Виталиј Милонов: кршење права на живот на окупираном Косову остаје потпуно незапажено

Руски активисти за људска права на челу са замеником законодавне скупштине Санкт Петербурга Виталијем Милоновим почели су са пружањем помоћи косовским Србима, зашта су одмах добили статус персона нон грата у самопроглашеној „Републици Косово“. О проблемима становништва и о томе какав је осећај наћи се на нишану војника НАТО-а, испричао је „Гласу Русије“ сам господин Милонов.

Након отварања Центра за људска права и консултације са косовским Србима у Косовској Митровици, написали сте на свом твитер-налогу да су „људи долазили са стварним проблемима“. О чему се ради?

Тешко је замислити да, у контексту критика различитих активиста за људска права против наше земље поводом необходности обезбеђивања већих права различитим мањинским групама, потпуно незапажено остаје кршење права на живот, неповредивост дома и слободе кретања на окупираном Косову. Људи који су дошли код нас, говорили су о проблемима безбедности – своје и својих породица. Случајеви насиља над српским девојкама, убиства, одузимање територија и имовине су типичне за Косово, при чему је дијалог са самог почетка неравноправан: с једне стране – ненаоружано српско становништво, а са друге – косовски Албанаци, под заштитом НАТО снага.

Ко је највише долазио на пријем? Може се претпоставити да се ради о пензионерима, као представницима најугроженије групе грађана…

Најтужније је то, да је највише било средовечних и младих људи. Млади су говорили да не могу водити домаћинство у својој земљи и да их приморавају да напусте покрајину Косово, као и да не постоји могућност добијања образовања. Они су, такође, говорили и да америчке организације нуде косовским Србима америчке стипендије, одакле се враћају са потпуно измењеном свешћу. Са ентузијазмом је била дочекана информације да ћемо се потрудити да српски студенти са Косова добију могућност студирања на руским универзитетима. Уверен сам да би им многи наши универзитети желели пружити могућност да добију додатно образовање или да прођу професионалну преквалификацију.

На који начин намеравате да помогнете људима чија права се крше на Косову? Да ли имате потребна средства за то?

Пре свега то су полуге друштвеног одговора и апел на међународно право. Прилично је тешко ослонити се на правично суђење косовског правосуђа. Имамо начелан договор и надамо се на помоћ Одељења за спољне црквене везе МП РПЦ, где би у низу случајева РПЦ, имајући представништво у европским институцијама, могла тамо износити питања која се односе на кршења људских права.

Ваша Прес-служба је известила да ја нека врста „резултата“ посете била и чињеница да су вам тамо у ваш пасош ставили печате, који показују забрану уласка на територију Косова. Како се то догодило?

Ја сам грађанин Руске Федерације и самим тим одлука незаконите администрације Косова ни на који начин мене не дотиче, то је њихова интерна одлука. А тужити их суду – значило би признање надлежности окупационих власти. Док Руси, обично, са окупационим властима другачије разговарају. На административној линији смо раширили транспарент „Косово је Србија, окупатори напоље“. Нас су окружили војници КФОР-а и албанске полиције и затражили да покажемо пасоше. Дуго су нас држали, фактички, на нишану аутомата, а затим су објавили да више не можемо посећивати тзв. Републику Косово. За нас, то апсолутно ништа не значи, али, ипак, одлука нам је била саопштена.

НАТО и албанске снаге су се понашали коректно?

Што се тиче НАТО мировњака, више или мање пристојно, колико је то могуће, с обзиром да ти је у рукама аутомат. Што се тиче косовско-албанских полицајаца, нисмо ништа друго ни очекивали – они су љутито разговарали са нама. Посебно су се истицали оперативци у цивилу. Али ми смо „кроз“ њих разговарали са натовцима, који бар имају мандат.

Неколико пута на вашем микроблогу појављује се реч „фашистички режим“ која се односи на оно што се дешава на Косову. Како то разумети? Очигледно, не у буквалном смислу?…

То је врло једноставно. Када грађанин нема право на живот, имовину, слободу кретања, због припадности другој нацији у односу на ону која контролише територију, то се назива фашистичком политиком. Тај термин сам покупио из разговора са Србима из Косовске Митровице. Они су рекли да је једина ствар која им недостаје да би се потпуно осећали као етничка мањина у нацистичкој Немачкој је карактеристично одело.

Хришћански празник Богојављења сте дочекали на Косову, месту, које је веома важно за све православне…

По традицији, зауставили смо се у манастиру Дубоки поток. Мноштво људи из Зубина Потока је дошло на службу. Поделили смо поклоне деци које смо купили у Београду, као и календаре са погледом на Санкт-Петербург. Доста поклона смо послали у манастир Грачаница. Испоставило се да смо тај светли празник дочекали на светлом месту. Сматрам да на дан Богојављења сваки хришћанин треба да стави себи у задатак да уради макар једно добро дело. На такав начин дочекујеш празник са отвореним срцем и душом.

Сигурно сте урадили добар посао, али ће сада улазак бити отежан… Како ће сада функционисати руски Центар за људска права?

Покушаћемо да решимо проблем са проласком. Наш адвокат и наш центар ће радити. Обећали смо, видели смо стварну патњу и потребе људи који тамо живе. Ми једноставно не можемо преварити оне који су се нашли на тој територији без помоћи, без права, без шанси за нормалан живот.

Тимур Блохин / Глас Русије