Поражени спремају атентант на истину

Већина српских историчара одбила је да пријави своје учешће на Међународној конференцији посвећеној Првом светском рату у организацији сарајевског Института за историју, у јуну ове године. Процена је да скуп у организацији искључиво институција из земаља које су биле поражене у том рату, не нуди баш добар оквир за објективан приступ теми која је претходно исполитизована књигом Кристофера Кларка „Месечари“.

Аутор Кристофер Кларк, професор историје са Кембриџа, припадника Младе Босне Гаврила Принципа назива терористом, а добар део кривице за изазивање до тада највећег ратног сукоба у свету сваљује на Србију.

Уочљив је и изостанак позива за историчаре из Републике Српске, а из интервјуа немачком „Велту“ професора Улфа Брунбауера са Универзитета Регенсбур, иначе једног од суорганизатора сарајевске конференције, види се да су Французи првобитно требали да учествују као финансијери, али да су одустали. Према његовим речима, они су тражили да на скуп буду позвани и историчари из Републике Српске али, како каже, у РС нема кредибилних историчара. Такође, тврди, да је Француска хтела да конференцију претвори у скуп помирења!

– Али наука је једно, а помирење нешто сасвим друго – констатује овај немачки историчар, остављајући недоречено зашто је Французима као великим победницима из тог рата стало више до помирења него Немцима, губитницима.

Осим Николе Самарџића, за сада је извесно да ће на скупу у Сарајеву учестовати и Данило Шаренац из београдског Института за савремену историју. Немачки лист „Тагешспигел“ наводи да је због тога овај млади историчар упозорен да би то учешће могло да нашкоди његовој каријери.

У изјави за „Вести“, Шаренац је потврдио своје учешће али и рекао да због пријаве на сарајевски скуп није добијао упозорења, већ савете старијих колега, као и да му директор Института на којем је запослен није замерио пријаву учешћа.

– Волео бих да видим и чујем друге учеснике и ако буде нешто спорно, сигурно ћу реаговати – објашњава своје мотиве млади историчар.

За скуп је пријавио реферат о учешћу мањина у српској војсци у Великом рату, а на питање како би реаговао на тезу да је Принцип био терориста одговара:
– То се може сасвим финим аргументима оборити, јер то је једна паушална оцена и бесмислена теза.

„Српска експанзија“

Немачки “Тагешспигел“ се придружује полемици о Првом светском рату цитирајући немачког историчара Карла Беткеа који сматра да је у Србији потиснуто то да се такође радило о „српској експанзији, дакле о националним интересима“.
Експерт за југоисточну Европу на Универзитету у Тибингену указује да је у Европи са свих страна победила дистанца у односу на традиционалне национално-историјске приче, док у Србији овај процес тек предстоји.
„Препознатљива је тенденција да се не жели бити извргнут руглу, али се због тога затвара у критичну рефлексију прошлости.“

Превише еуфорије

Данило Шаренац каже да му као историчару којем је ужа специјалност период Првог светског рата, смета еуфорија не само у Србији, која се дигла око покушаја ревизије историје.
– Мислим да морамо наћи праву меру и аргументовано одговарати на те покушаје који постоје али нису тако организовани како неки таблоиди настоје да их прикажу, јер у супротном упадамо у стереотипе и замке теорије завере. Подсетићу на недавну изјаву дикректора бечког Државног архива Волфганга Мадертанера да су Аустроугарска и Немачка криве за рат, ли то није толико пажње привукло домаћој јавности.

Ј. Арсеновић – Вести