Амфилохије да каже хоће ли остати у СПЦ

Подгорица / Предсједник Српске листе каже да се Митрополија црногорско-приморска, на чијем челу је владика Амфилохије, мора одредити према позиву Маровића да се одвоји од Патријаршије, умјесто што шаље неразумне поруке да Срби уђу у власт.

Има ли ефекта од отопљавања односа власти са Београдом и СПЦ?
-Ја те односе не бих назвао нормализацијом националних или државних односа. У питању је кориговање релација између политичких елита, ако су оне уопште, било када у претходних двадесет и кусур година, биле другачије. Што се тиче односа режима према Српској цркви, постоје разлози за забринутост. Још увијек нема јасног става СПЦ-а у Црној Гори, односно из једне од епархија – Митрополије црногорско-приморске, поводом Маровићевог предлога за “преговоре о промјени имена православне цркве, кроз политички дијалог”. Челни људи Цркве морају се о томе јасно изјаснити, а не само на нивоу заобилазних слаломских критика, све уз неразумне препоруке да Срби уђу у власт. Политичког дијалога о судбини Цркве још није било од када је људи и Православља, нити је канонска улога Цркве да сугерише вјерницима да ли ће бити у власти или опозицији. И антисрпски режим и опозиција су по Божијој вољи и допуштењу, док је Црква у нормалним државама одвојена од државе.

Да ли ће се СПЦ у Црној Гори трансформисати?
-Однос Цркве и државе не смије зависити од тренутних интереса људи у Цркви или држави, нити држава смије цијепати канонску помјесну цркву. Уколико СПЦ буде само ,,Православна црква у Црној Гори’’, никада нећу бити њен члан. Не зато што сам етнофилетиста, него зато што знам да уколико Православна црква не буде српска, онда неће бити ни православна, већ квазихришћанска и екуменистичка, прецизније јеретичка. И у Црној Гори тада би, бојим се, ситуација сличила оној на Космету. ДПС-ова идеја о једној цркви чији је циљ изопштавање епархија СПЦ-а од Патријаршије, у крајњем може бити пожељан лакмус папир у смислу изношења коначног става представника Српске цркве у Београду и Црној Гори, али и вјерника који имају савјест и који чине тијело СПЦ-а.

Какву реакцију грађана очекујете уколико црква крене у реорганизацију?
– Морају не само поједини свештеници, него и вјерници да се изјасне о предлогу ДПС-а чији лидери сваки Божић и Васкрс прво честитају Мирашу, па онда митрополиту Амфилохију. Честитке осталим епископима Српске цркве у Црној Гори – Јоаникију, Филарету и Григорију, никада нема! Ја се, као вјерник, на овај начин изјашњавам. Уосталом, нисам ваљда деценију и по, као и хиљаде Срба у Црној Гори, бранио храмове да бих данас био заједно у њима са члановима ДПС-а и СДП-а који су у овом тренутку чланови ,,црковних одбора ЦПЦ-а’’! Спадам у грађане којима је активностима ДПС-а и АНБ-а, само за неколико година, отета држава, па најјача српска политичка организација – Српска народна странка, која је спроводила програм заштите права Срба. Признајте да би било превише да нам отму и цркву.

Да ли је могућ савез са ДПС на државном нивоу?
–Ми ћемо, када будемо дио власти након наредних парламентарних избора, да системски преотмемо, односно преузмемо 28,73 одсто економских и социјалних потенцијала у своје руке. То је све. Када сам предлагао општи Српски блок на изборима, саботирали су ме Срби, исти они који данас ћуте када се Кривокапић и Пајовић договарају о црногорском државотворном блоку и јавно га коментаришу као природну ствар која је ваљда продукт ,,демократизације’’. Са друге стране, и даље је неприродно да Срби брину о својим правима што је најбољи доказ да Црна Гора није демократска, односно слободна држава. То даље значи да је циљ ДПС-а и СДП-а да буквално униште Србе. Ипак, прије свих ДПС-а јер су све важне полуге државе у њиховим рукама.

БОКС: КОНКУРС ЗА ИЗДАЈНИКЕ
Да ли је изводљиво да неко од представника просрпских партија прихвати позив ДПС-а и већ након подгоричких избора, уколико буде прилике, уђе у власт?
-У питању је позив на колаборацију и срамна понуда која личи на конкурс. То није рађено са Албанцима, Муслиманима, Бошњацима и Хрватима када су улазили у власт, тада није било огласа, нити конкурса. Срби у Црној Гори не треба да се баве питањима државних симбола, процјеном квалитета крвних националних зрнаца, гуслањем, нити тиме да ли је Медо бољи од Ранка, а Дарко Пајовић од Света.

 Интервју, ,,Блиц”, 16. јануар 2014