Елиот Енгел: Србија треба да призна независност Косова да би ушла у ЕУ

Србија да призна Косово због ЕУ * Најтеже је решити етничке сукобе * Лично верујем да постоје јаки разлози да све земље на Балкану приступе НАТО-у * Нормализација односа Београда и Приштине је кључ за већу стабилност и просперитет на Западном Балкану

Њујорк, Београд – Србија треба да призна независност Косова да би ушла у Европску унију. Очигледно је да Сједињене Америчке Државе нису чланица Уније и није на нама да одређујемо шта треба захтевати од земље кандидата, али чини ми се да је јасно да земље које желе да се интегришу у ЕУ морају да реше своје кључне спорове са суседима, укључујући и пуно признање.

Даље, мислим да би пут Србије у ЕУ био знатно олакшан уколико би признала Косово пре неголи касније – каже у разговору за Данас демократа Елиот Енгел, амерички конгресмен из Њујорка, који је предложио премијере Србије и Косова Ивицу Дачића и Хашима Тачија, као и баронесу Кетрин Ештон за Нобелову награду.

А шта са чланством Србије у НАТО?

– Разумем осетљивост у Србији у вези са НАТО-ом. Земље које желе да уђу у НАТО морају да се пријаве за чланство, а свака од њих треба пажљиво да извага трошкове и корист од приступања Алијанси, па после тога и да се сусретне са ригорозним захтевима НАТО-а. Дакле, ја лично верујем да постоје јаки разлози да све земље на Балкану, региону који није увек уживао мир и стабилност, приступе НАТО-у. На првом месту, НАТО је невероватно успешна колективна безбедносна организација. Све одлуке се доносе консензусом, а чланице су заштићене Уговором 5, у којем се наводи да је напад на једног члана савеза напад на све. Због тога државе које су у НАТО-у уживају сигурност и стабилност више од 60 година, што су темељи за економски просперитет. Верујем да ће проширење НАТО-а проширити ову зону безбедности, стабилности и коначно просперитет у Европи. Дакле, док поново наглашавам да свака земља, укључујући и Србију и Косово, мора да одлучи за себе, и то након потпуне и транспарентне дебате, да ли жели да се пријави за чланство, мислим да би грађани региона имали користи од ближих односа са Алијансом. И дозволите ми да додам да, слично интеграцији са ЕУ, сам процес испуњавања стандарда и услова НАТО-а јача демократске институције и војне капацитете земље кандидата.

Предложили сте премијере Косова и Србије, Хашима Тачија и Ивицу Дачића, као и високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон за овогодишњу Нобелову награду. Зашто мислите да су заслужили Нобела?

– Историја показује да је најтеже решити етничке сукобе. С обзиром на горчину, жалбе, и укорењене интересе обе стране, премијери Дачић и Тачи су се показали као велике вође, које имају храброст и визију у проналажењу пута до боље будућности за свој народ. Посвећеност и истрајност баронесе Ештон је такође било од највеће важности у успешном закључењу дугих и тешких преговора који су произвели априлски споразум. По мом мишљењу, њихови заједнички напори илуструју визију изградње братства међу народима и људима коју је имао Алфред Нобел, и то је разлог због којег сам заједно са још неколико колега из албанског и српског кокуса у Конгресу САД номиновао Дачића, Тачија и Ештонову.

Шта мислите о тренутним, а шта о будућим односима Београда и Приштине?

– Мислим да је споразум који су прошлог априла закључили премијери Дачић и Тачи заиста историјски и да означава велику прекретницу за Србију, Косово и регион у целини. Сада имамо не само изгледе за већу стабилност и просперитет у регион већ и смернице о томе како то постићи. Већ видимо плодове побољшаних односа и бољу сарадњу, али још је остало тешког посла у спровођењу споразума. Уверен сам да постоји довољно воље и мудрости на обе стране да се убрзано креће напред. Како сам већ рекао, нормализација односа Београда и Приштине је кључ за већу стабилност и просперитет на Западном Балкану.

Када ће резолуција о браћи Битићи бити на агенди Конгреса?

– Тројица браће Битићи били су амерички држављани који су убијени у јулу 1999. након што их је српска полиција ухапсила претходног месеца. Од тада, њихова породица покушава да добије правду за своје синове. САД имају моралну и легалну обавезу да помогну својим држављанима у ономе што је било брутално кршење основних људских права. Исто тако, Влада Србије има моралну и легалну обавезу да поштује и подржава људска права и владавину права и истражи и кривично гони одговорне за ова убиства.

Јелена Диковић / Данас