Зукорлић на своју руку активирао ткзв. БАНУ

Муфтија у четвртак у Сарајеву на своју руку инаугурисао нове чланове ткзв. БАНУ. Скупљао паре за ову институцију, али их није делио са академицима

САНЏАЧКИ муфтија Муамер Зукорлић у четвртак је поново „активирао“ ткзв. Бошњачку академију наука и уметности. Основана је пре две године у Новом Пазару и тада је ова институција, паралелна званичној Српској академији наука и уметности, изазвала велика негодовања. По оснивању је пресељена у Сарајево, где је у четвртак одржана друга седница.

У међувремену се науком није ни бавила, бар судећи по броју објављених научних радова, али се зато Зукорлић, каже наш извор из БАНУ, и те како ангажовао на прикупљању новца за ову институцију од Бошњака у дијаспори и страних донатора. Тражио је у име БАНУ, али тај новац се по правилу губио негде на путу до академика, од којих неки тврде да никада ни динар нису видели.

То је био разлог што су многи академици били кивни и тражили да се ова институција посвети науци и уметности због чега је и основана, тражећи да је верски поглавари напусте. Контраударац је уследио у четвртак, када су Церић и Зукорлић, без сазивања Скупштине БАНУ, инаугурисали нове академике.

– Не знам шта се дешавало, јер ни ја, нити било ко други од оснивача није био позван – каже за „Новости“ проф. др Џемалудин Латић, један од оснивача БАНУ.

– Моја процена је да ће Зукорлић и Церић покушати да присвоје Академију, али неће успети, јер су при крају и њихове каријере и манипулације којима се баве. Могу да нас прегласају једино начином својственим Северној Кореји, али не и поштујући Статут и Скупштину. Они су разбили нашу племениту идеју оснивања уметничке и научне иституције, а сада је тренутак у коме БАНУ мора да се врати на те почетке или ће постати прави зверињак који ће служити само у политичке сврхе.

БАНУ је основана 9. јуна 2011. године, а за првог и још актуелног председника изабран је др Фуад Мухић, за генералног секретара муфтија Муамер Зукорлић, а за председника Сената др Мустафа Церић, који се недавно повукао са функције. Седиште БАНУ одмах је из Новог Пазара пребачено у Сарајево, а у Санџаку БАНУ ништа није радила, нити су је Бошњаци доживљавали као нешто озбиљно и потребно. Један део бошњачких политичара тврдио је да се ради о пројекту муфтије Муамера Зукорлића који ће служити за његове дневнополитичке и личне сврхе и који ће имати исти статус као и друге од бројних Зукорлићевих организација и институција. Осим Зукорлића, члан „прве поставе“ БАНУ из Санџака је још само академски сликар из Новог Пазара Мехмед Слезовић.

Санџачки медији недавно су под насловом „Пуч у Бошњачкој академији“ тврдили да бивши реис ИЗ БиХ др Мустафа Церић и муфтија Муамер Зукорлић планирају потпуно преузимање БАНУ и да је из тог разлога председник Сената др Церић недавно поднео оставку коју је образложио презаузетошћу у Светском бошњачком конгресу, да је на његово место 28. децембра прошле године без присуства председника Фуада Мухића изабран др Мухамед Филиповић и да је за члана Сената изабран Асим Курјак, научник из Загреба.

Циљ је, како су тврдили медији, да се др Фуад Мухић уклони са места председника, да сву власт и паре преузму Церић и Зукорлић и да се из БАНУ потисне др Џемалудин Латић, који је недавно изјавио да је др Мустафа Церић радио за УДБУ и да је имао конспиративно име „Везир“, што је страшно наљутило Церића, Зукорлића и још многе у Исламској заједници и БАНУ. Спор је настао и због планиране куповине зграде за седиште БАНУ у Новом Пазару која би требало да кошта око два и по милиона евра.

ПРОТИВ УСТАВА БАНУ је искључиво политичка организација и нема везе са науком – каже Василије Крестић, академик Српске академије наука и уметности. – Њено оснивање у Новом Пазару је мимо Устава и бесмислено је да једна регија има своју академију. Њено оснивање је последица тежње Бошњака да покажу елементе државности Санџака. Исто то раде војвођански аутономаши са Војвођанском академијом наука и уметности.

М. НИЋИФОРОВИЋ / И. МИЋЕВИЋ / НОВОСТИ