Кос. Митровица: Свештеници без повода напали новинара у присуству косовске полиције (фото/видео)

категорија Косово и Метохија / дана 17/01/2014 у 5:58 часова /

Док прота Милија показује правац којим жели да новинар оде, косовски полицајац то мирно посматра.

Данас поподне, нешто после 16 сати, свештеник Милија Арсовић напао је и физички спречио репортера портала Новинар.Де у његовом послу. Новинар ничим није изазвао овакво понашање тројице овдашњих свештеника, који су се дрзнули на овај нехришћански чин и то у присуству косовског полицајца на дужности! Осим што није реаговао полицајац је одбио и да сведочи.

Припремио: Иван Максимовић 16.01.2014.

Током снимања панораме Косовске Митровице, за потребе видео прилога из овог града, прота Милија Арсовић је насрнуо на новинара.

Камера која је у том тренутку снимала са оближњег брда одакле се добро видела термоелектрана у Обилићу радила је у програмском режиму „ time lapse“ што значи да је на одређено време (у овом случају на једну секунду) снимала по један „фрејм“ то јест сличицу. На тај начин се споро кретање убрзава ради добијања драматичнијег ефекта. На пример када се крећу облаци, или сунце или једноставно желите да убрзано видите кретање саобраћаја у граду. Такав начин снимања не дозвољава и снимање звука па се као финални производ добија неми снимак, без тона. Усоталом, приложени видео показује како то изгледа у пракси. Напомињемо да је првих пет секунди снимано како је и намеравано а онда се делимично види насиље које је почињено, када камера почиње неконтролисано да се креће.

Ово изискује да камера одређено време буде непомична ради стабилнијег снимка па није потребно стајати крај ње кад се све подеси и она почне са радом. Тако је урадио и наш новинар и одшетао неколико метара ниже. Тада је и угледао проту Милију Арсовића како у друштву још два свештеника иде ка њему. Није помислио да то има везе са њим јер се он већ преко пола сата налазио ту. Њихови погледи су били директни и претећи, а ход оштар и без мењања правца. Новинар је скренуо свој поглед не желећи да било чим изазове осећај неке провокације, сматрајући да су због нечега узнемирени па би то можда тако схватили.

Треба узети у обзир и то да је наш новинар остао у православљу и уз прогоњену епархију Рашко – призренску не желећи да из било ког разлога чини супротно канонима свете Цркве како су то учинили и узурпатори епархије Рашко – призренске, сада на челу са духовним оцеубицом Теодосијем и издајником косовског завета Светог кнеза Лазара, кршећи и каноне и законе. Наш новинар је о томе више пута писао, што је тема која се у медијима обавезно криво представља па се многи верници збуњени догађајима придружују онима у безакоњу.

Када су стигли, двојица свештеника који су били у „обезбеђењу“ проте Милије, стали су крај новинара, свако са по једне стране, док је Милија наставио да хода упитавши успут „јел ово твоја камера“? Одговорено је са „Да, јесте“. Тада је Милија рекао „иди одавде. Ти си овде непожељан“ и почео да се пење до камере. Свештеници су све време ћутали и стајали уз новинара. У том тренутку је пришао и један припадник косовске полиције, Србин, који је све ово ћутећи посматрао, не желећи да се меша иако је био у патроли, на службеној дужности!

„Погледај прво шта снима па ако ти се не свиђа онда идем“ рекао је новинар. Оно „не свиђа“ је било једино у смислу да ремети или било како узнемирава њега лично или нешто са чим је он у вези. Због начина на који се кретао створио је утисак да ће све поломити и разбити због чега је новинар рекао „не ломи то“. Стигао је до камере, заједно са стативом је подигао са земље и пружио новинару. Онда је стао испред њега покушавајући да му одреди правац кретања, машући руком у којој је све време држао мобилни телефон и блокирајући пут ка цркви, храму св. Димитрија. Стално је понављао „ти си непожељан овде“. Тек када му је новинар рекао да је оставио аутомобил на оближњем паркингу, прота Милија се померио како би ослободио пролаз. „Ајде, иди овде, имаш ти своју цркву“ терао је прота новинара који је одговорио „Имам. Ево је“ показујући руком на храм св. Димитрија испред њих. Прота је тада ућутао и спустио поглед на неколико секунди да би још једном поновио како је баш овај новинар непожељан на том месту.

Уследило јепитање „а зашто сам ја непожељан“ да би прота одговорио „ти знаш шта тамо пишеш и објављујеш“. „Знам“ одговорио је наш новинар „пишем истину. Јел вам истина смета“? Прота је тада жустро одреаговао и са бесним иразом лица кренуо ка новинару, зграбио чврсто камеру која се налазила у рукама новинара и повлачећи је у страну покушао да је оштети. Ипак, по свему судећи, изгледа да се предомислио.

Гнев се могао осетити и код двојице других свештеника који ништа нису говорили нити чинили осим што су били у улози личног обезбеђења. Док су, силом прилика, сви заједно силазили низбрдицом ка паркингу односно храму Св. Димитрија, прота Милија се окренуо ка полицајцу и рекао „добар дан, како иде“? Полицајац је ноншалантно, са рукама на леђима узвратио „ево, вала“…

Ово је заиста неодољиво подсетило на сцену из филмова о сицилијанској мафији и „немоћним“ полицајцима.

Стигавши до аута, збуњен и затечен новинар окренуо се ка полицајцу и питао га за име. „Није важно“ одговорио је полицајац. „Важно је, ви ћете ми бити сведок“. „Нећу да будем сведок“ одговорио је полицајац. „Морате, све сте видели“. „Не морам. Ништа се није десило“. Новинар је тада рекао да ће отићи у станицу косовске полиције и пријавити напад што је учинио.

Тада је уследило изненађење. Тек што је, свега неколико минута после напада, стигао у полицијску станицу наишао је на патролно возило које се зауставило испред њега питајући га зашто је ту. Када је новинар рекао да је дошао да пријави напад један од полицајаца је одговорио да они већ имају пријаву против њега!

На инсистирање новинара организовано је узимање изјаве. Полицајац задужен за тај део посла, након што је делом саслушао новинара, схватио је о чему се ради и рекао да он пева у црквеном хору при храму Светог Димитрија где је баш прота Милија надређени за управу свештенством и свим радњама. Полицајац је додао да то никако неће утицати на покретање случаја без обзира што је он већ десет година у том хору. После неколико минута разговора полицајац је консултовао „јавног тужиоца“ који је рекао да нема елемената за покретање кривичног поступка. „Није било псовки, није било физичког контакта нити директних претњи“. „Зар свако може да прекине новинара у псолу кад му се прохте“ упитао је новинар са неверицом да чак нико неће ни забележити пријаву. Тада се случај покушао пребацити на терен „црквеног земљишта“ и са констатацијом да је то тако, благо се нагињало ка кривици новинара што је нападнут.

Ту се кроз свест провукла реплика из филм Балкански шпијун: „Он ће ти опростити што те је тукао“…

Новинар је нагласио да ту нема никакве ограде, да се туда људи крећу а да их нико никада није ни пресретао ни узнемиравао, да нема никаквих ознака да су приступ или снимање забрањени а ни свештеници се нису позивали на то те да нема основа да се тако посматра случај. Међутим, напад на новинара током обављања његовог посла је чињеница који су сви игнорисали инсистирајући да нема потребе за покретањем случаја а ни елемената. На крају су пристали да ипак забележе изјаву и тражили да новинар оде по камеру и покаже шта је снимао како би се утврдиле све чињенице, а што је сам новинар више пута понудио од тренутка када је стигао. Када је камера донесена из аутомобила са паркинга, новинару су враћена сва документа и речено је да је случај забележен, а он слободан.

Стиче се утисак да полицајац који је био задужен за овај случај није добро схватио нити намеру нити суштину догађаја јер је све то „оправдао“ тиме што је закључио да је новинар (уз упућено извињење и врло пристојно рекавши) „артемијевац“. На то је новинар одговорио да је православац, Србин, који се држи предања Свете цркве те не може да се сложи са таласом Екуменизма, од светих отаца означеног као свејерес која је захватила СПЦ, а непристајање владике Артемија на богоотпадију јесте и једини разлог прогона њега и верног монаштва из манастира и са простора Косова и Метохије. Такође је додао да он није ни уз, нити против, иједног човека већ против кршења канона и отпадања од вере православне, а да је уз свог духовног пастира и да је то његова лична ствар која не би ни требала ни смела да било коме смета и провоцира га и изазива овакве нападе.

Такође се, из разговора са „јавним тужиоцем“ а из суседне просторије током објашњавања случаја ради правног савета, у једном тренутку чуло да је „новинар био за ону власт која је смењена, а свештеник против“ што не би смело да има везе нити се напад на лични интегритет може оправдати верским и идеолошким припадањем.

Тачно је да није било елеманата које су навели као потребне за покретање кривичног случаја, али су прећутане ствари помало збуњујуће, пре свега такав насртај на некога на радном месту и пасивно посматрање свега од стране полицајца на дужности. Такође, иако је новинар више пута инсистирао да његова пријава буде забележена то нико није учинио. Слобода кретања, рада и мишљења угрожене су без устезања и са одбравањем и од стране оних који би требало да их штите и од стране оних који би кроз хришћанску науку морали да их проповедају и практикују. Када би их ови други и практиковали онда сигурно не би ни били уз безаконика и безакоње које се чини у епархији Рашко – призренској већ би остали уз свог духовног оца и под његовим духовним руковођењем старали се о спасењу своје душе и пастве која им је поверена.

Ово није први случај оваквог понашања проте Милије Арсовића, а понавља се и детаљ да угрожени буду пријављени за напад.

Док прота Милија показује правац којим жели да новинар оде, косовски полицајац то мирно посматра.