Тито у Ужицу није на продају

Уобичајено врућу политичку јесен у Ужицу је обележила је борба бораца окупљених око Субнора за повратак споменика Јосипа Броза на Трг партизана. Споменик Јосипу Брозу откривен је 7. јула 1961. године поводом централне прославе двадесетогодишњице устанка у Србији, а уклоњен је са главног ужичког трга 1991. године и од тада се налази у дворишту Народног музеја.

Борци су своју деветнаестогодишњу борбу за враћање Броза на трг овог пута окитили грађанском иницијативом. Прикупили су 4.477 потписа, али одборници, изузев чланова СПС-а и једног демократе, нису прихватили њихову иницијативу и Броз ће и даље вирити иза зграде Народног музеја.

– Захваљујући одлуци Извршног савета општине споменик Јосипа Броза је украден са Трга партизана – каже Никола Гогић, директор ужичког Народног музеја. – То је био вандалски и дивљачки чин. Није у традицији српског народа да руши и склања споменике. Ми смо основали Удружење за заштиту Трга партизана и половином овог месеца ћемо одржати састанак. Нашу активност проширићемо и на заштиту споменика из балканских и Првог и Другог светског рата.

Наш саговорник тврди да велики број туристичких група које посећују Ужице обавезно сврате да виде Титов споменик.

– Титов споменик је поверен на чување Народном музеју и ми смо могли да га ставимо у депо, али то нисмо урадили због туриста. Највише их долази из Словеније. На путу за Сабор трубача у Гучи обавезна станица је Титов споменик. Ту су и туристи из Босне и Херцеговине, а обилазе га и Шпанци – каже Никола Гогић.

Већ дуже време у граду на Ђетињи се се прича да би споменик Јосипа Броза требало сместити на Кадињачи у оквиру спомен комплекса, али ова идеја није прихватљива директору музеја.

– За то се залажу злобници који оптужују Тита да је крив за погибију Радничког батаљона на Кадињачи и они би волели да Титов споменик виде на Кадињачи. Споменик је архитектонски, саставни део Трга партизана и ту једино може бити.

Пре скоро две деценије било је заинтересованих да купе статуу високу преко пет метара.

– Споменик Јосипу Брозу је музејски експонат. Он је културно добро који има свој инвентарски број и није за продају. Једино га можемо дати на позајмицу. Било је заинтересованих да га купе. Углавном су то били угоститељи. Владе Секулић са Беле Земље давао је силне марке, али он се чини ми се више шалио. Један угоститељ је хтео да купи споменик јер би то била туристичка атракција која би подсећала на славне дане Ужичке републике. То је лепа идеја, али је неостварљива. Најозбиљнији купац био је Јошка Броз, Титов унук, председник комуниста Југославије, који је хтео да купи споменик и да га пребаци у Бар, ако се добро сећам.

У магацину приватизованог друштвеног предузећа Синма, у Севојну, које се бави откупом секундарних сировина, налази се споменик Јосипа Броза из Рудог који је тадашњи директор Синме Вучко Пећинар купио деведесетих година, док је фирма још била у друштвеном власништву, од општине Рудо да би општинари примили плате. Власник приватизоване Синме нам је рекао да његов Тито из места у коме је формирана Прва пролетерске бригада није за продају.

Несврстани за прераду

– У магацину Синме видео сам и статуу Моше Пијаде, као и статуе оснивача несврстаног покрета које су петооктобарци украли из скупштине. Зар споменици треба да буду сировина за прераду и да се продају на килограм? – запитао се Гогић.

М. Станимировић – Вести