OТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ

категорија Вести из Србије / дана 14/01/2014 у 14:21 часова /

(СА ПРЕДЛОГОМ ПЛАТФОРМЕ ПОЛИТИЧКОГ ПРОГРАМА СТРАНКЕ)

Уважени председниче,

обраћам вам се подстакнут вашом изјавом датом на конференцији за медије одржаној 06. 12. 2013. године након седнице Председништва странке, када сте најавили одржавање Скупштине странке, а међу осталом и доношење нове платформе политичког деловања СНС. Сматрам да се основни принципи политике странке које смо установили пре званичног оснивања странке, а које смо и потврдили на наредној седници Скупштине СНС, нипошто не смеју мењати, обзиром да су то принципи за које се везало близу три стотине хиљада грађана (чланова) изузев оних који су нашој партији приступили искључиво из уско личних интереса.

Такође сматрам да је Статут СНС јако лош. Пре његовог усвајања добили смо радне верзије како би могли дати конструктивне замерке и предлоге. Ја сам председнику Извршног одбора лично изнео многобројне замерке, међу којима је по мом мишљењу најважнија та што не постоје извршни одбори у локалним организацијама (па би председници Месних одбора били чланови извршног а не и општинског одбора странке, што важи и за Градски одбор) пошто постоји јако велики број разлога због чега је актуелно решење у буквалном смислу погубно за развој, јачање и активистичке способности организације. Ја сам схватио да мој предлог није прихваћен (иако је добар) зато што су се председници окружних (градског) одбора успротивили, мислећи да им се на тај начин одузимају надлежности, те би њихове функције имале мању тежину. Због оваквог повлађивања председнику Градског одбора Београд – Небојши Стефановићу (закључујем обзиром да су остали Окружни одбори изгубили свој статус) испашта цела странка у погледу организационих способности.

Обзиром да овакав статут предвиђа да Програм усваја Скупштина странке на предлог председника странке, а да тај предлог Програма претходно саставља Председништво и утврђује га Главни одбор (у складу са члановима 34, 40 и 115 Статута СНС), ја сам нашао за сходно да је једини начин на који могу покренути иницијативу за усвајање (потврђивање) програмске платформе управо да се на овај начин обратим, вама, Председништву и Главном одбору. Сматрам да ћете као разуман човек који тврди да стоји иза својих речи узети у озбиљно разматрање мој предлог програмске платформе, пошто сте на поменутој конференцији за медије изјавили да ћете предложити свој програм „а ако неко има бољи нека га изнесе и нека ми изађе на црту“. Ја немам амбиције а ни политичке снаге као господин Цвијан да се кандидујем против вас у „трци“ за председника СНС, па вам сходно томе предлажем следећих десет тачака програмских принципа за које сматрам да би Српска напредна странка требала да тежи у њиховом остваривању.
1. очување територијалног интегритета Републике Србије са Аутономним Покрајинама Косовом и Метохијом и Војводином као њеним саставним и неодвојивим деловима;

2. формирање стабилне државе у којој ће владавина права и поштовање принципа уставности и законитости представљати темеље државне власти;

3. економски опоравак улагањем у пољопривреду и стварањем снажне привреде, као услова за развој и сузбијање незапослености, уз рационално коришћење природних богатстава у складу са највишим интересима грађана Србије;

4. борба против корупције и криминала;

5. помагање припадницима српског народа који живе ван граница Републике Србије, а посебно на подручју бивше Југославије;

6. поштовање зајемчених људских права и права припадника националних мањина у Републици Србији;

7. стварање државе социјалне правде, у којој ће свако имати једнаке могућности да гради своју срећу и која ће деци, лицима са посебним потребама, пензионерима и осталим социјално угроженим грађанима Србије обезбедити услове за нормалан живот у свим сферама друштвене делатности;

8. успостављање равномерног регионалног развоја и децентрализација Србије, развој села, спречавање депопулације и миграције становништва из мањих средина у Београд и друге градове.

9. побољшање улоге и позиције Републике Србије у свету, улазак у Европску унију са Косовом и Метохијом као саставним делом Републике Србије, развијање најближих односа са Руском Федерацијом, Кином, Индијом, Бразилом и осталим великим политичким и економским силама у свету, као и са традиционалним пријатељима и савезницима наше земље;

10. војна неутралност Републике Србије и стварање ефикасне, технички опремљене и професионализоване српске војске која ће да буде спремна да брани нашу земљу од сваког потенцијалног агресора;

КОМЕНТАР ПРЕДЛОЖЕНЕ ПРОГРАМСКЕ ПЛАТФОРМЕ

1. Потписивање тзв. „Бриселског споразума“ и његова имплементација, укључујући помоћ (у појединим случајевима и употребом принуде) непризнатој Републици Косово у спровођењу локалних избора, те укидања свих институција Републике Србије на територији ове Аутономне Покрајине представљају крајност у коју су отишли функционери наше странке, а која је стожер у актуелној Влади, и представља најгрубље кршење Статутом утврђене политике СНСа, због којих исти морају дисциплински одговарати и бити искључени из странке.

2. У ситуацији када највиши државни функционери грубо крше Устав и законе, те врше притисак на законодавне органе малициозно је говорити о владавини права и правној држави. Потписивањем већ поменутог Бриселског споразума и његовом имплементацијом грубо је прекршен Устав, за који председник Владе каже да га можемо „ставити под мишку“, а његовом имплементацијом прекршени су многобројни закони и умногоме је угрожен правни поредак Републике Србије. Оваквим поштовањем начела уставности и законитости засигурно не идемо у правцу стварања државне стабилности.

Владавина права, између осталог, подразумева и независност судске власти. Код нас, на жалост, судска власт је одувек била, и остала инструмент спровођења политике извршне власти. Апел председника Републике Уставном суду Србије, да не жури са оценом уставности тзв. „Бриселског споразума“, јавно изражавање мишљења председника странке о појединим кривичним предметима представљају директне притиске највиших органа извршне власти на поступајуће судије у датим предметима. Тако престрављени тужиоци не знају шта смеју да раде а шта не па често долази до тога да предмете држе у фиокама као што је пример кривична пријава против председника скупштине др. Стефановића, због злоупотребе службеног положаја.

На примеру бруталног гажења уставности Србије по питању Косова и Метохије и наметања тзв. бриселског споразума, јасно је да ЕУ није пријатељ ни владавине закона ни уставности у Србији. На том примеру се јасно види да евроинтеграције заправо уводе један правни волунтаризам у српски државни организам, који треба да се претвори у пуки инструмент остваривања западних интереса у самој Србији. Исто тако, с обзиром да је озваничено да је преговарачки оквир за приступање ЕУ тајни документ, то значи да судбина Србије више није у рукама грађана, већ само уских владајућих кругова у Србији и ЕУ, и да Србија стога више није господар сопствене судбине. У таквим условима, илузорно је говорити о стабилној и јакој држави.

3. Плодно земљиште које се налази на територији наше Републике представља озбиљно природно богатство и редак природни ресурс који се већински налази у својини Републике Србије или њених грађана. Очекује се драстично поскупљење хране у свету, поготово здраве, што нама омогућава велику развојну шансу али искључиво са потпуно новом политиком према пољопривреди: цене, откуп, кредитирање, робне резерве, подстицаји, планирање производње, прехрамбена индустрија, наводњавање… То земљиште се ни по коју цену не сме продавати странцима, јер се управо ту крију тешке стратешке последице.

Србија се мора окренути развоју. Сигурно можемо 30.000 људи у годину дана запослити и то са кредитима наших банака. Замењујемо страни кредит, односно страни дуг домаћим, што значи да морамо постепено вратити банке у наше руке. Страни капитал банака износи 84 одсто и због тога Народна банка не може да спроводи ефикасну монетарну политику, јер су већина стране банке које својим интересом доминирају и извлаче капитал.

Практично је немогуће створити јаку привреду у контексту даљих евроинтеграција, које Србији намећу већ увелико истрошени и компромитовани неолиберални модел. Србија ће бити суочена са поплавом производа из много развијенијих земаља, и неће јој бити дозвољено да штити развој сопствене привреде. Даље евроинтеграције прете да Србију претворе у колонију корпоративног, финансијског и шпекулативног капитала. Такође, обавеза да се дозволи продаја земље странцима од 2017. отвара и могућност да Србија дефинитивно изгуби и прехрамбену независност, као и остатке независних малих земљопоседника.

4. Иако нам је најснажнији адут свих кампања одлучна борба против корупције и криминала, што свакако и мора да нам буде један од приоритета уколико желимо да успоставимо владавину права, сматрам да је у пракси оно што је на том плану урађено апсолутно недовољно. Ресорна министарства су донела неколико важних докумената али се бојим да су за сада она остала само мртва слова на папиру. Појам корупције, разумно, из популистичких разлога, јако често употребљавамо за противзаконите радње које представљају кривична дела „чистог лоповлука“ али не и корупцију. Коруптивна кривична дела у нашем позитивном законодавству јесу: злоупотреба службеног положаја, трговина утицајем, примање и давање мита те још нека која у одређеним случајевима могу садржати елементе корупције. Увидом у податке Републичког завода за статистику можемо констатовати да се број поднетих кривичних пријава, а поготово подигнутих оптужница и правоснажних пресуда није у знатној мери повећано у односу на период пре ступања наше странке на власт. Оно где се види напредак јесте нешто већи број покретања поступака за кривична дела злоупотребе службеног положаја али и то повећање је незнатно a производ је решавања двадесет четири спорних приватизација.

Када је реч о борби против криминала, мора да нам буде јасна једна чињеница, а то је да је свакако неопходно радити и на сузбијању лакшег и средњег криминалитета, али Србији је неопходно да се избори са најтежим облицима криминалитета. Под овим пре свега мислим на организовани криминал. Још једном напомињем да су акције попут недавно изведене, под називом „Гром“, неопходне, међутим лица која су том и у сличним приликама приведене не могу бити окарактерисана као лица која су припадници организованих криминалних структура. Подсећам на чињеницу да је Србија једна од главних држава на такозваном „Балканском путу дроге“ и да се само транзитом психоактивних супстанци преко наше територије бави сигурно неколико, а вероватно и неколико десетина транснационалних организованих криминалних синдиката те управо таква лица морају бити предмет интересовања наших безбедносних служби која морају имати још јачу сарадњу како са регионалним тако и са светским криминалистичким организацијама. Немогу оспоравати напор и напредак у решавању поменутих двадесет и четири спорне приватизације. Оне засигурно представљају један од облика организованог криминала који је често заступљен у транзиционим земљама, али то су предмети на које је указала Европска унија и који су морали бити одавно обрађени а ми смо свакакво дужни да преиспитамо и све остале приватизације рађене од 2000. па све до данас. Да ли је сва ова борба селективна или не као обичан грађанин, па чак ни као научни радник који се бави управо овом тематиком, ја не могу знати јер због саме специфичности ове области озбиљан одговор на ово питање ће моћи да се добије тек након протека одређеног времена.

5. Ова тачка програма је изузетно битна и њеним испуњењем се огледа државна снага. На жалост, живимо у тешком периоду за Србију и Србе, у којем покушавамо да пронађемо начин на који ћемо да помогнемо Србима у Србији, па тек након тога морамо правити стратегију за помоћ сународницима у дијаспори и околним дрћавама у којима припадници нашег народа чине већину или барем велике националне мањине.

6. Поштовање људских права је једнан од принципа на којима почива цео цивилизован свет од двадесетог века па све до данас. Свакако Српска напредна странка мора бити политичка опција која ће у Србији бити главни заговорник поштовања људских права како појединаца тако и група, али при томе морамо бити веома обазриви при доношењу одлука пошто поштовање људских права врло често може бити у супротности са основним безбедносним начелима.

7. Јачање државе социјалне правде, у контексту даљих евроинтеграција, представља контрадикторност у старту. У ЕУ постоји јасан тренд смањења и укидања социјалне државе, што се види у растућим социјалним немирима унутар ЕУ, и порасту беде, као и у општем социјалном раслојавању које се интензивира. Мере штедње које централне финансијске институције ЕУ намећу земљама-чланицама претварају одржавање социјалне државе у немогућу мисију. Стога истицање таквог циља може бити само декларативно.

8. Једино спровођењем трећег начела ове програмске платформе могу се постићи циљеви децентрализације. „Стављањем на ноге“ пољопривреде и индустрије која је са њом у вези можемо омогућити сељаку достојанствен живот и на тај начин га приволети да не мигрира у веће градове. Такође је неопходно стимулисати инвеститоре, како стране, тако и домаће да своје послове обављају у мањим и слабије развијенијим деловима Србије. Под овим не подразумевам субвенционисање и друге облике новчаних стимуланса, који су се већ показали као лоши. То се може постићи законским и подзаконским нормама којима се потенцијални инвеститори могу озбиљно подстаћи да свој посао започну управо у поменутим срединама зарад максимализације свог профита. Држави је ту примаран задатак да обезбедити квалитетну инфраструктуру као и да употреби неке од многобројних економских мера које би пословне људе определило за улагања ван Београда и других већ постојећих индустријских центара. Свакако треба искористити већ постојеће потенцијале које смо наследили из неких, сада већ давних времена. Под овим подразумевам да се превасходно помаже она индустријска грана која је у прошлости постојала у датим срединама, из многобројних разлога, као што су већ постојећа, иако вероватно недовољно савремена инфраструктура, близина неопходних природних ресурса као и обученост локалног становништва за радне задатке на тим или сличним пословима.

9. Улазак у Европску унију са Косовом и Метохијом као саставним делом је, с обзиром на јасне услове које је ЕУ истакла у преговарачком процесу, реално немогуће. Захтев ЕУ да се, пре краја преговора, сачини “правно обавезујући” уговор између “Косова” и Србије је само еуфемизам за неки облик званичног признања. На то исто указује услов да “Косово” и Србија “не ометају једно друго” на свом европском путу нити међусобно блокирају чланство у међународним организацијама. Оног тренутка када Србија дозволи чланство “Косова” у свим међународним организацијама, признање Србије биће небитно – “Косово” ће фактички бити пуноправна, међународно призната држава. То ће не само негативно утицати на територијални интегритет и суверенитет Србије, већ ће додатно срозати међународни углед Србије, поготово код најближих пријатеља попут Русије, и других важних држава попут Кине и осталих земаља БРИКС, од којих ниједна није досад признала “косовску независност”, и које се залажу за одбрану међународног права.

Даље евроинтеграције ће се неминовно негативно одразити на односе са Русијом, јер ће Србија кад-тад бити приморана да раскине свој јединствени уговор о слободној трговини са Русијом. Такође, по питању Јужног тога, пројекта од капиталног значаја за српску привреду и јачање српског геополитичког положаја, даљим евроинтеграцијама Србија ће постати талац политике ЕУ према Русији, јер ће бити обавезна да наступа у складу са правилима ЕУ укључујући и тзв. Трећи енергетски пакет. Може се лако десити да, у том контексту, већу корист од Јужног тока – ако уопште буде био изграђен под таквим условима – имају земље и финансијске институције ЕУ него српска привреда и грађани.

10. Даљим процесом безалтернативних ЕУ-интеграција, војна неутралност Србије биће под растућим притиском захтева западних војних сила и НАТО, који ће неминовно наставити своју агресивну политику у правцу истока, на првом месту Русије. Притисак да се Србија што чвршће интегрише у западне, имплицитно анти-руске војне организације и планове непрекидно ће да расте, као и уопште западни утицај на војно-безбедносни апарат Србије.

Оснивач и вишегодишњи функционер,

а тренутно само јавно и медијски излинчован члан СНС

мр. Душан Јакшић

Достављено: