Милојко Будимир: Геноцид починила Хрватска, а не Србија

БЕОГРАД – Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изразио је наду да Хрватска неће одустати од тужбе против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, јер би у том случају српска страна имала могућност да упозна свјетску јавност са истином да је Хрватска починила геноцид, што је вјешто прикривено.

Коментаришући јучерашњу изјаву министра иностраних послова Хрватске Весне Пусић да је „рјешавање судбине несталих кључни услов за почетак разговора Београда и Загреба о међусобном повлачењу тужби за геноцид“, Будимир је рекао Срни да би Пусићева морала одговорити и шта се десило са материјалним добрима протјераних Срба, чија имовина је процијењена на 30 милијарди евра.

Он је навео да је Удружење Срба из Хрватске 25. децембра прошле године организовало трибину у Београду под називом „Спор Србије и Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу“, на којој су учествовали еминентни научни радници и правници Слободан Комазец, Никола Жутић, Момчило Суботић, Мирослав Свирчевић, Момчило Диклић и Санда Рашковић-Ивић.

„Сви они су изразили наду да Хрватска неће одустати од тужбе и да ће се водити расправа пред Међународним судом правде. Оцијењено је да је ово боља опција него да се спор ријеши повлачењем тужбе Хрватске и противтужбе Србије, јер је геноцид починила Хрватска, а не Србија“, каже Будимир.

Он је нагласио да ову констатацију потврђује аргументација која је приложена у противтужби Србије.

„Нису само обрађени и достављени подаци из грађанског рата од 1991. до 1995. године, у коме је погинуло више од 7.000 Срба, а етнички очишћени готово сви простори у Хрватској на којима је живјело српско становништво. Изнесени су и подаци о страдању Срба за вријеме Другог свјетског рата у коме је погинуло више од милион Срба, а посљедњи рат био је само наставак такве политике коју је проводила ХДЗ и њен предсједник Фрањо Туђман“, рекао је Будимир.

Он наводи да то најбоље потврђује посљедњи попис становништва у Хрватској из 2011. године, према коме се број Срба са око 800.000 свео на само 186.000 или 4,4 одсто.

„Шта је са несталим Србима за вријеме грађанског рата од 1991. до 1995. и са више од 400 регистрованих и нерегистрованих гробница у Хрватској?“, пита Будимир.

Он указује да посебан проблем представља спора идентификација посмртних остатака који се налазе у Заводу за судску медицину у Загребу.

„Апсурдна је чињеница да је Србија тужена и за крађу културног блага. Иако је већи дио тог блага већ враћен у Хрватску, још се потражује мањи дио. Значи, Хрватска тужи Србију за оно културно благо које је једино сачувано и конзервирано, а судбина преосталог културног блага које је послије прогона Срба остало у Хрватској још је непозната. Надамо се да ће и то питање бити постављено пред Међународним судом правде у Хагу“, рекао је Будимир.

Он наглашава да Хрватска наводи у тужби да за ратне злочине треба да одговарају они који су их починили, те истиче да је познато како су прошли они на српској страни који су били оптужени за злочине.

„Њима се судило у Хагу, затим у Хрватској, али и у Србији. На хрватским листама још увијек се налази више од 1.500 оних којима се суди за ратне злочине. Поставља се питање – коме су судили у Хрватској за злочине почињене над Србима? Нико за злочине од Миљевачког платоа, Масленице, Медачког џепа до `Бљеска` и `Олује` није одговарао“, рекао је Будимир.

Он је подсјетио да је Хашки трибунал за злочине почињене у „Олуји“ ослободио хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, а мале су шансе да ће и други који су починили злочине, уз овакво хрватско правосуђе, бити процесуирани.

„Они малобројни који су осуђени, попут генерала Мирка Норца, већ су на слободи, а држава им је материјално надокнадила готово сваки дан који су провели у затвору. Поставља се питање каква то правда чека Србе који су се надали да ће се ситуација промијенити након уласка Хрватске у чланство ЕУ?“, пита Будимир.

Он је констатовао да ЕУ, нажалост, дозвољава Хрватској да и даље примјењује двојна мјерила што је резултирало повећаним бројем инцидената у посљедње вријеме, које подсјећа на деведесете године прошлог вијека.

„Ако се овакво стање настави, и преостали Срби би могли напустити Хрватску“, упозорава Будимир.

Он оцјењује да је најновије хапшење четрдесеттрогодишњег Србина у Книну наставак политике застрашивања и у функцији је спречавања повратка.

„Правосуђе у Хрватској је, нажалост, етнички мотивисано и повезано са политиком. За то је најбољи примјер Миле Дакић, којем се још суди у Карловцу за злочин, иако га нико од 28 свједока не окривљује“, каже Будимир.

Срна