Economist: Српске мућкe

Док се други медији (Б92, Блиц, Танјуг, НСПМ, Видовдан…) задовољавају само преношењем препричаног „Економистовог текста“, Стање ствари се не задовољава тиме. Овде зато следи пуни текст лондонског листа , без камуфлирања и прећуткивања, јер: C’est le ton qui fait la musique.

(Економист, Лондон, 11.01.2014)

Уместо да славе преговоре за ступање у ЕУ, политичари [у Србији] се џапају

БЕОГРАД – Када би Шекспир данас био жив, могао би наћи неки извор за инспирацију у Србији. Стари непријатељи стискају руке, бивши пријатељи узајамно забадају бодеже у леђа, настају неприродни политички савези, а затвор вапи за многима који су недавно просперирали. У таквој грозничавој атмосфери, овај месец ће, изгледа, постати критичан. Обе главне политичке странке држе састанке који ће одредити програме за ову годину – и требало би да окончају спекулације о превременим изборима.

А – ово је баш требало да буде време мирног задовољства. Србија ће 21. јануара званично започети разговоре о ступању у Европску унију – што није мали успех. Један од разлога зашто је Србија тако далеко дотерала је добар напредак у разговорима са Косовом под покровитељством ЕУ, које је 2008. прогласило независност од Србије. За то су двојицу премијера, Ивицу Дачића и Хашима Тачија, неки амерички конгресмени кандидовали за Нобелову награду за мир. Али, у Србији, услед правог рата који бесни на врху политичке сцене и замућују стање, мало је оних који славе.

Свакодневне вести су преплављене питањем да ли ће – и када – бити избора. У оним претходним, 2012. године, тријумфовала је нова Српска напредна странка (СНС) под вођством Томислава Николића, који је сада председник те државе. Упркос порицањима, он је уплетен у огорчени сукоб са Александром Вучићем, који је вицепремијер и садашњи вођа СНС-а.

Господин Вучић ће на страначкој скупштини 25. јануара извршити чистку странке од Николићевих присталица. После тога, нада се да ће расписати изборе и, након што победи, поставити своје лојалне присталице на полуге моћи.

Браца Грубачић, истакнути члан СНС-а каже: „Он жели реформе – али оне ће бити болне.“ Са подршком у анкетама од 69%, скоро нико не сумња у то да ће Вучић повести СНС у следећу победу на ванредним изборима.

Један од његових циљева је да се подухвати губитничких предузећа која примају помоћ од државе, а паралисана су дуговањима, и која у многим случајевима имају улогу социјалне службе, јер тако спасавају скоро 60.000 радника да не доспеју на спискове незапослених. Та предузећа и њихови директори, које су углавном поставиле политичке странке, по Грубачићевим речима, сретни су и задовољни „као крмци [који се брчкају] у млаком блату“. Али, проблем је у томе да је, под условима стагнирајуће економије, новац за одржавање у животу тих предузећа исцрпљен.

У многим од тих предузећа нису на челу чланови СНС-а, него чланови Демократске странке (ДС), која је била у влади до 2012. године, или чланови мале Социјалистичке партије [Србије], која је била у коалицији са ДС пре но што је прешла на стану СНС (а то је и омогућило г-ну Дачићу да приграби премијерски положај). На Балкану, политичка заштита значи моћ, новац и гласове. Према томе – г-дин Дачић је против превремених избора, који ће скоро сигурно довести до тога да га [на месту премијера] замени г-дин Вучић. Са своје стране, и ДС, која и сама, 18 јануара, одржава своју конференцију [главни одбор] жељна је да избегне превремене изборе, пошто је била срамно поражена на три локална избора у децембру.

Драган Ђилас, вођа ДС-а, се опире покушајима бившег председника, Бориса Тадића, и једног бившег министра одбране да му преотму партијско вођство. Један званичник [странке], који се већ помирио са вишегодишњим седењем у опозицији, каже да је све то дошло у невреме. То је данас, по његовим речима „као да се бијеш да би добио кабину на `Титанику`“. Откако је ДС 2012. године изгубила власт, ухапшено је због корупције за време њиховог боравка на руководећим положајима 57 водећих чланова те странке.

Са енглеског посрбио: Василије Клефтакис / Стање Ствари