Немци фалсификовали Аписов документ

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11.080 Земун, Магистратски трг 3,

Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com  –

Бр. 1683/14. 11. јануар 7522 (2014)

ПРЕДСЕДНИК ЕВРОПСКОГ САВЕТА

Господин Херман ван Ромпуј

ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК ЗА СПОЉНУ

И БЕЗБЕДНОСНУ ПОЛИТИКУ

Госпођа Кетрин Ештон

БРИСЕЛ, БЕЛГИЈА

(преко Представништва ЕУ у Србији

Нови Београд, Авенија 19/А,

Владимира Поповића 40/5, тел. 308-3200

Е-mail: delegation-serbia@eaas.europa.eu

Поштована господо,

Не пишемо вам о хрватској окупацији Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и о хрватском злочину геноцида над Србима у Другом светском рату и у време разбијања Југославије (1990-1995) – те злочине (нажалост)  Европскa унијa одобрава.

Не пишемо ни о НATO бомбардовању Србије и Црне Горе 1999, те прогону с Косова и Метохије српског и ромског народа – што је злочин геноцида.

Седми пут обавештавамо о нагрђивању Цивилизације – колонијалне силе Европе, поред злодела на другим континентима, уништавале су српску културну баштину, у чему су се истицале Аустрија и Немачка. Ево података о аустријском и немачком фалсификовању докумената Краљевине Србије. То је забележено 1947. године при сусрету делегација архивских установа Аустрије и Југославије. Тад су Аустријанци требало да врате докумената из српских архива, опљачкана од 1941. до 1944. године. Немачка и Аустрија су покушале да преправе садржај писама руководиоца српске обавештајне службе Драгутина Димитријевића – Аписа, како би се „доказало“, да су за избијање Првог светског рата криве Србија и Русија, а не Немачка и Аустроугарска – агресори на Србију и Русију. Поред преправљања текста у писму и скривања докумената везаних за садржај писма Драгутина Димитријевића – Аписа, Аустрија није пристала да врати ово писмо. Југословенска делегација је то забележила:

„Оригинал горњег документа и данас се налази у аустријским рукама, те нам није могућно оценити верност превода, пошто је српски текст само фрагментарно репродукован у факсимилу. Шта више, нисмо у могућности ни оценити савршену веродостојност самога факсимила, јер има места сумњи, да постоји, у овом случају, и једна делимична ‘фотомонтажа’ текста; затим, на репородукцији се види, да су чињена нека брљања на документу. Да ли су та брљања учињена на документу, или на фотографском снимку – с којега је израђен клише за штампање, тешко је утврдити по штампаном факсимилу. У првом делу писма, има, као неки прекид – причињен, како изгледа, исецањем текста, јер од једног реда недостаје (усред реченице) читав део; постоје трострука подвлачења мастилом на два места, која јасно показују, да је био намераван и започет (али не и до краја изведен) један фалсификат, било на самом оригиналу, било на његовој фоторграфској репродукцији – с које је израшен штампарски клише… Фалсификат је био, уосталом, потпуно у стилу осталих поступака ‘истраживачке ратне кривице’, где се, покривени камуфлажом педантске акрибије, до најситнијих детаља, кријумчаре крупне нетачности, намерне гршеке и чисти фалсификати… наредба министра Рибентропа је гласила, да професор Иберсбергер има написати научну студију, којом ће доказати саучесништво Русије у Сарајевском атентату, преко свог војног изасланика у Београду, пуковика Артаманова, а то се могло доказати – само једним фалсификатом“.[1]

Може се претпоставити, да је овако фалсификовано писмо достављено из Аустроугарске у Солун (током рата), где се судило Апису и из којег је српски судија могао бити убеђен, да је Апис изазвао рат – који је за Србију био скоро смртоносан. А тад су, тајно, преговарале владе Србије и Аустроугарске о могућем прекиду рата и потписивању мира. У таквим приликама, осуђивање Аписа на смрт би било проглашено кажњавањем кривца за рат, што је омогућило прекид рата и потписивање мировног споразума. Пошто рат није био прекинут, ово објашњење за стрељање Аписа се није могло користити у Првом светском рату, али су Немци желели да га користе током Другог светског рата, да би њиме покушали кривицу за Први светски рат скинути са себе, а за рат оптужити Србију и Русију.

            С обзиром да ваши кабинети не сарађују с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено.

Милорад Буха, премијер

Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине