Републици Српској прети косовски сценарио

БЕОГРАД – Директор Балканолошког института САНУ Душан Т. Батаковић упозорио је да би бриселски сценарио за Косово и Метохију могао лако да се препише на Републику Српску.

„Логика међународних тела је, знам из искуства, да ‘успешне моделе’ решавања спорова одмах примењују на новој локацији. Републику Српску ће покушати силом да ‘преселе’ у Сарајево, као што су косовске Србе послали у Приштину“, рекао је Батаковић.

Он је изразио бојазан да ће Република Српска, сад кад су косовски Срби силом утјерани у албански систем, морати да се бори да и сама не буде силом утјерана у централизовану БиХ и сведена на још једну „заједницу српских општина“.

Батаковић је за београдски „Недељник“ нагласио да није посао Владе Србије да ојачава независност Косова и руши суверенитет Србије на сјеверу покрајине, да шири границу Косова на врх Копаоника и да поставља правне основе за будућу „велику Албанију“.

Он је оцијенио да „никакве патетичне представе не могу да сакрију отужну позадину овог колосалног пораза Косово и Метохија“. Према његовим ријечима, заједница српских општина имала је смисла само за општине јужно од Ибра, док је сјевер покрајине морао да остане у некој опипљивој државноправној вези са Србијом.

Говорећи о односу Србије и Русије, Батаковић је рекао да Србија, због посебних историјских веза није и не може бити непријатељ Русије, нити простор са којег ће се Русија опкољавати и сузбијати.

„С друге стране, Србија је увек плаћала високу цену као ‘мала Русија’ на Балкану, која ће, како се на Западу процењује, у свакој кризној ситуацији стати уз Русију и потенцијално пропустити руску флоту на Јадран. Црна Гора је и раздвојена од Србије да не дође до таквог сценарија. На привредном плану, односи с Русијом су за Србију од несумњиво примарне важности. Али и овде треба проценити хоће ли из претежно гасних аранжмана као темеља развоја, Русија успети да се покрене и суштински модернизује“, оцијенио је Батаковић.

Што се тиче односа Србије и ЕУ, он је рекао да је Србија интегрални дио европског простора о чему свједочи хиљадугодишње насљеђе српске културе, које ни прекиди изазвани дугом османском доминацијом, нису успјели да избришу.

„Због тога се и каснило и каскало за развијеним европским друштвима, али смо већ 1903-1914, успели да ухватимо корак. Напредовало се само онда кад смо имали јасну оријентацију – слобода, демократија, просвећеност, дакле вредности либералне Европе. Бити против Европе значило би бити против самих себе“, додао је Батаковић.

Према његовим ријечима, ЕУ је другачији тип организације од онога што се сматра идеалним и заснована је превасходно на економији, а мање на култури, с више нормирања и бирократије него креативности, уз услове приступања који нису подложни промјенама.

„Ако се добро процени у ком смеру ће се сада већ пољуљана ЕУ развијати, онда треба рационално, без идеолошког фанатизма, изнаћи праву меру наше интеграције – потпуну, делимичну или само статус привилегованог партнерства“, нагласио је Батаковић.

Он је рекао да је Титова Југославија је у Хладном рату била тампон-зона између сукобљених блокова Истока и Запада, и одупирање Стаљину из 1948. било је на Западу добро наплаћено.

„Таква позиција, међутим, данас више није могућа. Промењени су односи. Србија је веома слаба, исцеђена и деморалисана држава, с потенцијалним жариштима нестабилности унутар сопствене територије. Додатно нас слабе оштре унутрашње поделе – нема консензуса у којем правцу треба да се иде.

Свуда око нас су, притом, чланице НАТО, и Црна Гора ће бити једна велика НАТО база /јер ће се затварати базе у Италији и Турској/, што не оставља простор за потенцијално балансирање између ривалских група сила“, оцијенио је Батаковић.

Срна