НЕМАЧКА ШТАМПА: Гаврило Принцип би данас био у Ал Каиди!

Немачки лист „Дие Wелт“ пише како уочи обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата српски интелектуалци и политичари свим силама хоће да скину љагу са свог хероја Гаврила Принципа
Поводом обележавања 100-годишњице почетка Првог светског рата, немачки лист “Дие Wелт” наводи “да архивским документима и једним филмом Београд жели да од кривице очисти свог националног хероја, алудирајући притом на Гаврила Принципа.

“Дие Wелт” с тим у вези појашњава да је приказ историчара с Кембриџа, Кристофера Кларка, у његовој књизи “Слеепwалкер” (“Месечар”), узбудио духове у јавности у Србији:

– Тамо не желе да се спријатеље с Кларковом тезом да је атентат српских националиста на аустроугарског престолонаследника и његову супругу у Сарајеву крајем јуна 1914. упоредив с тероризмом типа Ал Каиде. Не само одговорни у држави и у влади се желе и даље придржавати става да се код атентатора Гаврила Принципа и његових помагача из “Црне руке”, који су учествовали у завери, радило о борцима за слободу. Сада имају и ангажовану подршку и познатих културних радника. Тако је српско-босански редитељ Емир Кустурица најавио да ће “целу истину” приказати у једном документарном филму. Истовремено је представио један документ из београдског државног архива, који би Србију требало да “опере” од свих оптужби. Ради се о једном писму тадашњег бечког војног гувернера у Босни и Херцеговини, Оскара Поћорека, упућеном министру финансија Леону Билинском 28. маја 2013.”

“Дие Wелт” преноси изјаве српских историчара да се управо тим писмом доказује да је Хабсбуршка монархија већ годину дана пре почетка рата планирала војни сукоб, као и да је то писмо досад прећуткивано од свих “ревизионистичких историчара”, јер иначе, како преноси Дие Wелт, “изазивање светског рата не би могли да пребаце на “Србију и Русију”“.

Још један немачки лист бавио се претходних дана “српским темама”.

Наиме, немачки лист “Сüддеутсцхе Зеитунг” (СЗ) у чланку под насловом “Изумирући језик” доноси причу о томе како на Балкану нико више не жели да говори српско-хрватски.

– Фанови Балкана, који свежу рибу у Хрватској исто толико цене као и свињско печење у Србији, који скокну на излет у Сарајево и одмор заокруже боравком у Црној Гори, могли би да помисле да се у тим земљама још увек говори истим језиком: српскохрватским. Та мисао и није толико погрешна – на први поглед. Још увек Бошњаци без проблема разговарају са Хрватима или Србима, могу да читају књиге њихових суседа и разумеју њихове песме. За Србе је “река”, а за Хрвате је “ријека”. Али, на други поглед на Балкану бесни једна жестока борба за језик. Тако се хрватски ветерани противе да се у Вуковару испишу службене плоче и на ћирилици – абецеди (азбуци) коју користе Срби, а који ипак чине једну трећину становника у том граду – пише СЗ.

Јесу ли Срби и Хрвати језично ишли у једном смеру или су се борили једни против других, током историје је зависило од тога желе ли у одређеном тренутку да нагласе оно заједничко или оно што их раздваја, наводи се даље у тексту.

– У суседству, у Србима доминираној Републици Српској, муслимански родитељи траже да се настава за њихову децу не одвија на српском, већ на босанском. То у суштини није посебан језик, али се ради о различитим верзијама језика у књижевности, историји и географији, религији и социологији. Црногорци су ту мало даље, али само на папиру. Након независности те мале земље, у новом уставу 2007. је записан “црногорски” као службени језик, иако се две-трећине становништва изјаснило да говори српски.

Телеграф.рс / Извор: дw.де / Марина Мартиновић