СВЕДОЧЕЊЕ О НАПАДУ ШИПТАРА НА СРБЕ У ЂАКОВИЦИ, понашању СПЦ, министра Вулина (ФОТО и ВИДЕО)

категорија Косово и Метохија / дана 09/01/2014 у 14:37 часова /

До ове приче смо дошли преко друштвене мреже Фејсбук, односно профила Лозанке Радоичић (Лозанка Радоичић)која је изнад једне постављене фотографије написала: “У рату борац за Србију, у миру борац за ИСТИНУ о Србији… нажалост, борба за истину тежа је и опаснија од борбе за Србију. У борби за Србију може да се настрада од непријатеља… У борби за истину једино се страда од “својих”, од оних који у Србији, себе прогласише боговима српским…”
У опису фотографије је сведочење једног од путника на Косово и Метохију за Божићне празнике… Преносимо фотографије и сведочење у целости, јер је то по свему судећи и ономе што су медији већ објавили о каменовању аутобуса са Србима у Ђаковици, другачије, а из пера оног ко је био учесник догађаја, ради објективне информације за наше читаоце.

ОВО ЈЕ ЊЕГОВА СТРАНА ПРИЧЕ, ФОТОГРАФИЈЕ и видео снимак: ФБ Dunavski Alas

***
Ђаковица 6.1.2014

– Најтужније је, што сам са неколицином пријатеља, осетио да се нешто спрема… На путу за Космет сам, на одморишту у Ушћу то и рекао. Можда инстикт, не знам, али многе ствари ми се нису уклапале. Знам да се ово моје писање неће свидети неким Србима али истина је само једна.

– На самом почетку путовања смо добили “инструкције” да, “ако нас неко пита, сви смо из Ђаковице, или пореклом из ње, а, како нам је речено, питаће нас”. Иако немам никог од родбине на Космету, нити сам одатле, слегнуо сам раменима… Какогод. Пут је био бесплатан, и то ми је било чудно – ко данас некоме даје нешто бесплатно?

– Журили смо да стигнемо што пре. Очигледно, чим смо имали једну паузу од 10 минута, где је била смена, па нисмо могли да купимо ни храну ни цигарете, а на другој паузи се храна и цигарете нису продавале. Ајде, нема везе (мада има, мрзим када останем без цигарета) стигли смо у Патријаршију, одсекли Бадњак… Продужили смо после краћег боравка у Патријаршији у манастир Високи Дечани.

– Мислим да је било негде око 12 сати када смо ушли, после чекања од преко пола сата – образложење, да су били на доручку. Помислих како у Дечанима много касно доручкују у задње време. Игуман Сава Јањић је само погледао на тренутак са врата, и окренуо се и отишао. Ја и многи га више ниједном нисмо видели, (није се поздравио са нама, ни кад смо се вратили из Ђаковице, а Бадњак није ни палио).
Тражимо од организатора да стане негде у граду било где да на минут изађе неко и купи цигарете, добијамо празна обећања да ћемо стати. После уз образложење да није безбедно, остајемо без тога.

– Испред Дечана је био неуобичајено велики број припадника КФОР-а, КПС-а и РОСУ… Помислио сам и тада да нешто није било у реду и своје мишљење поделио са сапутницима.
Када смо кретали за Ђаковицу, речено нам је да министру Вулину нису одобрили улазак у Ђаковицу, да има неколико жена испред цркве у Ђаковици по информацијама КФОР-а, али да ћемо проћи. Задње речи пред полазак које смо сви чули “Ипак ће на крају све бити у реду”.

– Ту је већ свакоме било јасно да нешто неће бити како треба. Није Ђаковица ни Приштина ни север КиМ. Ђаковица је забрањен град за Србе…

– Полазимо… испред нас возило КПС, мислим да је било и иза нас. Улазак у Српску улицу ме је згрануо.То је мала улица, жице од струје висе ниско што доказује да туда аутобуси никад нису ишли. И зашто би – постоји још улица до цркве, које су шире и безбедније.

Стајемо у једном моменту, нисам видео шта се дешава, само је поред припадника КПС који су мирно стајали, трчећи прошао један шиптар и у трку бацио камен разбијајући том приликом шофершајбну на аутобусу. КПС је пошао за њим смешним трком, као на цртаном филму. Наравно, нису га ухватили, јер нису ни хтели да га ухвате.

– После се све мање више види на снимку… Урлање гомиле, испред ње момак у сивој јакни како диригује масом. Када он да знак, маса креће, када опет да уговорени знак, маса стаје. КПС стоји испред њих, сцена би била смешна да није била тужна. И шиптари и кпс нам се смеју…

– У једном моменту маса креће, пробија кордон, говорим пријатељима да склоне жене које су путовале са нама на средину аутобуса и даље од прозора и посебно врата, очекивао сам да маса дође до аутобуса. Предлажем на сву муку шоферу да крене аутобусом право, као из сцене у култном филму КО ТО ТАМО ПЕВА… Смејемо се сви. Међутим, “диригент” даје знак – маса стаје… Очигледно да је све исценирано да се заплашимо. Није им успело.

– Проблем је био што су нас навели у Српску улицу, заглављени смо као у сендвичу. Ни напред ни назад, лево и десно споредне уличице пуне шиптара који гађају аутобус. Пола сата смо стајали заглављени. КПС очигледно неце да их удаљи од возила, пропушта појединце да гађају аутобус, неке са транспарентима, када изврше удар, загрли их и води прем маси уназад. Они намигују КПС-у, од целе сцене ми се повраћа…. Возач је јако присебан, полако креће уназад у готово немогућу мисију да се вратимо у рикверц, аутобус иза нас такође. У проласку аутобус чупа снопове жица јер је превисок да пролази том улицом, КПС се дере, али пролазимо.

Извлачимо се, крећемо према излазу из улице. У пратњи КПС пролазимо кроз град уз повике и дреку шиптара са улица (снимио сам и то). На излазу из града КПС нас зауставља уз питање ко је гађао шиптаре стаклом из аутобуса, кажу да има повређених шиптара. Провокација….

– Долазимо у манастир Дечани, излази монах да тражи видео записе и слике инцидента. Ја и пар сапутника који смо фотографисали и снимали, дајемо му меморијске картице да пребаци на рачунар.
– Глупо са моје стране… Видим да ми фале два кључна видео записа и неке слике .Нисам очекивао да их избришу. Можда грешком… у коју сумњам, пошто не видим други разлог тражења снимака. Манастир се колико видим, није огласио поводом догађаја.

– Намештамо најлоне уместо полупаних стакала да наставимо пут. Чекали смо сатима безвезе, уз глупа образложења – те треба да стигне осигурање, те чекамо да падне ноћ, да би прошли сигурније. Ноћу је тамо најгоре, свако се склања од ноћи и гледа да путује дању, видео сам да је то дебилно објашњење… Ћутимо, чекамо да кренемо. После неког времена, нема више ни објашњења. Када смо већ погубили живце, речено нам је да чекамо литургију и паљење Бадњака, па ћемо наставити пут. Кренуо сам нервозан са намером да сиђем у Дечане и купим нам цигарете и нешто од хране, нисмо јели ништа цео дан а остали смо без цигарета… Видео сам нашег човека како прича са КПС -ом, пришао и питао их да ме одвезу да купим шта треба, кажу – нема проблема. Улазим у возило са нашим човеком, после сазнајем да је из обезбеђења министра Вулина и закључујем да чекамо њега. Купујемо цигарете и неке грицкалице, поморанџе, обезбеђење неће да чује за новац, трчи на касу и он плаћа рачун… Добар је човек, видим да му је криво због поступања са путницима.
Враћамо се у Дечане, видим, стигла екипа РТС-а… Стигао је касније и министар Вулин, сликао се поред аутобуса, попричао са нама, онда смо кренули назад. Бадњак у Дечанима није паљен, узалуд смо чекали, Сава Јањић се није удостојио да изађе ниједном. У повратку лети још камења на изласку из места Дечани, без других инцидената смо стигли до административне линије.

– Ето, ово је истина, права и реална. Мука ми је од неке “истине за јавност”.

-Дунавски-

***

-ЂОКА И ЂОКИЦА-

– Синоћ сам видео да су све наше новине објавиле вест о нападу у Ђаковици.

– Неко је писао овако, неко онако, углавном, нико није написао истину. Слепи и глуви за њу, упорно се држе шаблона који су зацртали себи да су “расељени Срби отишли да обиђу своју цркву у Ђаковици после 15 година”…Рекох себи: ајде де, ништа друго и не можеш да очекујеш.

– Видим и да су ми злоупотребили слике. Када су ми их тражили у манастиру Високи Дечани, дао сам их – МАНАСТИРУ. Нисам их дао Сави Јањићу да их дели Телевизији Б92, јер је побегао од мене чим смо ушли као последња п…а јер у очи није могао да ме погледа, зна он зашто одлично. Није се удостојио да изађе ниједном и пита барем народ како је, је ли јео, треба ли му нешто? Да упале џип и сиђу у град да купимо нешто за храну, воду, цигарете. Уместо тога сам морао да идем са проклетим КПС-ом, дочекао сам да нам шиптари излазе у сусрет, пре него Срби.

– Сава је дао снимке свим медијским кућама.Нема везе.Али их је дао и Телевизији Б-92, који су пласирале вести које немају благе везе ни са мозгом ни са истином.Неке од вести које су написали, улазе у домен научне фантастике – још мало ,па ће бити да смо ми напали њих ??? На сликама је потписник ко аутор Епархија Рашко-Призренска. Ја никог од те Епархије нисам видео са нама,што би био ред,у аутобусу.

Онај несрећни Ђокица (овај на слици поред министар Вулина) кога очигледно “прати малер”, бивши градоначелник Ђаковице, када год је отишао на Космет, каменовали су народ који је био са њим, па су после пласирали вести како су хтели и како је коме одговарало. А народ ћути и гута.

– РТС је дошао у Дечане, народ их је чекао гладан и жедан и истраумиран преко три сата, немајући појма шта чека. А чекао је министра Вулина да дође и слика се поред народа и полупаних аутобуса – ето, он се брине за народ.
Ђокица градоначелник се правио луд цело време, прећутао је да су и КФОР и ЕУЛЕКС одбили да нас обезбеђују и да су рекли да неће да обезбеђују скуп тако високог ризика. Уместо тога бацио је жене и децу у ватру. Да – за мене је дете неко од 18 година.

– Да је ово правна држава која се брине за свој народ како су желели да прикажу, неко би одговарао за ово намештање. И врапцима на грани је јасно да је народ злоупотребљен зарад политичких поена.Оно нервирање, подсмевање од стране КПС, од шиптара, не може нико да надокнади. Ту срамоту што се осећаш беспомоћно јер те рођена земља гурнула у неку глупост. По ко зна који пут смо испали пијуни у шаховској игри. Да је стало господину министру до народа, не би га пустио да га чека преко три сата, немајући појма шта чека и кога чека, гладан и жедан и истраумиран. Лако је мени за мене, за мушкарце. Али, како рекох, било је жена и деце.

– Чува Вук на меморијској картици све фотографије и видео записе… Једино на њој пише време праћења фотографија… Доказ шта је чије… Избрисали су ми у манастиру два видео записа и неколико слика које су ми биле најважније. Мислио сам да је случајно,али сада видим да није случајно.Никако није… Требао бих да га лепо тужим ,да се научи памети. Не вреди ни то јер су законом укинули ауторска права на фотографије у дец 2013. Да и то могу да краду несметано. Опет, нема везе. Фотографије су мој хоби, волим их. Навикао сам да ми курта и мурта краду слике, али нисам навикао да уз њих стављају коментаре против мог народа, неистине и лажи уперене против Србије.

– Тако ми и треба. Да коначно схватим да СПЦ није више стара СПЦ, да Србија није више она моја, наша стара Србија, да на Космету нема места Србима. Ни Истини. Зато се морам потрудити да никад више не напишем реч о било чему што је везано за Космет. Није ми срце од камена.

– Неки фунционер у “косовској влади-Србин” каже да Вулин претерује, није било тако. Рече човек који нос није помолио тамо. За двадесет дана ће да буде ко зна која верзија. Кад размислим, па стварно да се ја питам протерао бих аутобус туда, преко шиптара. Ионако ће за месец дана бити да смо га протерали.

– Овим писањем завршавам писање о Космету.

-Дунавски-