Србија не сме да слави победу!

Опште је познато да српска држава трпи разноразна условљавања од моћних западних земаља на свом путу ка чланству у ЕУ, али је најновије да су се уочи обележавања стогодишњице Првог светског рата ти притисци проширили и на обележавање великог оружаног сукоба у који је свет ушао с почетка 20. века. Како „Вести“ незванично сазнају, Београд добија „добронамерне савете“ са Запада, да држава много не таласа приликом овогодишњег обележавања почетка Великог рата.

То би могао бити разлог што су државне структуре до сада показале уочљиву пасивност када се ради о јубилеју, те покушаји ревизије узрока Првог светског рата пролазе мимо званичног одговора државе Србије, ако се изузму прошлогодишњи емотивни наступи премијера Дачића и председника Николића, превасходно намењени домаћој јавности.

Одговор на покушај да се Сарајевски атентат од повода и доброг изговора Бечу за напад на Србију 1914, претвори у главни узрок рата, препуштен је српским историчарима и њиховим наступима на међународним форумима.

– Наши институти реагују адекватно и Српска академија наука и уметности и велики број појединаца, режисери, писци, људи који праве стрипови такође су активни на ову тему, али је држава пасивна. Толико је пасивна да је то упозоравајуће. Некако је посустала, а имала је велике планове поводом овог јубилеја – примећује и професор историје Милош Ковић.

Ту су и медијска извештавања о историјским документима који покушаје прекрајања историје представљају у светлу правих, политичких разлога, а то је да се са Немачке, најмоћније државе у уједињеној Европи скине љага кривца за први велики планетарни сукоб.

– То је тренд који траје већ неколико година, али не треба заборавити да је немачка историографија одувек оптуживала Србију, односно преко ње Русију, за Први светски рат.

Тек је захваљујући радовима немачког историчара Фрица Фишера 50-их и 60-их година прошлог века и код њих преовладало становиште о немачкој одговорности за рат. Могуће је да ће се ове године због јубилеја, антисрпска пропаганда појачати, али је важно да се главни ток историографије не мења битно – а то је да су Немачка и Аустроугарска изазвале Први светски рат зарад својих циљева и интереса – напомиње Ковић, уз савет читаоцима да читају дела покојног академика Андреја Митровића, једног од најбољих европских познавалаца овог дела историје.

У светлу поменутог, не треба да чуди што се у немачкој савременој штампи редовно пише о Великом рату и то увек из угла Немачке и Француске, док се Србија помиње само у контексту Сарајевског атентата и младог Србина Гаврила Принципа, атентатора на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.

Планови за рат још од 1908.

У књизи „Продор на Балкан“ академик Андреј Митровић, а позивајући се на документа из немачких и аустријских архива, између осталог закључује да су одлучност Берлина и Беча да се сукоб Хабзбуршке царевине са Србијом реши ратним походом проистекла из међународне кризе настале око анексије Босне и Херцеговине“. У „посезању за Југоистоком“ Немачке и Хабзбуршке царевине Србија се нашла на путу као прва и највећа жртва њихових империјалистичких политика.

Тако, закључује Митровић, „између 1908, и 1914, а нарочито од првог балканског рата, Аустроугарска је уништењем независности малог суседа на југу хтела прокрчити пут ширења ка југоистоку и показати снагу у својој кући, где ствари нису ваљале“. Немачкој царевини је оваква аустроугарска политика пружала прилику „да помоћу ње добије рат у коме би изборила џиновску империју у Европи, на Блиском истоку, у средњој Африци и у неким прекоморским архипелазима…“ У сарајевском атентату је пронађен повод и добродошао „демагошки изговор“.

Шта је планирано

Подсећамо да су „Вести“ захваљујући Радославу Павловићу, саветнику председника Србије и координатору државног организационог одбора, јесенас објавиле део планираних догађаја и манифестација којима ће бити обележен велики јубилеј. Осим међународног научног скупа под покровитељством САНУ најављен је једночасовни документарни филм о Великом рату са ексклузивним снимцима из архиве Југословенске кинотеке.

У Београду је предвиђен и дефиле српских и савезничких гардиста, а предвиђена је и симулација Колубарске и Церске битке. Руси ће исфинансирати постављање споменика у Београду цару

Николају, највећем српском савезнику у том рату. У просторијама Унеска у Паризу планирана је велика заједничка изложба у част жена које су лечиле и неговале рањене српске војнике и које су са српском војском прошле и албанску голготу. Позоришта ће имати премијере од Нушићеве „Деветстопетнаеста – трагедија једног народа“, до Ћосићевог романа епохе „Време смрти“…

Загубљено писмо

Један историјских докумената који показују агресорске планове Беча према Србији је и писмо тадашњег гувернера анексиране Босне и Херцеговине Оскара Поћорека намењеног аустроугарском министру Леону Билинском 1913. У писму, чији препис се налази у Архиву Србије, а представљен је пре два дана у Андрићевом институту у Вишеграду, Поћорек наводи да је рат са Србијом нужан. Према речима директор Архива Србије Мирослав Перишић писмо је однето из српског Архива у Беч у великој нацистичкој пљачки српских архива. Препис писма из 1930. директор Андрићевог института Емир Кустурица искористио је да га прикаже на почетку године која би требало да буде у знаку јубилеја велике жртве и победе које су Србија и њен народ изнели у Првом светском рату.

Припрема алибија

Увидом у литературу може се закључити да су већ 1915. Немци увидели да ће, ако буду изгубили рат, бити оптужени за његов почетак, па су почели да раде на Белој књизи у којој су желели да покажу своју невиност у томе.
„У помоћ су позвали историчаре, који су им рекли да је то добра пропаганда за њих, али да се то стручно не може никада одбранити“, напомиње историчар Љубодраг Димић.

Ј. Арсеновић – Вести