Деца у Србији примају „живе” вакцине иако су оне у свету одавно напуштене

Систем имунизације у Србији застарео. – Деца примају „живе” вакцине иако су оне у Европи одавно напуштене.

Струка је сагласна – Србија има застарео програм обавезних имунизација деце и омладине. То је један од разлога да медицинари различитих специјалности оснују Лигу за имунизацију, која ће се сутра на састанку у београдском Институту за патологију заложити за осавремењавање вакциналне политике.

Епидемиолог др Зоран Радовановић, професор Медицинског факултета у пензији, некадашњи начелник Института за епидемиологију у Кувајту и консултант Харвардске школе за јавно здравље, каже да не постоји боља и исплативија метода за заштиту од болести од вакцинације, али да треба много тога променити.

– Нема оправдања за заостајање за светом. Код нас се деци даје вакцина против великог кашља која садржи такозвану целу клицу, а цео модеран свет користи модерно цепиво, без ћелија, које у организму изазива много мање бурну реакцију. Ово цепиво се даје деци заједно са вакцином против дифтерије и тетануса, двомесечним бебама, које се три пута ревакцинишу – истакао је др Радовановић.

Стручњаци се залажу за то да се деци прво да такозвана мртва вакцина против дечје парализе, што се у Европи одавно ради. Због „живе” вакцине, која се код нас користи, дете може, у малобројним ситуацијама, да добије парализу, тврди др Радовановић, истичући да је важно спречити да не дође до компликација. Наш саговорник наглашава да је битно да се уведе вакцинисање против тешке пнеумококне инфекције, најчешће менингитиса.

– Ова вакцина је скупа за наше услове, али би сигурно на основу тендера могла да се набавља за 30 долара. Лекари препоручују да дете прими и такозвану комбиновану вакцину, петоваленту или шестовалентну, да малишан не би примао цепиво у руку више пута, већ само једном. Та вакцина „пет у у један” штити од пет, шест болести, родитељи морају да је купе, а стаје око 3.000 динара. Није у реду да родитељи плаћају вакцину из свог џепа и да до ње не могу да дођу они који немају финансијских могућности – каже др Радовановић.

Према речима др Горанке Лончаревић, шефа Одсека за имунизацију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, обавезна имунизација становништва против одређених заразних болести у Србији усаглашена је са препорукама СЗО и регионалне европске стратегије „Здравље за све – 21 циљ за 21. век”.

Она каже да је Правилником о имунизацији и начину заштите лековима од 2006. године дефинисан календар имунизације, односно болести против којих се обавља имунизација, ко треба да се вакцинише, као и врста вакцина и потребан број доза. Овим правилником први пут је уведена примена вакцина против обољења изазваних „хемофилусом инфлуенце тип Бе”, најчешћим узрочником бактеријског менингитиса код деце узраста до пет година живота, што представља и последњу измену календара имунизације у Србији.

– У току је израда новог Правилника о имунизацији и разматрање увођења нових врста вакцина. Реч је о технолошки савременијим вакцинама, где се пре свега мисли на примену комбинованих вакцина, као и о проширивању листе болести против којих се спроводи имунизација. Након шире стручне расправе о нацрту правилника, која ће се спровести до краја марта 2011, када га усвоји Републичка комисија за заштиту становништва од заразних болести, нацрт ће бити предат Министарству здравља у даљу процедуру. Нацрт предвиђа увођење у програм обавезних имунизација лица одређеног узраста комбиноване петовалентне вакцине, која садржи у себи такозвану инактивисану вакцину против полиомијелитиса и ацелуларну против пертусиса, поред тетанусног и дифтеричног токсоида и компоненте усмерене против обољења изазваних „хемофилусом инфлуенце тип Бе” – истиче др Лончаревић.

Отворена је опција, каже она, разматрања увођења вакцине против обољења изазваних стрептококусом пнеумоније у обавезни програм за децу у првој години живота или као обавезне за одређену циљну групу деце под ризиком у првој години живота..

Епидемиолози кажу да је циљ програма обавезне имунизације у Србији да свако дете буде вакцинисано свим предвиђеним вакцинама како би се постигао висок степен колективног имунитета и спречило оболевање и епидемијско јављање болести које се могу превенирати вакцинама.

Д. Давидов-Кесар

—————————————

Кон: Осавременити систем вакцинације

Епидемиолог Предраг Кон такође сматра да треба осавременити вакциналну политику у Србији и да је време да се чује глас струке.

– У склопу антивакционог покрета који је био актуелан прошле године овакве иницијативе стручњака су добродошле – нагласио је Кон.