Владика Григорије: Треба да градимо вртиће, школе, болнице и хуманитарне организације, а не цркве!

Немогуће је волети Бога а не волети човека поред себе, или волети човека а не волети Бога, који је из љубави створио свет и човека – каже владика Григорије у интервјуу за „ЕуроБлиц“.

Епархија захумско-херцеговачка и приморска препоручила је онима који желе да улажу у изградњу нових храмова да тај новац преусмере на вртиће, школе, болнице и хуманитарне организације.

На какве реакције је наишла ова несвакидашња препорука?

– Наишла је на врло занимљиве реакције. Дубоко сам уверен да је та препорука добра и корисна, будући да смо направили довољно храмова, бар у Херцеговини. Имамо неколико хуманитарних организација у које људи радо улажу, Фондацију „Свети Вукашин“ и Народну кухињу у Требињу, која ради већ седам година. Ту је и Хуманитарно друштво „Добротвор“ у Мостару, а имамо добру сарадњу и са Домом пензионера у Требињу. Било би веома драгоцено да вољом и упорношћу, уз потпору и садејство добрих људи, помогнемо болнице и школе. Немам ништа против градње цркава и храмова, како би то, уосталом, било могуће. Само мислим да имамо доста цркава и храмова, а чему цркве и храмови ако у њима неће бити људи?

Живимо у времену отуђености. Колико смо се отуђили од Бога и цркве?

– Кад год се помене међусобна отуђеност, за мене као епископа и хришћанског теолога, то је увек објава о нашој отуђености од Бога. Колико се међусобно отуђимо једни од других, толико смо отуђени и од Бога. Треба знати да је Бог послао сина свога Исуса Христа, који је такође Бог, у овај свет и да је Син Божји вољом Оца и садејством Духа Светога постао човек и од тада у својој личности носи две природе, божанску у човечанску. Од тог догађаја оваплоћења, од догађаја Божића, људи су много мање отуђени једни од других, нарочито од Бога. У позицији су коју до тада нису имали да свој поглед упиру не само навише, не само горе него и напред, јер је у Богу човек и у човеку Бог. Све је то захваљујући неизрецивој љубави Божијој, неописивој жртви Христовој и непрестаним дејством и додиром Духа Светога. Догађај Христовог рођења, давно описан као једино ново под сунцем, открио нам је тајну заједнице и љубави. Открио нам је да је пут обожења незаобилазно пут који пролазимо заједно са ближњим.

Како данас омасовити цркву и привући у богомоље младе људе пред којима су различити изазови и пороци?

– Млади људи су најпријемчивији за цркву. Они су отворено опредељени за живот и љубав. Треба их, једноставно, волети, а то значи никад и нипошто не укидати њихову слободу. Ништа им не наметати, нити одузимати што је добро, него покушати њихову отвореност за љубав и живот напојити љубављу и животом. То, у нашем случају, значи Христовом. Оне који хоће да иду за Христом, да иду у цркву, треба гледати Христовим очима пуним мира и доброте, а оне који из било којег разлога не иду у цркву треба грлити благим Христовим загрљајем.

Какав је у БиХ однос СПЦ и државе?

– У БиХ је све комплексно. Али, за дивно чудо, однос државе и цркве је једноставан. Једноставан је захваљујући, пре свега, томе што се сви некако држе начела Богу – божије, цару – царево. Све док је тако, тај однос ће бити добар.

Колико су верски поглавари загазили у политику? Да ли политичари, понекад, заборављају Свето писмо?

– Не примећујем да је неко од наших верских поглавара загазио у политику, једино ако се, можда, мој респект према председнику РС, као према институцији и личности, погрешно не тумачи као залажење у политику. Али, чини ми се да такав респект имају и сви верски поглавари СПЦ у БиХ. Политичарима замерам само једну ствар, није безазлена. Реч је о партијашкој острашћености. Они желе да и ми не волимо сваког онога кога они не воле, а заборављају да Свето писмо налаже да волимо и оне који нас не воле. Неретко мисле да уколико неко уважава једног политичара, по аутоматизму не поштује другога. То је највећа предрасуда на политичкој сцени код нас.

Блиц