Хашки притвореник уништио кредибилитет Трибунала

Шешељ је за једанаест година у Хагу изгубио и здравље и политичку партију, снагу, али је успео да докаже да је овај суд фарса

Уочи председничких избора у Србији у септембру 2002, неколико минута пре него што је Слободан Милошевић уведен у судницу, тадашња главна тужитељка Карла дел Понте пришла је пријатељима суда, међу којима је био Бранислав Тапушковић, и питала их шта мисле ко ће да победи на изборима.

„Не бих искључио да то буде Војислав Шешељ, одговорио сам главној тужитељки. Она се само грохотом насмејала.”

Овај детаљ испричао нам је прекјуче београдски адвокат Бранислав Тапушковић. Шешељ није победио на изборима али се, неколико месеци касније, сазнавши за оптужницу у којој му се на терет стављају ратни злочини, добровољно предао Хагу. Из затворске јединице у Схевенингену изашао је пре неколико дана, али само на операцију рака дебелог црева. Грохотни смех Карле дел Понте слаже се и са подацима из њене исповедне књиге коју је издала када је већ била далеко од Хага, у Буенос Ајресу, као амбасадор Швајцарске. Она у тој књизи из 2008. тврди да је тадашњи премијер Зоран Ђинђић, на једном од бројних састанака, тражио од ње да одведе Војислава Шешеља у Хаг и да га тамо задржи.

Како год да је стварно било, за два месеца Војислав Шешељ напуниће 11 година у тамници притворске јединице као робијаш без пресуде, чак ни првостепене. Попут стотина затвореника у Гвантанаму, с том разликом што иза Хашког суда стоје Уједињене нације, као оснивач. А то би морало да гарантује придржавање начела међународне правде.

И раније је Војислав Шешељ тамничио у посттитовим, па и Милошевићевим затворима, увек због оштрог језика, политичких ставова и тешких увреда на рачун својих противника. Иако бивши председник Србије и Југославије није крио да му је Шешељ омиљени опозиционар њихови односи су пролазили кроз различите фазе. Али да је у било ком затвору на Балкану неко од политичких затвореника држан без пресуде, годину дана, већ би се побуниле све могуће међународне организације и комисије.

У Хагу, сада, са новим судијом који тек треба да почне да се упознаје са досадашњим током процеса, и Шешељом кога после операције чекају хемотерапије због метастаза у лимфним чворовима, мала је вероватноћа да ће се процес икада завршити.

Из балканских затвора Шешељ је у стара времена излазио брзо и политички ојачан, уз подршку дисидентских кругова који су у име слободе изражавања тражили да буде пуштен и чему је власт на крају удовољавала.

И да је здрав Хашки трибунал би на случају „Шешељ” доказао да је до фарсе доведено основно начело записано у правилнику међународног суда о брзом и правичном суђењу, као што је оно изневерено у многим другим случајевима, а најдрастичније на „суђењу столећа” Милошевићу које је после четири године окончано смрћу оптуженог који се пре тога годинама жалио на лоше здравље и неадекватно лечење.

Зорана Шуваковић / Политика