Ексклузивно: Необјављена документа Владе Србије о пензионисању српских полицајаца на Косову и Метохији
Репортери портала Новинар.де дошли су у посед докумената којима Влада Републике Србије принудно пензионише и утапа у шиптарске службе српске полицајаце на Косову и Метохији. Осим тих докумената прилажемо такође необјављена документа полицијских синдиката Србије који својим Протоколом захтевају уношења одређених измена у ову Уредбу Владе РС како би је приближила правним прописима који важе на територији државе Србије који су овим Закључком вишеструко повређени.
Ова одлука „вероватно представља јединствен случај у свету да је највиши извршни орган једне суверене државе отпустио припаднике своје полиције и практички им наредио да се прикључе полицијским структурама једне друге парадржаве“.[1]
Припремио; Иван Максимовић / 04.01.2014
***
„Скуп државних издајника који чине: Министар одбране Србије Небојша Родић, министар за Косово и Метохију Александар Вулин, заменик директора полиције Братислав Митровић и генерални секретар Владе Србије Вељко Одаловић задовољни су напустили састанак у Лепосавићу на коме су са представницима МУП-а Србије на окупираним територијама разговарали о њиховој интеграцији у шиптарске окупационе злочиначке структуре. Ово неће бити земља безвлашћа, овде ће Срби штитити Србе, тамо где немају свог команданта полиције, градоначелника и судије, тамо нема ни Срба. Интеграција ће успети 100 одсто – рекао је шиптарски плаћеник Александар Вулин после састанка“. [2]
„Истовремено, како јавља телевизија Кохавизион, српски званичници предали су косовским институцијама листу од 337 бивши припадника МУП-а, од којих ће 250 до 270 прећи у косовску полицију“. [3]
„Поставља сe основано питање да ли је Влада уопште била надлежна за доношења поменутог Закључка? Рекло би се да није, те да се ради о намерном и циљаном прекорачењу Уставом прописане надлежности. Одредбом чл. 123 Устава (републике Србије) уређена је надлежност Владе. Очигледно је да је Влада у овом конкретном случају, доносећи Закључак, прекорачила Уставом прописану надлежност, те да је приграбила надлежност Народне скупштине која је једина надлежна да доноси законе. Једино је Народна скупштина надлежна да одређује које категорије осигураника имају право на пензију под посебним условима и колика висина њихове пензије би износила, па то никако не може бити надлежност Владе као носиоца извршне власти. Оно што је индикативно јесте чињеница да је Влада акт који се односи на статус запослених у МУП-У на територији КиМ донела у форми закључка.
Пре свега желимо да нагласимо да је ова уредба, у свом оригиналном облику, писана латиницом. Напомињемо да Устав Републике Србије, својим чланом 10., под „језик и писмо“ одређује следеће „у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава. Осим што је и по садржини у супротности са српским Уставом кога у, из и због Бриселских прохтева властодршци у Србији бестидно газе, овај закључак је и по писму супротан највишем правном акту сваке па и наше државе.
Наиме, у одељку 4. Закона о влади регулисани су акти Владе, међу којима су уредбе, одлуке, решења и закључци. За сваки акт Закон посебно прописује материју која се њиме регулише, а једино за закључке одредба чл. 43 ст.3 Закона о влади каже: „ Кад не доноси друге акте, Влада доноси закључке“ из чега се може закључити да се ради о актима Владе којима се регулишу питања од најмањег значаја. У прилог тачности ове констатације говори и чињеница да за ове акте Владе, за разлику од других напред набројаних, не постоји законска обавеза објављивања у Службеном гласнику Републике Србије (чл. 46 ст.2 Закона о влади). У конкретном случају, Влада је, дакле, злоупотребила одредбе Закона о влади, како би у форми закључка регулисала материју која се иначе има уредити законом. На тај начин Влада је истовремено ескивирала обавезу објављивања општег правног акта, овде Закључка, у Службеном гласнику Републике Србије, а обавеза објављивања је прописана чл. 196 ст.1 и 2 Устава. То су разлози услед којих се јавност не може на поуздан начин упознати са садржином Закључка“.[4]
Ово последње, које се односи на објављивање овог закључка, било је исправно до овог тренутка када ми дајемо јавности на увид целокупан документ којим је овај роблем уређен. С обзиром да је његово објављивање ескивирано превођењем уредбе у форму закључка, као акта од минималног значаја, за које не постоји никаква законска обавеза о објављивању то не постоји ни забрана за објављивање истих докумената. Разуме се, у случају да има заинтересованих а ми верујемо да има те ћемо се детаљно позабавити садржајем овог закључка.
Првом уредбом овог документа каже се да он одређује „права на стицање посебне пензије и здрваственог осигурања – припадницима МУП-а на територији АП Косово и Метохија „којима 31. јануара услед прганизационих промена престаје радни однос“.
У делу „поступак за остваривање права на пензију“ овог закључка, члан 5 ., између осталог, гласи „право на пензију је лично право и не може се преносити на друго лице“. Овим се директно и недвосмислено крши важећи Закон о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије. Тај закон својим ставом 3., чланом 27., прописује да „право на породичну пензију могу остварити чланови: Удова, удовац, разедени брачни друг, дете и родитељ.[5] Овај закон такође сматра и усвојене и усвојиоце пуним носиоцима права на пренос пензије.
Да ово није „тек“ пропуст Владе Србије која је донела закључак о пензионисању полицајаца на КиМ изричито потврђује члан 7., који прописује да за припаднике МУП-а Србије на територији КиМ право на пензију престаје у случају:
– Да престане да живи на територији АП Косово и Метохија, то јест., уколико пријави пребивалиште ван територије Косова и Метохије!
– Да стекне својство осигураника у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању у републици Србији, ван територије АП Косово и Метохија.
– Да оствари право на старосну, инвалидску или породичну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
– Смрти.
Дакле, право на ову пензију губи се у случајевима који представљају повреду и кршење тренутно важећих закона Републике Србије, кршење људских права (на слободу кретања, право на рад и пребивалиште) гарантованих свим међународним конвенцијама која се баве најосновнијим правима човека!
Иако се овом уредбом наводи да се средства за исплату пензија обезбеђују из буџета Републике Срије зна се да ово финансира данска влада. Занимљиво је државама Запада, тим светским центрима и царствима људских права, ни мало не смета најгрубље кршење свих вредности које покушавају да наметну српском народу као највише вредности савременог друштва и свих људских права која су њима основни степеник напретка цивилизације. Не само да им то не смета већ га финансирају својим парама. Мада, како видимо, финансирају тек маску од пензије како би још једном шареном лажом примирили, ионако, дубоко успавани српски народ.
Поводом ове уредбе огласио се и „председник Самосталног синдиката полиције Предраг Ђорђевић запослен у Полицијској управи Гњилане, која је од 1999. године измештена у Врање. Он је агенцији Бета да су полицијски синдикати протестовали због повреда Закона о пензијско-инвалидском осигурању. Ђорђевић је навео да ниједан од полицајаца који има пребивалиште на Косову јужно од Ибра није имао право на избор да ли жели да настави да ради у полицији у Србији или да конкурише за пријем у Косовску полицију, као што је то понуђено полицајцима у северним косовским општинама. „Има случајева да ће у пензију отићи и веома млади људи који су завршили Полицијску академију и имају свега годину дана радног стажа”, рекао је Ђорђевић.[3]
Самостални синдикат полиције Србије није једини који је протестовао овим поводом. Придружили су им се и Независни синдикат, Полицијски синдикат Србије и Синдикат полиције. Они су у Врању, дан после измењеног Закључка Владе о пензионисању српских полицајаца на КиМ, донели Протокол којим траже исплату отпремнине полицијским службеницима пензионисани у складу са овим Закључком, што је законска обавеза. Предлажу обрачун додатака на пензију „сходно Закону о пензијском и инвалидском осигурању“ Републике Србије а не слободној вољи (или послушности према налогодавцима са Запада).
Такође иницирају и поштовање слободе кретања односно право на лични избор пребивалишта и избор радног места те тако сами одаберу да ли ће прећи у службу „Републике Косова“ и тако доћи у службени подређени положај онима за које у Србији још увек важи израз „терористи“ или а буду ангажовани на територији централне Србије.
Ови Протоколом се такође тражи да се измени „члан 3. Закључка Владе Републике Србије“ и укине „ограничење слободе кретања и настањивања, која је као основно људско право предвиђена Уставом Републике Србије, измени и престане да важи“.
Предиђено је да Протокол полицијских Синдиката почне да важи од дана потписивања страна потписница. Представници друге стране потписнице су Државни секретар МУП-а, Вања Вукић и Заменик директора полиције Бранислав Митровић који нису дали, односно њихови надлежни, своју сагласност за унос ових измена. На тај начин припадници МУП РС на територији Косова и Метохији бивају грубо обесправљени од представника српских власти а пре свих Премијера и Министра полиције РС, а бриселског преговарача Ивице Дачића.
„Дакле, када се све то има у виду, онда је тешко прихватити као истиниту констатацију премијера Ивице Дачића да је Бриселски споразум, у коме је предвиђена интеграција српских полицајаца у Тачијеве службе – „статусно неутрални споразум“. Исто тако је тешко поверовати и у његову изјаву да наводно „тo не значи да српски полицајци тиме признају Републику Косово“.[1]
„Припадници МУП-а прихватили су интеграцију зато што поштују своју државу и Владу и зато што ће у најскоријој будућности преузети бригу о судбини Срба на окупираним територијама.
Ово неће бити земља безвлашћа, овде ће Срби штитити Србе, тамо где немају свог команданта полиције, градоначелника и судије, тамо нема ни Срба. Интеграција ће успети 100 одсто – рекао је шиптарски плаћеник Александар Вулин.
Мада су представници Владе Србије тврдили да остајемо део Србије и део српских снага безбедности, чињеница је да, ако обучемо униформу КПС-а, постајемо део МУП-а Косова и да ћемо, без обзира што ће нам командир бити Србин, бити под контролом Владе Косова и премијера Хашима Тачија. Већина ће, пошто нема другог избора, тешка срца, ову понуду прихватити, двадесет-тридесет одсто полицијаца задовољиће се пензијом, многи ће за коју годину отићи са Косова, највећи проблеми за све нас наступиће када се Србија потпуно повуче са Косова и Метохије“, кажу полицајци. [2]
Обесправљеност се огледа у многим апскетима а један од бројних јесте и чињеница да су изненадни пензионери морали да потпишу своју сагласност у матичним полицијским станицама које су углавном измештене на територију Републике Србије. Термин је био заказан за петак 03. јануар али их о томе нико није обавестио нити контактирао од стране надлежних! Још занимљивије је то да су могли потписивати у периоду од 08.00 часова па до 10.00 пре подне. Један дан, два сата. Толико су времена имали. Потписивање је одложено за 08. јануар, на Бадње вече. „Немају ни веру ни културу“ прокоментарисао је један од свеже пензионисаних полицајаца. Овај пут су и службено обавештени.
За тај дан, услед одбијања да се потпише и прихвати Протокол полицијских синдиката, најављен је био и штрајк синдиката до кога није дошло.
Једна од битнијих ставки тог протокола јесте да се омогући избор места на које ће полицајци бити упућени. Да ли ће то бити косовска полиција или нека испостава при МУП-у Србије. То није само декларативни или правни потез синдиката већ и отворена потреба у многим градовима Србије који су припадницима полиције, односу на законск прописе, покривени тек 40 до 50% а сам Београд и мање од тога! Поред припадника МУП-а на територији Косова и Метохије, по незваничним сазнањима, требало би да буду пензионисани и остали полицајци који су учествовали у оружаним сукобима и рату на Косову али се за њих још увек тражи „спонзор“ који би то материјално подржао.
То, ипак, није све! Припадници МУП-а који морају да оду на територију Централне Србије и потпишу решење за пензију, природно, имаће и одређене путне трошкове. Ово по правилима службе треба да финансира МУП Србије међутим они то не очекују. Како сами тврде и до сада су одлазили службено на путовања (додуше сведоче за одређене измештене Полицијске управе, нису сигурни да ли је тако баш у свакој) али никада им трошкови нису рефундирани. У неколико наврата су захтевали да се то и учини а онда би им ти исплаћени трошкови били одбијени од косовског додатка!
Наш, додуше незванични, али трезвени закључак је једноставан. Док властодршци у Србији на сва уста говоре како се политика српске власти према Косову и Метохији усредсређује ка бољем животу и безбедности српског народа, уживаоци радних места и најодговорнијих функција у Влади Србије не само да раде супротно већ и спроводе тихо, споро и сигурно етничко чишћење свог народа са своје територије. На овај начин, када се и друге институције републике Србије буду утопиле у „косовске“ а већ се зна да су на реду здрваство и просвета, српски народ ће бити катастрофално угрожен у сваком смислу – едукативном, здравственом, безбедоносном, животном. То није нагађање већ вишедеценијско искуство „суживота“ са Шиптарима али и онима који за њих раде а долазе из српског народа. Управо је њихова рука и најтежа кад удара.
Стални дописник портала Новинар.ДЕ
Иван Максимовић, Косовска Митровица, Србија
Извори:
2 http://srb.fondsk.ru/news/2013/12/13/srpska-policiia-sluzhihe-tachiiu-za-penziiu-od-srbiie.html
3 http://mondo.rs/a644489/Info/Srbija/Srpski-policajci-juzno-od-Ibra-moraju-u-penziju.html
4 http://www.ceopom-istina.rs/kosovo-i-metohija/regulisan-e-statusa-srpskih-politsajatsa-po-briselu/
5 http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_penzijskom_i_invalidskom_osiguranju.html
Објављено 04, јануара 2014
2006-20013 новинар.де
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
