Брисање српских трагова у Призрену

stara-skola-Selo-Drajci

ИАКО је рушење српске школе у Драјчићима код Призрена, започето пре неколико дана, обустављено, представници Срба из покрајине истичу далеко значајнијом поруку коју рушењем овог објекта од културног значаја шаљу албанске власти. Наиме, рушењем школе старе 110 година, најстарије у општини Призрен а вероватно и на читавом Космету, албанске власти руше темеље српског образовног система у покрајини.

Ова школа, истурено одељење основне школе из Средске, била је пример мултиетничности, јер је у њој до 1999. године наставу по српском плану и програму похађало седамдесетак српске и бошњачка деца – каже за „Новости“ Јовица Будурић, начелник Призренског округа. – Рушење школе била би јако лоша порука не само за расељене Србе већ и пример непоштовања Бриселског споразума, поготову у области образовања, јер на основу договора српски план и програм мора остати у српским школама. То је такође веома лош пример за мултиенички живот.

И док појашњава да школа за Србе на овом подручју има значај културног наслеђа, начелник Будурић истиче да ће захтевати да се у потпуности обустави рушење и да се већ нанета штета надокнади и санира порушени кров.

Јер, иако је рушење школе започето крајем претходне недеље, привремено обустављено на интервенцију међународне заједнице и представника Срба у косовским институцијама, још је неизвесно хоће ли школа бити сачувана.

Иако у њој од 2004. нема ђака, школа по мишљењу представника Срба са овог подручја смета албанским властима које у сарадњи са мештанима Бошњацима желе да на темељима српске саграде нову школу, у којој би се настава одвијала по албанском плану и програму.

– Ова школа саграђена је 1904. године и била је под заштитом државе Србије. У њој сам као учитељ провео 32 године, током којих сам извео на пут 23 генерације, а осим српске деце у школи су наставу похађала и деца муслиманске вере, који се сада декларишу као Бошњаци – прича за „Новости“ Томислав Томић (83) учитељ у пенизији.

Иначе, село Драјчићи броји педесетак домаћинстава, од којих у петнаестак српских кућа живе углавном старији мештани.

БОШЊАЦИ ОДОБРАВАЈУ

ИАКО српска школа у Драјчићима од мартовског погрома 2004. године није радила, јер српске деце није било а бошњачка су почела да наставу похађају у суседном Мушникову, школа је по речима учитеља Томића до пре неколико дана била у пристојом стању.

– Крајем претходне недеље дошла је група људи из неке компаније позивајући се на одобрење косовског Министарства просвете да сруше школу. Ту су били присутни и мештани Бошњаци који су одобравали започето рушење – прича учитељ Томић.

Д. Зечевић / Новости