Компанија из Емирата, Ал Дахра, у Србију је дошла са намером да узгаја генетски модификовану храну. До сада су за те потребе узели у закуп више од два одсто српске територије! Скандал је утолико већи што ће ГМО храну коју овде узгајају продавати и на српско тржиште, као и на тржиште земаља сличних Србији, које су немоћне да се одупру овом глобалном злу. Шеик Ел Зајед очекује огромну зараду, а Србију очекују масовна обољења. Да ли је то био смисао нескривене љубави између њега и првог потпредсеника Владе Србије?
Компанија Ал Дахра која је у власништву шеика из Емирата, Мухамеда Бин Заједа Ал Нахјана, иначе кућног пријатеља потпредседника Владе Србије Александра Вучића, у Србији ће узгајати генетски модификовану храну (ГМО). Србија још није на прави начин суочена са овим ужасом који прети масовним умирањима, деформацијама и истребљењу читавих генерација. Наиме, од ГМО хране конзументи лагано умиру.
Ако се она у замишљеном капацитету рашири по Србији, грађани ће још масовније оболевати од рака. Једина нада је хитна смена свих оних високих државних службеника који су компанији Ал Дахра практично поклонили скоро два одсто српске територије, са циљем да производи отров. Такође, благотворно би било и хитно раскидање свих уговора са Ал Дахром и хитна измена Закона о безбедности хране, чиме би присуство ГМО било потпуно забрањено.
Овакав сценарио за сада је тешко остварив пошто активни бирачи масовно подржавају странку која спроводи програм светског ГМО лобија. Чак и када би подршка СНС-у била ускраћена све друге велике станке, попут ДС протеклих година су активно радиле на тровању народа.
Нових, поштених, а јаких странака нема на видику, тако је медијска критика последње оружје за које голоруки народ може да се ухвати када је у питању борба против Ал Дахре и других компанија које планирају да профит стичу тровањем народа.
Када се проуче уговори којима је Ал Дахри земља српских пољопривредних комбината продавана, или давана у закуп, у Србији постаје јасно да се ту ишло испод сваке разумне цене. Може се претпоставити да су одговорни за овај посао били уцењени од стране ментора са запада који су им одобрили да дођу на власт. Ипак поставља се питање: какви су то људи када су спремни да народ у који спадају њихова деца и блиски рођаци трују ГМО храном за коју је доказано да изазива рак?
Потпредседник владе Вучић, министар пољопривреде Драган Гламочић и Млађан Динкић задужен за кооперацију са Арапима, добро знају да се Ал Дахра увелико бави узгојем ГМО култура у Намибији, поред велике бране по имену Нуате Дам одмах поред тамошњег вештачког језера.
Службеници Ал Дахре и не крију да се баве генетским узгојем и инжењерингом, па је ове податке могуће проверити и на њиховом сајту www.aldahra.com.
Недавна дешавања су показала да су људи из богатих породица арапских шеика бескрупулозни и да су без икакве гриже савести куповали од албанске мафије органе које су ови вадили киднапованим Србима. Органи јесу били скупи, али ни шеици нису сиромашни. Докази за ову причу се лако могу пронаћи претрагом интернета где у једном од чланака о трговини органима, аутор цитира шеика који каже: “Зар сте морали да ми пресадите баш српско срце?”
Историја Вучићевих односа са арапским шеицима
Када се људи без савести дохвате послова у којима је профит велик поставља се оправдано питање, колико ће њима бити битно ако неко у Србији оболи од рака због семена које су на некада нашој земљи засејали. Да ли ће шеицима, Вучићевим пријатељима, можда бити жао ако неко смртно оболи због контакта са отровним хемикалијама којима ће запрашивати усеве у Србији? Сигурно неће, јер им није било жао ни арапске деце у Ираку, када су цену нафте држали толико ниском да Ирак није могао од продаје енергента да заради довољно за рату спољног дуга.
На конференцијама Арапске лиге, Садам Хусеин је молио те исте шеике да смање производњу, како би цена скочила и како би Ирачка деца престала да умиру од глади. Нису их интересовала деца у Ираку, јер су њихови животи стајали на путу њиховог профита.
Све ово добро зна и Александар Вучић, који је заједно са својим тадашњим шефом Војиславом Шешељом још деведесетих година успоставио пријатељске односе између Српске радикалне странке и БАС партије Садама Хусеина. Тада је радикалски часопис “Велика Србија” у неколико бројева одштампан двојезично, на српском и арапском. “Велика Србија” је била пуна пријатељских слика на којима су били Шешељ и Садам. За изглед часописа старао се лично радикалски човек задужен за информисање, Александар Вучић.
Ни Вучић није претерано осећајан када су деца у питању о чему говори и последња афера када су се деца масовно отровала храном у београдским школама. За не спречавање тровања део одговорност дефинитивно пада на министарство пољопривреде, које води његова странка односно министар Драган Гламочић. Уместо да притисне Гламочића да смени одговорне, Вучић дозвољава да се прича око тровања деце гурне под тепих и заборави. Могао је потпредседник Владе да искористи аферу и да притисне коалиционе партнере из СПС. Они држе “под контролом” министарство здравља и министарство просвете, тачније ресорне министре, Славицу Ђукић Дејановић и Томислава Јовановића.
Вучић их није чак ни јавно подсетио да су они и њихови службеници јавно обећали да ће кривци бити пронађени. Могао је да то искористи као аргумент против СПС у кампањи на Вождовцу. Није, баш га брига. И није могао да каже да не зна о чему се ради.
Преко две стотине деце отровано је само у школи “Бранко Радичевић” у новобеоградском Блоку 45. То је основна школа у коју је ишао и Александар Вучић, још у време када се полагала пионирска заклетва. Неки од родитеља деце га лично познају. Вршњаци су, заједно су носили црвене мараме. Покушавали су да дођу до њега и очекивали су да ће он као самопрокламовани борац против криминала и корупције нешто урадити. Али, њему није пало на памет да посети школу у којој је некада проводио велике одморе.
У раније објављеним текстовима о доласку компаније Ал Дахра у Србију, истиче се да су купили и узели у закуп земљу од газдинства “7. Јули” из Сурчина, географски се земља простире од Вучићевог родног Блока 45 до обреновачке термоелектране. Газдинство има и своју пољопривредну авијацију, којом ће Ал Дахра вероватно запрашивати оно што засеју. Пестициди које Арапи баце ветар ће носити на спортске терене Блока 45, где деца играју фудбал и кошарку.
На тим теренима и он је некада играо кошарку, али сад када Арапи буд тровали новобеоградска насеља и сремска села која се додирују са земљиштем које им је продато он неће бити тамо. Шта могу да очекују родитељи да ће се десити са њиховом децом после што их Шеици запраше најбоље говори случај мале Камиле Верон. Она је рођена и живи у близини Монсантових усева у аргентинској провинцији “Како”. Девојчица због хемије коју Монсанто баца на ГМО биљке, има вишеструке сметње у раду више органа, а на фотографији су видљиви и спољни деформитети на њеном телу.
Према наводима портала www.boston.com у провинцији “Како” у Аргентини, у деценији након доласка генетски модификованих усева и биотехнолошких компанија учетворостручен је број урођених мана код новорођенчади.
Ко нормалан после таквих вести може да доведе у своју земљу компанију која се бави ГМО производњом и да им прода плац одмах поред насеља у коме је одрастао?
Поштено говорећи, министар Гламочић је најавио да планира да измени закон тако да у Србији буде забрањена производња, а дозвољен увоз ГМО. Ипак у питању је човек који је јавности познат као особа која мишљење може да промени од данас до сутра. Сваком је јасно да ће се Гламочић тешко супротставити плановима Вучићевих пријатеља.
Пљачка донација и “Протокол смрти”
Генетски модификована храна није и једини проблем који су напредњаци затекли, а не решавају га. У више бројева Таблоид је упозоравао јавност да је у Србији дозвољено у храну стављати најразличитије облике канцерогених адитива, коцидиостатика, док се у пракси у пилетини коју нам продају у супермаркетима налазе и огромне количине хормона и антибиотика.
Најгори квалитет меса продају нам словеначка Перутнина Птуј и домаћи произвођач Петар Матијевић. Према речима доктора ветерине Миодрага Стојшића, ову ситуацију било би могуће променити изменом закона и сменом оних који су направили овако дивље правилнике.
– Правилник смрти, као сте га ви у Таблоиду назвали, и даље је на снази. Службеници министарства против којих је полиција до краја довела истраге и предмете предала тужилаштву и даље на функцијама уместо у затвору, каже Стојшић. Он истиче да је по том питању “дефинитивно нешто труло у држави Данској”.
Истражујући ко стопира истраге и утиче на чланове Српске владе да одговорни за правилнике којима је храну дозвољено стављати пилеће и говеђе машински откошено месо, а које је у ЕУ забрањено стављати чак и у храну за мачке, сазнали смо да осумњичени из министарства пољопривреде имају подршку српских тајкуна и корумпираних службеника ЕУ.
Правилници су како смо открили састављани после петог октобра у договору са онима који су пљачкали земљу у време санкција, а после петог октобра су новац уложили у производњу хране. Овакви нехумани, али високо профитабилни правилници потом су привукли прехрамбену мафију из региона. Одмах су се укључили у високо профитабилно тровање грађана Србије.
Деловало је да ће након смене Горана Кнежевића са места министра пољопривреде бити смењен и део службеника одговорних за Протокол смрти. Мафија којој су службеници министарства пружали услуге молила је протеклих месеци Вучића и Гламочића да их не дирају. У једном тренутку, Вучић је чак помислио да би могли да буду смењени барем они одговорни за аферу са афлатоксином. Целе протекле недеље Шушкало се да ће Гламочић тим поводом сменити Слободана Шибалића. Није смењен.
Испоставило се да чак и поједини службеници ЕУ, у питању су службеници Европске Комисије из области пољопривреде контактирају нашу Владу и лобирају да ова клика не буде смењена. Према информацијама са којима Таблоид располаже и ти службеници ЕУ, добијали су проценат од проневера новца који је у Србију стизао као донација ЕУ.
Министарство пољопривреде Србије од ЕУ је добило донације у опреми вредној између 15 и 25 милиона евра. Било је донација у и новцу. Како готово ниједан пројекат за који је дат новац или опрема не функционишу неколико службеника ЕУ, који иначе нису задужени за Србију се недавно распитивало у нашој Влади шта се десило. Испоставило се и да је у проневеру опреме која је донирана за националну лабораторију укључен и актуелни министар пољопривреде. Недавно интересовање службеника ЕУ, за проневере донација могло би да помогне и да домаћи преступници заврше иза решетака.
У тренутку када Европљани који су учествовали у проневери опреме буду приведени правди овдашњи криминалци остали би “без леђа” у ЕУ.
Недавна буџетска контрола у министарству пољопривреде, открила је да ни новцем из Српског буџета није располагано домаћински и да су службеници министарства учествовали у преварама. Упоређивањем књиговодственог стања оних којима је министарство по основу броја сточних грла давало новац и онога што је министарство уплаћивао, испоставило се да је у неколико случајева давано више новца него што има грла стоке.
Дешавало се, на пример, да фармама које имају 100 грла “грешком” донација буде уплаћена за хиљаду грла! Углавном се грешком додавала једна нула. Ипак ни због овога до данас нико није одговарао.
Да у министарству нису баш сигурни шта раде и како да раде говори и чињеница да је фирма Котекс, која је недавно банкротирала, добила дозволе за извоз из објеката у којима нису крају привели ни све грађевинске радове. Ове дозволе је наводно потписала инспекторка Бранка Стошић, мада је потпис не читак, па ће ти наводи тек бити проверавани.
Пријатељ албанске владе у Приштини
Шеик из Емирата, Мухамед Зајед Ал Нахјан, велики је пријатељ и донатор самопроглашене албанске владе Косова. Почетком 2013. године, са њим се састала и председница ове назови државе, Атифете Јахјага. Не треба заборавити ни то да су Емирати међу првима признали владу албанског Косоваа, а подржавали су финансијски и храбрили терористичку организацију ОВК током деведесетих година (док је ОВК био на списку терористичких организација у Америци!”).
Наравно, шеици су одмах уложили новац у ову српску покрајину коју су албански побуњеници уз помоћ САД насилно отцепили од Србије 1999. године. Али, њихова улагања су такође отишла у загађивање пољопривреде. Ни албански народ на Косову не очекује ништа добро од шеика. И тамо је добро криминалцима на власти.
Вук Станић / Таблоид
