Да ли ће ђаци у српским школама учити о „славном нобеловцу“ Хашиму Тачију?

Учитељице у школама у Србији ће можда већ од следеће године тражити од њихових ђака да наброје све нобеловце са наших простора, а ако збуњени школарци не буду знали да поред Иве Андрића наведу још најмање име Хашима Тачија са ратним надимком Змија, онда ће вероватно добијати јединице у школском именику због срамног незнања наших великана.

Наравно, ово би у нормалним околностима био само почетак неког урнебесног црнохуморног вица, али нажалост – нити живимо у нормалним околностима, нити се ради о вицу који можете прочитати у рубрици „забава“, негде у дну странице између афоризама и укрштених речи.

Наиме, како је званично потврђено, амерички конгресмени су упутили писмо Нобеловом комитету у којем су премијера Србије Ивицу Дачића, високу представницу Eвропске уније Кетрин Ештон, као и Хашима Тачија, предложили ни мање ни више него за Нобелову награду за мир за 2014. годину, и то како су навели у номинацији – „због њихове кључне улоге у нормализацији односа Београда и Приштине“.

Поред тога, у предлогу се још дословно каже да су „двојица премијера јасним раскидом са прошлошћу и проналажењем пута ка светлијој будућности показали значајну посвећеност, храброст и визију“, те су позвали Нобелов комитет да Нобеловом наградом за мир награди „изузетну храброст, далековиду визију и неуморне напоре високе представнице ЕУ Кетрин Ештон, премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија“.

Иначе, поред поменутих „заслуга“ Хашима Тачија, које су амерички конгресмени препознали у његовом миротворству и „проналажењу пута ка светлијој будућности“, чини се да би са једнаким правом он могао бити кандидован и за Нобелову награду на пољу медицине и економије, а ево и зашто. Наиме, за медицину би Тачи могао добити још једног Нобела због успешно изведених трансплантација српских органа у Жутој кући, ако се икада докажу сумње изнесене пред Саветом Европе да је у њима учествовао, а за Нобела на пољу економије би могао бити кандидован због оствареног невероватног профита у трговини дрогом, ако се икада докажу многобројне оптужбе да управо он контролише шверц наркотика на Косову.

Узгред буди речено, Тачи је већ поносно прокоментарисао своју кандидатуру, рекавши да је почаствован номинацијом за Нобелову награду за мир и да то признање за мир, јунаштво и храброст заслужују грађани Косова, више него ико други.

А српски премијер Ивица Дачић се такође са осмехом осврнуо на своју номинацију за Нобела, и у првој реакцији на ту информацију је нагласио да му је „драже да га кандидују за Нобела него за Хаг“, и још је искрено признао своје одушевљење, казавши следеће речи – „да ми је драго, сигурно јесте“.

И на крају, познавајући Нобелов комитет и његове контроверзне одлуке о добитницима награде за мир, заиста је сасвим могуће замислити надреалну сцену у којој неки мали Перица у српској школи убудуће добија „кеца“ због незнања да је управо Хашим Тачи био следећи у низу славних нобеловаца са ових простора, одмах иза књижевника Иве Андрића.

Али такав расплет догађаја се можда и неће догодити у случају да награду ипак добије неки други заслужнији кандидат, као на пример Владимир Путин, који је такође номинован за Нобелову награду за мир. Међутим, за разлику од Хашима Тачија са надимком Змија, руски председник је кандидован за сасвим реалан допринос светском миру – за спречавање војне интервенције у Сирији. А то би већ знао чак и мали Перица у основној школи.

Ратко Паић / Глас Русије