У Србији се умире од опасне супербактерије?

микроскоп

Београд — У Србији је забележено неколико случајева смрти због инфекције супербактеријом, отпорном чак и на најјаче антибиотике, пише Блиц.

Србију су чак, како даље наводи тај лист, светски стручњаци означили као земљу која је расадник те опасне бактерије.

Наиме, ради се о новом гену међу бактеријама, која се преноси искључиво у болницама, а оболели најчешће умиру од упале плућа и инфекције уринарног тракта

„У нашој земљи је током 2011. и 2012. супербактерија идентификована код осам пацијената, али то није права слика раширености НДМ-1, већ само врх леденог брега. Пацијенти су били лечени на ВМА и у једној приватној клиници“, каже за „Блиц“ др Бранко Јовчић, доцент Биолошког факултета и научни сарадник Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду.

Научници су већ упозорили да је супербактерија нађена код неких људи из Велике Британије, САД, Канаде, Аустралије и Холандије, а сви они су, како се наводи, путовали у Србију или Индију ради неке хируршке интервенције.

Ради се о новом гену бактерије, названом Њу Делхи метало-бета-лактамаза, или скраћено НДМ-1, који се налази у бактеријама отпорним на скоро све постојеће антибиотике. „Блиц“ пише да се не ради о ширењу једне бактерије, већ о ширењу отпорности бактерија, на које на крају не делују ни „карбапенеми“, који су најјачи и најпоузданији антибиотици за многе инфекције.

Јовчић каже да се дуго веровало да је Индија ендемско подручје и да је одатле почело ширење те супербактерије, али су накнадно добијени подаци показали да је регион Балкана, с посебним истицањем Србије, резервоар те бактерије, а можда и друго ендемско подручје НДМ-1.

„Недуго затим описани су и случајеви пацијената који су били на медицинском трентману у Србији, укључујучи и Косово, које је у научним студијама посебно издвојено. Управо су ти случајеви определили европску јавност да нашу земљу означи као подручје одакле се шири супербактерија“, додаје Јовчић.

Он додаје да је изостала реакција надлежних органа и здравствених установа, док је на пример у Индији одговор био брз. Јовчић каже да је у медијима била пренета вест о брзом ширењу НДМ-1 у свету, али да нико није указао на проблематичну улогу наше земље у томе.

Он још каже да је смртност пацијената инфицираних бактеријама које носе НДМ-1 и до 50 одсто, али да све зависи од старости пацијента, имунитета, али и од квалитета медицинских услуга и државе у којој се болесник налази.

Према његовим речима, Србија је у ову позицију дошла због честе злоупотребе антибиотика, што подразумева честу и нерационалну употребу тих лекова, чији је резултат све већа отпорност бактерија. Такође, истиче он, болничке средине су пуне бактерија које тамо живе и које су тамо стекле много већу отпорност, због чега је много горе да се човек разболи у болници него код куће.

БЛИЦ