Ердоган присвојио готово читав Балкан

Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган поново је све зачудио. Он је изјавио да делови Македоније, Бугарске, Босне и Херцеговине, чак Западна Тракија у ствари представљају турске територије. Ова изјава је изазвала у дипломатском свету Европе велики одјек и много загонетки. Једна од њих је: зашто Турска која претнедује на чланство у ЕУ, за ступање у коју јој је потребна подршка свих држава жланица, укључујући Грчку и Бигарску, одлучила се на корак који може да се интерпретира као истицање тероторијалних претензија?

Узрок, по мени, постоји. Како саопштава лист Аксам, резигнација Анкаре везана је за последњи састанак министара иностраних послова ЕУ, где су на дневном реду пила питања о ступању у ЕУ Турске, Хрватске, Србије и Исланда. На крају је било решено да почетак преговора са Срибјом о ступању у ЕУ буде у јануару 2014. године. Исте године Брисел ће примити пријаву Босне и Херцеговине за добијање званичног статуса кандидата за чланство у ЕУ. Уз то Анкара види какву битку је сада покренуо Брисел за Украјину.

Што се тиче Турске, на самиту шефова спољнополитичких ресора у штабу ЕУ на њен рачун чуло се доста оштрих изјава поводом њене будућности у ЕУ. Да подсетимо да се дневни ред Турске у дијалогу са ЕУ састоји од 35 тематских поглавља посвећених разним сферама. 5. новембра је започело разматрање само 22. тематског поглавља посвећеног регионалној политици Турске. Дијалог се одвија тешко.

На крају постаје очигледно да Брисел сече Анкару од Балкана, где је она традиционално била присутна. После доласка на власт партије Праведности и развоја у Турској, Балкан се разматрао као један од приоритетних праваца, који омогућава физичко утврђивање у Европи.

Зна се да је последњих година Турска уложила доста средстава у развој, пре свега европског муслиманског комуникационог коридора који пролази кроз регионе бугарског Родопског краја, Јужну Србију, Новопазарски Санџак, Косово, Македонију, Босну и Херцеговину и Албанију. То је у многоме доприносило спровођењу политике евромдернизације у тим местима. Сада тим земљама отварају европска врата, а Турску моле да сачека неодређено време. Шта више, надаље се не може искључити да у формату ЕУ на Балкану ће јачати позиција Грчке која претендује да попуни тамо турски вакуум.

Управо у такав контекст, како сматрају многи посматрачи, уклапља се изјава Ердогана о бивим поседима Османске империје на Балкану. Она се види као носталгична реакција на прошлост, али што је много озбиљније, бојазан да Турску уопште могу да лише европске будућности.

Глас Русије / Станислав Тарасов