Муслимани на Балкану су Срби

seoba-srba

Босна и Херцеговина је трајно, занавек, подељена земља.Турска све чини да се врати у стару балканску авлију, бошњачки лидери је дочекују раширених руку, као браћу, а Срби као старе освајаче, и овај историјски круг је затворен.Босна није оставштина Османлија – та земља је постојала пре доласка Турака. Бивши државни секретар САД Хенри Кисинџер рекао је да БиХ као вештачку творевину треба поделити на три независне државе. “Босна и Херцеговина је вештачка творевина у којој су три народа приморана да живе и због тога је треба поделити!” Он каже да треба створити муслиманску државу, а осталима допустити да оснују своје независне државе или да се прикључе Србији и Хрватској. Само на тај начин коначно би се решило национално питање свих народа који живе на овим просторима, додаје Кисинџер.”Не постоји босански језик. Не постоји босанска култура. Босна је административна јединица која се састоји од Срба, Хрвата и Бошњака, вештачки створена у бившој Југославији коју су западне силе глупо признале као државу” – поручује Кисинџер……Данашњи муслимани, који су настали на просторима бивше СФРЈ, су у огромној већини словенског порекла.Ако су српска племена била доминантна у Рашкој, Зети, Босни, Травунији, Захумљу, Неретви, Усори, Соли и створила српске средњовековне државе, што је у историјској науци неспорно, па којег би то онда могли бити порекла домаћи муслимани по доласку Турака Османлија од којих ће примати ислам? Одговор се намеће сам по себи.Неки тврде да су богумилског порекла. Не знају или неће да знају да су богумили само једна хришћанска јерес, може се слободно рећи у православљу, а никако неки посебан богумилски народ. Са Османлијама долазе Србима несреће, погибија, беда, потпуна обесправљеност и пљачка.Османлијска власт је уназадила српски народ: одузела му независност и слободу, лишила га државности, разбила му јединствено национално подручје, изменила цивилизацијски лик овог простора, доводећи у питање његов европски карактер. Турска је уништила српску аристократију, одузела народу најбољу децу,насилном регрутацијом за јаничаре – “данком у крви”. Неки родитељи су урезивали крст на чело дечака или им ломили и секли прсте на десној руци како би их спасили да не буду одведени у Истамбул и постали „Турци“ јаничари. То је био један од разлога, зашто су многи хришћани прелазили у ислам и спасили се тога зла, да им узимају дјецу. Многи виђени исламизирани Срби кроз историју, у дубини душе, нису се одрекли својих корена. Срби су били: Мехмед паша Соколовић, Ферхат-паша Соколовић, Омер-паша Латас, Осман Ђикић, Авдо Карабеговић, Мустафа Мулалић, Мустафа Голубић, Меша Селимовић… неки од њих жестоки српски националисти. Један од доказа је и чињеница да је више од 20 турских везира било српско-православног  порекла, а да су готово све  турске војсковође у XV и XVI стољећу били СРБИ! ( а не Хрвати!). Османлије су у почетку разматрале присилно преобраћење свих хришћана – за шта се 1520. залагао султан Селим И, кога су од тога одговорили његови трезвени доглавници сматрајући идеју непрактичном – али пошто се мали број Турака из Анадолије населио у Босни, царска политика се усредсредила на постепено преобраћање локалног становништва… Зашто су муслимани/Муслимани/Бошњаци изабрали баш име Бошњаци, – није тешко погодити, а није тешко ни у називу језика који су одабрали (босански) препознати њихову тежњу ка унитарној БиХ, у којој би владали и они и њихов језик.Знатан број муслимана и не желе да буду Бошњаци већ се изјашњавају по верској припадности. Бошњак или  Бошњанин је заправо назив који је означавао све становнике средњовековне Босне (углавном хришћане Хрвате и Србе и богумиле који су у великој већини протерани из тадашње Немањине државе и били прихватани у Босни). У то време је нормално да један народ има више држава, тако да ни Срби ту нису изузетак. Ово сада је трећи пут да се наши муслимани опредељују да су Бошњаци. Нигде се није догодило да једна верска заједница постане нација, као код нас. Има и исламизованих Бугара и Грка, па се није десило оно што се десило у Југославији. Турци су потцењивали и исмејавали муслимане називајуци их Бошњацима, што у дословном преводу знаци презноглав, тврдоглав. Муслимански народ, односно српски народ муслиманске вероисповести, преиначује свој матерњи српски језик у бошњачки, по девети пут у историји мењају своје име!!! Од чега то беже? Сви муслимани су док је трајало турско царство користили ћирилицу, а латиницу им је тек наметнула аустријска царевина. Да ли су свесни да чине ужасно зло сопственом народу. И потомству, јер им у наслеђе уместо љубави остављају мржњу? КО НЕЋЕ БРАТА ЗА БРАТА ХОЋЕ ТУЂИНА ЗА ГОСПОДАРА !!! Мора се признати да је код великог броја муслимана присутан комплекс, а код неких, можда, и осећање кривице. Вере и идеологије су се мењале и мењаће се док постоје људи.Лично немам ништа ПРОТИВ да се сваки МУСЛИМАН врати вјери прадједовској. Није битно православној или католичкој нека се само врати. Емир Кустурица је то већ урадио. По последњем попису становништва из 1991. године, у Босни су живели муслимани, а не Бошњаци! Све до шездесетих година двадесетог века, Алија Изетбеговић се национално  изјашњавао као Србин – постоје документи, то је опште познато..……1].http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=KfyElc9KpXI …….2] http://www.youtube.com/watch?v=SDzSVNJBNTw 

mudzahedini

За рат у Босни је крив Алија Изетбеговић. Сви су 1992. потписали Кутиљеров план, али Изетбеговић је по повратку у Сарајево одбио споразум. Месец дана касније рат је буктао широм земље.Прве жртве у БиХ су били Срби.Тако већ 13. септембра 1991. са територије Хрватске гранатирана је Босанска Дубица. Том приликом је погинула Анка (Симо) Зец 1934. годиште. Дакле, пола године прије референдума о независности БиХ имамо први напад на територију БиХ и прву српску жртву.Није тачно да је рат у БиХ почео 6. априла, него се то десило мјесец дана раније убиством српског свата у Сарајеву и злочином над Србима у Сијековцу, који су починили Патриотска лига и хрватске паравојне снаге.Какав је био третман Срба у ратном ”опкољеном” Сарајеву види се из интервјуа Мирка Пејановића, једног Изетбеговићевим властима ‘лојалног Србина”, члана ратног Председништва БиХ који је за сарајевски лист БХ Дани рекао да је у Сарајеву побијено само у првим месецима рата две до три хиљаде Срба.Иако су први месеци рата према Пејановићевим речима били најгори за сарајевске Србе, злочина је било и касније током 1993 и 1994. Дејвид Фрејзер, комадант Унпрофора (1994-95) у ратном Сарајеву  је у Хашком суду  као сведок изјавио да су муслимански снајперисти убијали цивиле у делу града који је контролисала Армија БиХ да би за то били оптужени Срби.Фрејзер је још рекао и да су муслимански снајпери деловали  са зграда Униса и владе у центру Сарајева, а покретни минобацаћи отварали су ватру из близине команди УН да би изазвали српску реакцију, због чега је Унпрофор често протестовао код власти. …Наиме, већ 1970. год, када је Ратко Младић градио каријеру као официр ЈНА, док је Радован Караџић био обичан психијатар, без интересовања за политику и док Република Српска није постојала ни као теоретска могућност, Алија Изетбегивић је написао пан-исламистички програм под називом: „Исламска декларација“ у којој каже:”Нема мира и коегзистенције између „исламске вјере“ и неисламских друштвених и политичких институција.“.Јасно је да оваква визија света нужно води у рат.Одмах после он додаје: „Полажући право да сам уређује свој свијет, ислам јасно искључује право и могућност дјеловања било које стране идеологије на свом подручју.“ Ово не само да је одбацивање било какве идеје суживота, толеранције и мултикултуралности, већ је у национално и верско мешовитој средини као што је БиХ – рецепт за грађански рат.Током рата Срби су били у савезу са Фикретом Абдићем{умереном струјом међу тадашњим Муслиманима}, која је постојала као посебна страна у рату. Та иста страна је била пријатељска и са Хрватима.Са друге стране,муслимани окупљени око Алије Изетбеговића су водили рат како против босанских Срба, тако и против босанских Хрвата, али и против муслимана из западне Босне. ……. Члан Академије наука и уметности БиХ, филозоф Мухамед Филиповић изјавио је да рат у бившој СФРЈ био би спречен, да нису интервенисали странци, који су силно жељели растурити Србију и Југославију. “Дошао је Wаррен Зиммерманн (тадашњи министар вањских послова САД) и држао хушкачке говоре против Срба и Слободана Милошевића. Рекао сам му да ће независност БиХ значити рат и питао хоће ли нас Wасхингтон подржати, на што је он рекао да хоће нагласио је академик.Тада сам на телевизији рекао да ће бити рата, и да ће он бити веома крвав, да би сутрадан Алија изишао пред народ и изјавио да ‘грађани БиХ могу спавати мирно и да ја причам небулозе’, рекао је он, додајући да је тада назвао Изетбеговића и одбрусио му: Немој, болан давати такве небулозне изјаве. Тко ти је рекао да је за рат потребно двоје, за рат је потребан само један идиот, па ти сад изабери!, присетио се Филиповић……У серији недавно обелодањених тајних докумената ЦИА, показали су да је муслимански ратни лидер Алија Изетбеговић био жестоки противник мултиетничке БиХ и да је желео формирање прве исламске државе у Европи!ЦИА такође тврди да је Алија био спреман да се Босна и Херцеговина подели између Срба, Хрвата и Муслимана….. Срби су желели да живе с муслиманима, али нису и никада неће пристати да живе под муслиманима…..http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/CIA-Raspad-SFRJ-isplaniran-do-detalja/lat/134428.html                                                                             

feljton-huseini

То­ком Дру­гог свет­ског ра­та, мно­ги му­сли­ма­ни су ра­то­ва­ли на стра­ни НДХ. Потпредседници владе усташке НДХ били су браћа Осман и Џафер Куленовић. У тој влади министри су били Мехмед Мехичић и Хилмија Бешлагић, а заменици министара Хакија Хаџић и Јунуз Мехмедагић. Председник врховног суда НДХ звао се Асим Угљен. Први Павелићев доглавник беше Адемага Мешић, а један од побочника Алија Шиљак.Међу старешинама усташке војске велики углед уживали су генерали Муслимани: Салих Аликадић, Јунуз Ајановић, Мухарем Хромић… Посебно место у „Црној легији“, елитној и најкрволочнијој усташкој формацији, имао је Бећир Локмић, а десетине хиљада муслимана из Босне и Херцеговине, делом и из Санџака, било је у саставу усташке војске. Главни кољач у страшном, обредном, убијању Срба у цркви Пресвете богородице, у Глини, где су крајем јула и почетком августа 1941. године заклане 1564 особе српске националности, звао се Хилмија Берберовић. Анте Павелић је муслимане (тада није било Бошњака) частио епитетом „цвијеће хрватскога народа“. Немци су се  згрозили величином хрватско/муслиманских злочина над Србима. У обиласку логора Јасеновац, немачки официри су сви до једног повраћали, због варварских злочина које су тамо затекли.Када је Хитлеров специјални опуномоћеник за Балкан, др Херман Нојбахер, 1943. године почео интензивније да се бави српским питањем, најпре је покушао да стане на крај хрватским злочинима. У својим мемоарима, за хрватски покољ Срба Нојбахер каже:„Покољ Срба од стране Хрвата спада у најсвирепије акције масовног убиства целе светске историје. Доживео сам да ми се усташке водје хвале како су заклали милион Срба, укључујући ту и одојчад, децу, жене и старце.”Италијани су се такодје згражавали над хрватским злочинима у Другом светском рату, остављајући о томе немали број докумената. Међу најпотреснија италијанска документа о хрватском геноциду над Србима спада писмо генерала Александра Лузана Мусолинију. Ево тог писма: Обилазећи среска места Столац, Чапљину и Љубиње (између 60 и 130 км северно од Дубровника) – сазнам од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, починиле неки злочин у једном селу (Пребиловци).Недостају ми речи да опишем оно што сам тамо затекао. У великој школској учионици, затекао сам заклану учитељицу и 120 њених ученика! Ниједно дете није било старије од 12 година! Злочин је неумесна и невина реч – то је превазилазило свако лудило! Многима су одсекли главе и поредјали их по дјачким клупама. Из распорених утроба усташе су извукле црева и, као новогодишње врпце, растегли их испод плафона и ексерима укуцали у зидове! Рој мува и несношљив смрад нису дозвољавали да се ту дуже задржимо. Приметио сам начети џак соли у ћошку и згрануто установио да су их клали полако, солећи им вратове! И таман кад смо одлазили, у задњој клупи се зачуло дечје кркљање. Пошаљем двојицу војника да виде шта је. Изнели су једног дјака, још је био у животу, дисао је са напола пресеченим гркљаном! Својим колима одвезем то јадно дете у нашу војну болницу, повратимо га свести и од њега сазнамо пуну истину о трагедији.Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар цигана и ударао у тамбуре!Од хиљаду и нешто душа, у селу више нема никога! Истога дана (то смо открили касније) кад је извршен злочин у школи, усташе су похватале још 700 становника села Пребиловци и све их бацили у јаму или на животињски начин на путу до јаме побили.Босна и Херцеговона је тада била у саставу НДХ…..http://slavicnet.com/sokolac/sokolac_jasenovac_forum.html                              

Босански муслимани су најбољи примјер како се лако манипулише једним народом који се одрекне своје прошлости…. Немачки истраживач Мариен Венцел{у свету познати ауторитет за историју Босне средњег века} је на основу вишегодишњих истраживања доказала “да стећке нису правили богумили”, јер они нису ни постојали. У посебности “босанске цркве”, у подизању једног вида српске ћирилице на ниво посебног писма “босанчице”, као и у наметању “босанске нације” М. Венцел види аргументе за коначни закључак да је у свим тим фалсификатима окупациона власт “тражила идеолошко упориште за раздвајања Босне и Херцеговине од Србије” …– Меријен Венцел је  1999. у Сарајеву објавила две студије о богумилима. Рекла је да је 1960. дошла у Сарајево да истражује богумиле и живела је у убеђењу да су стећци њихови. „Овоме су следиле године истраживања, током којих сам схватила да стећке нису правили богумили“, и да они нису ни постојали. Написала је да су ову теорију први заступали хабзбуршки политичари „тражећи идеолошко упориште њима неопходног раздвајања Босне и Херцеговине од Србије“. Уредник који је у Сарајеву објавио превод ове студије Меријен Венцел, аутор је велике књиге о настанку бошњачке нације од средњовековних богумила. Западна политика не би била тако немилосрдна у разбијању Југославије а данас српске државе, да почива на неким историјским истинама….. На помен богумила код многих се јави прва асоцијација на Стефана Немању и на често понављану причу како их је побио и протјерао. Стефан Првовенчани у житију посвећеном оцу Немањи заиста спомиње неке јеретике; међутим, нигдје се не спомињу богумили.Надгробних мрамора  има свуда у српским крајевима, у Конавлима, Далмацији, у данашњој Црној Гори и Републици Србији, односно у несумњиво православним областима, као и у портама православних манастира, као што су Крупа, Тврдош, Добрун, Давидовица и Милешева.Везивање стецака за некакве богумиле је дефинитивно подвала.Након турског освајања, у Босни налазимо само источно-православне, римокатолике, праве Турке и оне, како каже путописац Бенедикт Курипешић, “које младост и лакоумност наводи да се потурче “. Да је раније заиста постојала нека трећа црква, она би сигурно опстала и послије пада Босне.Претпоставка да су њени припадници сви прешли
на ислам због сличности у учењу је бесмислица, јер нема утемељење у здравој
логици, историјским изворима…Припадници неке вјерске заједнице, када би се нашли у ситуацији преласка на другу вјеру, реагирали би различито: неки би прешли с лакоћом из властитог увјерења, а други због користољубља, неки би се двоумили; међутим, већина је увијек конзервативна и остала би на старом.С обзиром на то да Турци нису вршили насилну исламизацију (сем неких издвојених случајева), значајан постотак те цркве сигурно би опстао и они би, попут фрањеваца који су добили Ахднаму,такођер добили признање своје вјероисповијести.Такође, претпоставка да су крстјани искоријењени за вријеме посљедњих римокатоличких босанских краљева је неодржива, јер би у том случају послије турског освајања тамо били већински католици….
Босна је била чисто српска и православна држава. Била је толико изазивачки православна на вратима Запада, да је против ње вођено више крсташких ратова (нпр.1221-1222.), у којима су далеки преци данашњих крволока, као угарске слуге, чинили над босанским Србима исте онакве злочине какве њихови потомци чине данас…… Подгревање неслоге, сукоба и неразумевања између муслимана и православаца одговара оним политичарима и верским вођама који на томе граде своје каријере. Када им затреба они прогласе опасност или угроженост вере, наводно и нације, од друге вере и нације.У то се обавезно укључују и многи електронски и писани медији.То одговара криминалним и злочинаћким елементима који могу да дођу до изражаја само у смутним и ратним временима.Тада се њима указује прилика да пљачкају, руше, пале и убијају.Оним ученим и добронамерним остаје да само ућуте, јер због свог знања, мудрости и добронамерности могу да од таквих изгубе главу.Та наша несрећна неслога и те како одговара нашим старим и новим непријатељима. Освајачи и окупатори Балкана Османлијска Империја, Хабзбуршка Монархија и Немачка, су се и те како служили оном универзалном Дивиде ет Импера/завади па владај. То данас чине ЕУ и САД.Велики имају само једно правило: „Или се склони или се поклони“.….

the Balkans Chronicles