Државе бившег Совјетског Савеза, суочене са многим тешкоћама, све више зависе од руске економије. Осим са Украјином, поправљају се односи и с Грузијом, која има ново руководство.
Знајући да Украјини прети банкрот, њен председник Виктор Јанукович је обишао „пола света“ да би добио потребних 15 милијарди долара. Прво је преговарао са ММФ, верујући да ће му они дати кредит. Кад се то изјаловило, обратио се ЕУ надајући се да ће од њих добити новац кад буде потписивао у Вилнусу договор о придруживању ЕУ. Ни трећи покушај, овог пута у Кини, за њега није био срећан, јер су му Кинези рекли да треба сачекати са кредитом.
Украјинском руководству хитно је било потребно барем пет милијарди долара до краја године и онда, на велико разочарење оних који данима демонстрирају на Мајдану, Јанукович је у Кремљу добио не сламку него „балван спаса“.
Многи су склони да то прогласе победом Кремља над ослабљеном ЕУ, што је делимично тачно. Евидентно је да већини бивших совјетских република више годи друштво западне Европе, али економски не могу без великог руског тржишта, па спас траже долазећи у Кремљ.
Тако је не само са Украјином већ и другим бившим социјалистичким земљама, па чак и са Грузијом која је у августу 2008. покушала да ратује са Русијом. Ни најжешћи критичари Русије Пољаци не могу без руског тржишта, јер њихове пољопривредне производе нико у западној Европи не жури да купи.
Неспорно је и то да организација „Источно партнерство“ ствара тензије између бивших совјетских република и Москве. Познати украјински политиколог Михаил Погребенски отворено каже да је циљ „Источног партнерства“, које су иницирали Пољаци и Швеђани, да се одвоји Украјина од Русије.
А само на снижењу цене гаса са 410 на 268 долара за хиљаду кубика, Украјина ће годишње да уштеди 4,5 милијарде долара. Рачуница каже да је то до краја 2018. чак 27 милијарди долара.
Ту је и веома повољан кредит од 15 милијарди долара. Украјина у наредне две године треба да врати 17 милијарди долара дуга. Зато ће од руских 15 милијарди пола искористити за крпљење буџета за идућу годину, а пола за враћање дуга.
На годишњој конференцији, дописник Украјинске агенције УНИАН поставио је Путину конкретно питање – да ли је 15 милијарди кредита цена за то што је Украјина одбила да потпише Договор о придруживању са ЕУ?
Путин је у свом стилу одговорио:
– Нико никога није давио. Главни разлог је што ми видимо у каквој је економској, социјалној и политичкој ситуацији Украјина, и то је наша помоћ братском народу.
С друге стране, Виктор Јанукович сматра да је Русија својом одлуком створила повољне услове за кооперацију и реализацију заједничких пројеката.
Путин је јасно рекао да Русија нема ништа против да се Украјина придружи ЕУ, али ће у том случају да заштити своју економију:
– У тренутку кад Украјина отвори врата Европи, Русија мора да затвори врата Украјини.
Русија осим чисто економских интереса има и своје геостратешке рачунице. Она не жели да јој у ближој будућности НАТО дође у још једну суседну државу. Да је Украјина потписала споразум о придруживању са ЕУ, једног дана на дневни ред би, највероватније, дошао захтев да се руска Црноморска флота повуче из базе у Севастопољу.
Русија и Украјина имају договор о боравку Црноморске флоте на Криму. „Базни договор“ из 1997. одредио је да Руска црноморска флота користи око 4.000 објеката. Москва је плаћала годишњу „станарину“ 98 милиона долара.
После дугих преговора 21. априла 2010. председници Украјине и Русије Јанукович и Медведев потписали су „Договор о боравку руске Црноморске флоте на Криму до 2042. године“.
Није само Украјина интерсантна Русији. Ту је и Грузија.
Руководство Русије, после одласка председника Михаила Сакашвилија, интензивно ради на нормализацији односа са Грузијом. Нови премијер Грузије Ираклиј Гарибашвили је казао да је учињено све да се уклони тензија у руско-грузинским односима.
На питање грузинског новинара на недавној годишњој конференцији за медије да ли је променио однос према новом руководству у Тбилисију, Путин је одговорио потврдно:
– Што се односа са грузинским народом тиче, ја сам према њему увек имао добро мишљење и став. Ми смо народи блиске културе и исте религије. Сада сви знају ко је први кренуо у рат и да је то био Сакашвили.
Грузински премијер Гарибашвили пожурио је да истакне да је грузинско-руски дијалог већ дао резултате и да жели да се разговори наставе.
(Глас Русије)
Вечерње новости
