Извештај са трибине Истина о Сирији

У организацији српских студената, администратора странице Support for Syria and Bashar al-Assad from the people of Serbiaодржана је трибина Истина о Сиријиу Београду, упросторијама Месне заједнице Теразије, Теразије 45. Трибина је почела нешто после предвиђених 17 и 30 часова.

Трибину је испред организатора отворио поздравним говорим Теша Тешановић. Тешановић је указао који су били главни мотиви за организовање трибине са оваквом тематиком. Наиме, сукоб у Сирији представља најжешћи војни сукоб у данашњем свету и својеврсну геополитичку прекретницу на неуралгичном региону Блиског Истока одакле геополитичке промене могу да захвате готово читав свет укучујући наравно и подручје Балканског полуострва и Србије. Тешановић је указао да се овај сукоб може разумети као фаза тзв. Арапског пролећа које је извођено са циљем да се дестабилизују блискоистични режими и да се успостављањем неспособних марионетских влада ојача утицај Сједињених америчких држава у овом подручју. Баш када се модел оркестрираних побуна арапског пролећа показао као успешан у више северноафричких и блискоистичних земаља он је у Сирији нашао на снажну, непремостиву препреку. Шири геополитички значај све извесније победе сирисјек војске и владе Башара ел-Асада могуће је само наслутити али је изван сваке сумње реч о важној геополитичкој прекретници нашег времена. Тешановић је истакао како сам значај рата у Сирији није једини разлог за одржавање трибине – то је по мишењу органозатора и неадекватно и површно извештавање српске јавности о догађајима у Сирији. Медији у Србији углавном некритички преносе агенцијске наводе из западних извора занемарујући чињеницу да је Сирија жртва оружане агресије и медијске сатанизације на сличан начин на који је то била и Србија у недавној прошлости.

Након уводног говора присутнима се обратио амерички политиколог Хоаким Флорес, оснивач невладине организације Центар за синректичке студије. Флорес је у врло ефектном излагању указао на главне карактеристике сиријског сукоба, на његов геополитички значај и на главне елементе западне политике према сукобима у Сирији. Према Флоресовом мишљењу Сједињене америчке државе и друге западне силе имају превасходни интерес да у овој фази на Блиском Истоку воде политику спаљене земље односно да регион доведу у такво стање политичког хаоса у коме он не би имао никакав већи значај. Такође је указао на значај обрачуна са бројним терористичким групама у Сирији не само из правних и моралних разлога већ и са становишта прагматичне политике јер онемогућавање оваквих група значи да оне неће моћи да буду употребљене као оруђе америчке политике другде у свету, укучујући и Србију.

Након Флоресовог обраћања уледило је излагање генерала Божидара Делића. Делић је публици изнео бројне детаље из историје тзв. Арапског пролећа укључујући и сличне механизме управљања кризним ситуацијама од Југославије 2000. до Украјине 2013. године. Указано је да запаљива ситуација у Украјини претходних дана по многим кључним карактеристикама подсећа на сличне оркестриране преврате широм света уз напомену да у овим случајевима опозиционе групе намерно провоцирају насилне обрачуне са органима власти прижељкујући по свој прилици ескалацију широких размера. У врло информативном излагању генерал Делић је практично указао на све битне елементе у сиријском сукобу. Истакнуто је да је у почетку сукоба сиријска армија била слабо припремљена за урбана дејства јер попут сваке армије једне суверене државе она се превасходно припрема и обучава са одбрану земље од спољашњег агресора. Ипак, како је генерал указао, ова првобитна мањкавост је добрим делом превазиђена у даљем току сукоба. Страна подршка побуњеним групама и инфилтрација великог броја терористичких бораца са стране уз подршку регионалних и западних сила такође су апострофирани и образложени великим бројем конкретних примера. Такође је истакнуто да је карактер радикалне исламистичке идеологије коју терористичке групе планирају да инфилтрирају у Сирији снажан интегративни фактор у редовима самих сиријских грађана који чак и када нису задовољни постојећом Владом знају да је алтернатива катастрофална и да земљу води у дезинтеграцију и потпуно уништење. Посебно су интересантне биле паралеле између рата у Сирији са сукобом на територији Косова и Метохије током 1998. и 1999. године у коме је генерал Делић имао истакнуту улогу. Генерал Делић је на крају истакао наду да ће сиријска армија успети да у тој мери постигне надмоћ на терену да неће бити никакве реалне могућности да се опструра постизање мирног решења сукоба односно преговарачки процес који је планиран за јануар под називом Женева 2.

Аутор: Милош Милојевић

децембар 2013.