Косову држава, а Дачићу Нобел

Србија је добила зелено светло за приступне преговоре са ЕУ и мада се од највиших домаћих званичника чује да је реч о великој победи Београда, у преговарачком оквиру је остала спорна клаузула да Србија морати пре уласка у ЕУ да парафира „правно обавезујући споразум о целовитој нормализацији односа са Косовом“, другим речима – да призна његову независност пре него што постане чланица ЕУ.

Закључак министара ЕУ о старту преговора премијер Србије Ивица Дачић је оценио као „историјски догађај за Србију који су чекале многе генерације“.

Поносан сам што је ова влада успела да оствари тај историјски циљ. Ово је крај једног тешког почетка – рекао је Дачић коме се, као и Тачију, како то преносе неки медији, чак смеши и Нобелова награда за мир. Наводно за њих већ недељама лобира амерички конгресмен Елиот Енгел из Њујорка, један је од најватренијих чланова албанског кокуса. Његов наум је, кажу, да доведе Дачића и Тачија на уручење награде као премијере суверених држава, чиме би се „озваничило“ и признање Косова.

У Београду се слави одлука Брисела, а оно што званичници представљају великим успехом је замена одреднице „пуна“ нормализација односа Београда са Приштином коју су тражиле Немачка и Велика Британија наводно нешто блажом „свеобухватна“.

Победом се сматра и то што се питање Косова и Метохије неће наћи у свим преговарачким поглављима, како су те две најјаче чланице ЕУ тражиле, већ само у поглављу 35. Међутим, додата је одредница „у раној фази преговора“ и наведено да ће Косово моћи да се укључи и у друга поглавља „у ваљано оправданим случајевима“.

Чињеница да су ушли елементи из британско-немачког нон пејпера ће, према мишљењу професора Факултета политичких наука Предрага Симића преговоре учитнити врло неизвесним.

– То су четири захтева и то је свеобухватни споразум као узајамно признање Србије и Косова. Дакле, биће речи о статусу – рекао је за „Вести“ Симић и истакао да ће се Косово налазити у готово свим поглављима.

Он је додао да је извештај Ештонове био очекивано позитиван, а премијер Дачић може себи да честита, „јер је успео тамо где Зоран Ђинђић није“.

Србија, како указује аналитичар Душан Јањић, има још доста посла на преговарачкој платформи са ЕУ, па иако то нико у Србији не жели, датум почетка преговора могао да буде померен за 2. март.

– Немамо стратегију за Косово у оквиру преговарачке платформе са ЕУ, наши функционери изгледа не разумеју да су преговори Дачић-Тачи, о нормализацији односа са Приштином у Бриселу само део проблема везаних за Косово и њихову примену кроз преговарачка поглавља – каже за „Вести“ Јањић. Он такође указује да ће се Косово наћи још у четири до пет поглавља. Додаје да је српска влада је упала у замку кратких рокова и лоше припреме и да још нема ни преговарачку платформу о Косову коју треба да усагласи са ЕУ у оквиру придруживања Србије овој заједници.

Бивши министар за КиМ и посланик ДСС-а Слободан Самарџић сматра да је Србија ушла у преговоре „за које се не зна куда иду“.

– ЕУ је у тако дубокој економској и финансијској кризи да не може да плаћа трошкове за проширење – оценио је за „Вести“ Самарџић који сматра да ће Брисел смањивати помоћ Србији из својих претприступних фондова и да Србија треба да се окрене Русији и Кини.

Незадовољна Приштина

На одлуку министара утицао је извештај високе представнице Кетрин Ештон која је у импресивне резултате преговора уврстила и договор о укидању српских судова и канцеларија тужилаштава на Косову и о интеграцији особља у косовско правосуђе. Извештај Ештонове је, према писању косовских медија, шокирао званичну Приштину, јер је она у њега укључила неистине да би Србија по сваку цену добила датум. На то је медијима указао неименовани званичник косовских власти који је извештај назвао бацањем прашине у очи. Медији у Приштини констатују и да Косово није добило никакву „награду“.

Меркелова потврдила

Немачка канцеларка Ангела Меркел је подсетила да се пре одређивања датума Србији захтевао видан напредак у остваривању бриселског споразума Београда и Приштине.
– Сада то можемо да потврдимо – рекла је канцеларка и додала да прва приступна конференција са Србијом може да започне у јануару.

Д. Декић – Вести