Експерти: У Бриселу потписан правно обавезујући споразум о признању Косова од стране Србије

За разлику од дипломата, експерти сматрају да захтев да буде потписан правно обавезујући споразум заправо значи да се од Србије тражи да призна Косово на крају преговарачког процеса

Брисел – Још није сигурно да ће 21. јануара бити одржана прва међувладина конференција ЕУ и Србије али се Грчка, која 1. јануара преузима шестомесечно председавање ЕУ, труди да највероватније то буде датум почетка преговора о приступању Србије ЕУ, рекао је јуче за „Политику” Димитрис Куркулас, заменик шефа грчке дипломатије. Према његовој оцени, почетак преговора са Србијом утицаће и на остале земље у региону а, како је рекао, то је добра вест и за Косово.

Да нема сумње да ће лидери ЕУ на самиту 19. и 20. децембра потврдити одлуку о почетку преговора са Србијом, сведочи и то да је немачка канцеларка Ангела Меркел у свом јучерашњем излагању у Бундестагу рекла да се прва приступна конференција са Србијом може одржати у јануару следеће године и да је Србија, после немачких захтева, сада снажно спровела оно што је нужно да би се процес нормализације односа са Приштином наставио. Према њеним речима, после извештаја високе представнице за спољне односе и безбедносну политику Кетрин Ештон, почетак преговора са Србијом Немачка може да прихвати.

Према оцени Наташе Вунш, експерта Немачког савета за спољне односе, мало је вероватно да ће Немачка ускоро поново повећати притисак када је реч о овом питању, посебно ако се дијалог Београд–Приштина настави са редовним састанцима.

„Једино потпуни застој напретка у дијалогу током наредних месеци може да буде разлог за забринутост и да доведе до тога да Немачка поново усвоји строжи став”, каже за „Политику” Вуншова, која сматра да након одређивања оквира ЕУ за преговоре са Србијом, ситуација није тако сјајна како су многи очекивали у Београду.

У преговарачком оквиру, у који је „Политика” имала увид, између осталог, Србији се налаже да у свако будуће доношење закона мора да укључи свој „географски оквир”, да „не угрози нормализацију односа са Косовом”, као и да њен став Србије према статусу Косова не сме да утиче на примену европског законодавства. Тиме се Београду заправо налаже да не доноси законе који се односе на територију Косова. Иако су питања које се тичу Косова „пре свега везана за поглавље 35 преговора о чланству”, могуће их је расправљати и у осталим поглављима уколико се процени да је неопходно.

Међутим, оно око чега су се прекјуче шефови дипломатија ЕУ највише расправљали јесте да ли прихватити немачко-британски захтев да Србија до краја преговора о приступању ЕУ потпише са Косовом правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији међусобних односа.

Европска „двадесетосморица” су то укључила у преговарачки оквир али нико од њих не жели да детаљно објасни шта се под тим подразумева, осим да ту треба укључити све што је и што ће бити договорено. Бројни званичници европских институција али и држава чланица ЕУ, које је „Политика” јуче анкетирала у Бриселу, навели су да „сада није време да се о томе дебатује” већ да је најважније да се Србији честита што ће у јануару почети преговоре са ЕУ.

И заменик шефа дипломатије Грчке, која је једна од пет чланица ЕУ које нису признале независност Косова, сматра да сада није време да се о томе расправља.

„Сада није ни дан и време да се усредсредимо на то. Ово је веома позитивна станица на веома дугом путу. Србија ће имати довољно времена да докаже своју спремност да се суочи са свим изазовима интеграција у ЕУ”, рекао је за „Политику” Куркулас.

За разлику од дипломата, Вуншова је казала да формулација о правно обавезујућем споразуму заправо значи да се од Србије тражи да призна Косово на крају преговарачког процеса.

„Према мојој оцени, очекује се да ће Србија на крају доћи до тога да призна косовску државност као последњи корак пре приступања земље ЕУ. Док српски политичари покушавају да мисле о алтернативним аранжманима, чини се да је тешко замислити да би државе чланице ЕУ прихватиле ништа мање од пуног признавања, које изгледа предуслов за чланство и Србије и Косова, што је дугорочни циљ ЕУ. У тренутку када Србија испуни све остале услове за приступање ЕУ, ’шаргарепа’ непосредног чланства биће довољно привлачна да омогући домаћим политичарима да својим бирачима објасне признање Косова”, истиче Вуншова и додаје да су многи српски политичари потцењивали могућност да питања везана за Косово буду толико присутна у преговарачком оквиру за приступање Србије ЕУ. „Преговарачка позиција Србије ће сада морати да буде прилагођена тако да избегне недостатак напретка у дијалогу Београд–Приштина који би закочио цео процес приступања ЕУ”.