Касапима опраштају Жуту кућу?!

Да ли је могуће да ће међународна истрага о злочинима трговине органима отетих Срба бити обустављена, под изговором застарелости?! Ово питање, страшно и без одговора, наметнуло се након изјаве директора канцеларије Стејт департмента за јужну и централну Европу Џоната Мура који је рекао да у јуну идуће године истичу законски рокови за истрагу о евентуалним злочинима у предмету „трговина органима“.

Сви потоњи покушаји да се дође до објашњења да ли се застарелост односи на мандат истражних органа Еулекса који се баве овим случајем, или на сам злочин, остали су безуспешни. Уколико се застарелост односи на сам злочин, то би онда значило да Жуту кућу и све оне стравичне ствари које су се дешавале над отетим и убијеним косовским Србима, Еулекс није третирао као ратни злочин! Ако јесте, онда случај не може да застари, јер ратни злочин не застарева ни у једној држави.

– По међународним конвенцијама и нашем законодавству ратни злочин никада не застарева. Мислим да се овде ради о застарелости истраге Еулекса који је имао одређени број година да цео случај истражи. Просто не могу да верујем да ће се ићи под општу застарелост, јер злочин у Жутој кући јесте ратни злочин – каже познати београдски адвокат Новак Лукић.

Ни заменик српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић није могао да понуди прецизно објашњење.

– Мислим да није могуће да злочин у Жутој кући застари. Могу да застаре нека дела ако није предузета ниједна процесна радња. У Србији се то дело третира као ратни злочин, кривично дело које никада не застарева. Србија је покренула поступак и тај злочин не може ни у једном случају да застари – тврди Векарић.

У децембру 2010. године Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је извештај свог специјалног известиоца Дика Мартија, у коме је наведено да су Срби киднаповани на Косову завршили у камповима у Албанији – између осталог и у злогласној Жутој кући, где су им вађени органи.

– У том апсолутно хаотичном периоду између 1999. и 2000. односно од краја бомбардовања до успостављања Унмика, власт на целој територији је вршила ОВК, а то је период када су почињени злочини. Људи су киднаповани, депортовани у Албанију – изјавио је тада Марти.

Можда се у временском оквиру у који је Дик Марти сместио отмице и стравична убиства „од краја бомбардовања до успостављања Унмикове власти“, и крије алиби за евентуални став Еулексових тужилаца да најстравичније злочине третирају као класична кривична дела, а не ратне злочине.

Ратни злочин против цивилног становништва може бити извршен за време рата, оружаног сукоба или окупације, а један од тих злочина је и узимање органа ради трансплантације. Отмице, потом стравичне операције на живо и убијање Срба у камповима терористичке ОВК свакако су злочини у вези са оружаним сукобима који су задесили КиМ крајем прошлог века.