Циклус господара Вучића – земан дош’о ваља твитовати

Избор твитова са сатиричног твитер налога „Филипа Вишњића“ (@GusleOnline). Сви твитови су писани у спрском десетерцу, и садрже до 140 словних знакова.

Неокосовски циклус

Бесједио Ивице Дачићу,

неће више губитник да буде,

боље бити арбанашки слуга,

ал’ да му се смјешка по’ Јевропе,

него да бити вождом од Србије.

Зацичао Ивице Дачићу,

пропадоше Тачију избори,

на сјеверу од Косова равног,

како ли ће Тачију на очи,

како ће Ештон Јекатерини?

Зајаука Вучић-господару,

што продаде Косово Тачију,

да га није ономад продао,

сад би мог’о на њега да сиђе,

па да апси непокорне Србље.

Бјесне ли су власти београдске,

што се Србљи отеше контроли,

не хтједоше Тачију под скуте,

под скутима у Тачија тјесно,

сакрило се пола Београда

Племе српско сном мртвијем спава,

док Београд издаје Косово,

док се Србљи продају ко роба.

Данас газе Србље на Косову,

а сутра ће сиротињу рају.

Заклиње се Ивице Дачићу,

неће признат државу Косово,

осим ако не наложи Брисел,

ил Вашингтон л’јепо не замоли,

ил не буде Тачи инсистир’о.

У бијелом граду Митровици

зјапе пусте гласачке кутије,

нису Србљи хтјели гласовати,

београдски медији не маре,

изборе успјешним проглашују.

Обећава Вулин Александре,

да ће правити Србљам на Косову,

нит државу нити покрајину,

нешто попут ловачкога друштва,

ако само пусте Арбанаси.

 

Сусрела се до два див-јунака,

Дели-Хашим и Мали Ивица,

али нису дјелили мегдана,

већ су сјели за једног дивана,

српском рајом да би трговали.

Обећава Ивице Дачићу,

побратиму Хашим-арамбаши,

да ће њему препустити Србље,

полицију да праве ајдучку,

Тачијеви буду јањичари.

 

Циклус господара Вучића

Хвалио се господар-Вучићу

да га воли сиротиња раја.

Не воли га раја од поштења,

нит га воли од срца храброга,

већ га воли од силе и власти.

Премишља се господар-Вучићу,

кад ће у Србији да преврне,

и да буду ванредни избори.

Кад је изд’о Србље на Косову

зашто не би побратим-Ивицу?

Поручују медијски телали,

по налогу господар-Вучића:

Србљи воле свога господара,

и за њега сви ће гласовати,

докле год је паша од Србије.

Поручује господар-Вучићу,

нит’ ће раји обезбиједит’ пос’о,

нити ће им повећати стандард,

већ ће раји свијест промјенити,

да радосно кулучи Јевропи.

Заклиње се Вучић-господаре

да ће истражити корупцију,

да је више у Србији нема,

да би боље мито истражио,

запошљава свуда напредњаке.

Шта се тресе у медијској сфери?

Није војска ушла на Косово,

стала криза, нити пала влада,

него Цвијан напао Вучића,

па медији бране господара.

Поручује господар-Вучићу

побратиму Црном Арапину:

„Узми побро што ти срце иште,

плати побро колико ти драго,

ионако земљу поклањамо!“

Када дођу фирме емиратске,

препородит Србију ће ц’јелу,

еропланам ораћемо њиве,

чиповима правити ајвара,

мјесто свиња гајити камиле.

 

Београдски циклус

Ударио јунак на јунака,

Драган Ђилас Вучић господара,

један другом смјештају афере,

ко ће испаст’ тирјан понајвећи,

а раја се чуди обојици.

Замучи београдска чаршија,

очекује напредњачки абер,

ко ће постат’ паша београдски,

да у име Вучић-господара,

заповједа српском престоницом.

Напредни ће паша београдски

саградити јефтине ћуприје,

градски превоз неће наплаћиват’,

хљеб ће раји џаба поклањати,

посл’је 10 пиво продавати.

Кад у бјелом граду Београду

напредњачка постане судија,

„Пинк“ ће бити на сваком каналу,

само Курир на сваком киоску,

све улице господар-Вучића.

Шенлук чини господар-Вучићу,

побједише његове субаше,

у големој општини Вождовцу,

тамо раја није рада гласат’,

напредњаци-изјелице јесу.

Ћути раја у Бијелом Граду,

ћути раја у ц’јелој Србији,

гледа шенлука напредњачкога,

чека зулум који јој се спрема,

да се дигне не см’је ни помислит’.

 

Напредњачки циклус

Заклиње се Гламочић Драгане,

заклиње се у своју диплому,

да је ГМО храна безопасна.

Не би њу дозволила Јевропа,

а Јевропа то зна понајбоље.

Бесједио Лазаре Крстићу,

неће проћи ни двије године,

биће боље сиротињи раји,

странци ће јој кулук обезбједит’,

да би могла плаћати харача.

Муку мучи Томо предсједниче,

коме ће се приклонити царству,

час се руском цару додворава,

час Њемачку мило погледује,

час се Кини привија уз скуте.

Мили Боже чуда великога!

Кад се тражи од Уставног суда,

да оцјени Бриселски споразум,

њему треба до двије године,

да прочита до странице и по.

 

Када треба оцјенити статут,

Војводину што државом прави,

Уставни суд бржи је од муње,

јер то хоће господар-Вучићу,

да смијени Пајтића-војводу.

Смислиле су власти београдске,

да уштеде и новца и снаге,

тако што ће раднике отпуштат’,

повећат им порезу на храну,

па ће гладни бити послушнији.

Књигу пише Саша Радуловић,

у необавезној форми блога,

жали се на српске таблоиде,

и на њине прљаве методе,

ал’ Вучића не смије поменут.

 

Другосрбијански циклус

Драму пише Србљановић Биља,

о јунаку Гаврилу Принципе,

не смије је Србљам показати,

већ је даје у царскоме Бечу,

не би л’ Гавру лакше клеветала.

Огласи се Драшковићу Вуче

из дубине политичког гроба,

вјерни слуга сваког господара,

привија се Вучићу уз скуте,

не би ли се дочепао власти.

Вук Драшковић, Јовановић Чедо,

Млађан Динкић и други јахачи

српске државне апокалипсе,

сви би сад да јашу са Вучићем,

који их је све превазишао.

Несретна је Бисерко-ханума,

радо би се селила у Загреб,

учланила у Туђмана странку,

ал’ се тамо усташтво не плаћа,

тол’ко добро к’о у Београду.

Гневна цепти бриселска улема,

има томе до тринајс година,

како Србље са Русима сваде,

али их не могаше завадити,

него скупа граде гасовода.

Кад потече гас по Јужном току,

биће много плача и кукњаве,

у Бриселу и у кругу Двојке,

гдје би радо десну руку дали,

Србљима и Русима за пакост.

Зацичао јунак Динкић Млађа,

транзицијски славни мегданџија,

смета Млађи нацрт од буџета

и како се влада усудила

да без њега земљу сарањује.

 

Јевропејски циклус

Шта је данас стандард у Јевропи?

Није стандард кућа ни имање,

нити дјеци добро школовање,

већ је стандард парада педера,

ГМО соја и други отрови.

Погледују Србљи Украјинце,

не могу се чудом начудити,

како њима ништа није јасно,

да Јевропа шарена је лажа,

и обична пљачка и превара.

Кад нас грде страни поклисари,

јевропејски пусти башибозук,

то је онда пјесма од славуја,

када руски конзул критикује,

то је онда љута тирјанија.

Заклиње се бриселска улема,

зауставит руску тирјанију,

бориће се, макар смрзо Балкан,

а гладово исток од Јевропе,

до посљедњег жива Украјинца!

 

Има томе и до десет љета,

како дрежде на вратам Јевропе,

Украјинци Москву што не воле,

још им није досадило чекат’,

ал’ Русима јесте да их хране.

 

Бесједио Ивице Дачићу,

да су Србљи поред Колубаре,

изгинули бранећи Јевропу.

Гинули су за крст и слободу,

у Јевропи тога више нема.

 

Монтенегрински циклус

На двјестоти рођендан Његошев,

потурице поново на власти,

хоће Црну Гору да окрену,

да јој затру српскога имена,

ко споменик Селиму везиру.

Радо чека господар-Вучићу

побратима Мила-господара,

очекује доброга савјета,

како рају себи да потчини,

па да посл’је влада довијека.

Заклиње се Ђукановић Мило,

да ће Црна Гора ућ’ у НАТО,

и да неће замјерит’ јој Руси,

мисли Мило да су Руси Срби,

па душмане зову пријатељ’ма.

Гусле онлајн/НСПМ