Украјина је рекла „Њет“ економској доминацији ЕУ, а Србија скромно „Да“

Премијери Србије Ивица Дачић и Украјине Николај Азаров, поводом могућег приступања њихових земаља Европској унији изнели су два потпуно различита мишљења. Док је Дачић с једне стране изјавио да је једини спас за Србију у приступању Европској унији, украјински премијер сматра да би баш то за његову земљу значило економску пропаст. Дакле, како је могуће да поменута двојица државника на сасвим супротан начин виде будућност својих земаља, иако их муче слични проблеми?

Кренимо редом да бисмо упоредили њихове ставове. Прво је Ивица Дачић изјавио дословно следеће: „Србија мора да уђе у Европску унију водећи рачуна о националним интересима и развијајући економију”, а затим је позавидео српским суседима, и то највише Бугарској, која се по мишљењу Дачића, много пре Србије усрећила уласком у европску заједницу народа, а такође и Албанији за коју је констатовао да ће такође ускоро претећи Србију у евроинтеграцијама.

Међутим, истовремено када се српски премијер жалио што Србија не иде брже у правцу Брисела, премијер Украјине Азаров је на митингу у Кијеву изрекао сасвим супротну оцену, и за разлику од Дачића, казао да његова земља управо због економских разлога – никако не треба да иде према Европској унији.

Он је за стопирање европског пута навео и сасвим конкретне разлоге. Наиме, Азаров је нагласио да би споразум о слободној трговини са Европском унијом отворио украјинске границе туђој роби под условима у којима би Кијев само губио, те додао да Украјина не може и неће потписати никакав споразум са Европском унијом који би значио да ће већ наредни дан банкротирати. А када је украјински премијер упитао окупљену масу народа «Да ли сте спремни на све то?», они су једногласно повикали «Њет».

Иначе, сличну оцену је дао и руски министар иностраних послова Лавров, рекавши да «Европска унија покушава придобити Украјину и друге источноевропске земље због њихових уносних тржишта, која би била преплављена конкурентнијим производима из ЕУ, што би угасило њихову домаћу индустрију», и закључио је да Европљани «страхују да би могли изгубити тако јефтин, скоро бесплатан профит».

С обзиром да се Србија налази у сличној ситуацији као Украјина, јер би и за Србију, исто као и за Украјину, евентуални улазак у Европску унију поред осталог значио и прекидање привилегованих економских веза са Русијом, поставља се питање – откуда српском премијеру такво чврсто уверење да би Србија уласком у Европску унију решила своје економске проблеме? А томе треба додати и податак да ће Србија већ од Нове године у процесу приближавања Бриселу, либерализовати своје тржиште пољопривредних производа, што ће у суштини значити довођење домаће пољопривреде у још тежи положај јер ће српско тржиште бити преплављено конкурентнијим европским производима, управо онако како је упозорио Лавров.

А када је реч о суседној Бугарској, коју је Дачић са жаљењем поменуо као пример земље која је претекла Србију у евроинтеграцијама, уопште није јасно због чега јој је српски премијер позавидео на благостању, с обзиром да се ради о држави која се баш и није усрећила, с обзиром да се по свим економским и социјалним параметрима налази на самом зачељу Европске уније, а тамошњи животни стандард по мало чему може изазвати било чију завист.

Према томе, када упоредимо изјаве српског и украјинског премијера које су у суштини потпуно различите, онда се чини да барем код једног од њих нешто није у реду са елементарном логиком када је у питању економски, али и сваки други интерес њихових земаља.

А да би се проверило ко је у праву, можда би и у Србији требало да се као у Украјини, недвосмислено упитају грађани – «Да ли желите да туђа роба преплави наше тржиште?» Одговор би вероватно био исти као у Кијеву, а то је јасно «Не».

Ратко Паић / Глас Русије