Портрет без рама: Виталиј Кличко

Челична песница

Виталиј Кличко је изузетно амбициозан човек. Свој први животни сан – да постане светски шампион у боксу – остварио је. Други – да постане председник Украјине – тек је пред њим. Прилика да га испуни требало би да му се укаже 2015. године, на редовним председничким изборима, када би главни опонент требало да му буде актуелни шеф државе Виктор Јанукович. Међутим, како се данас развијају догађаји у бившој совјетској републици, не би требало одбацити могућност да му се тај други сан оствари и нешто раније.

Обраћајући се пре неколико дана маси Кијевљана окупљеној на Тргу независности, овај политички десноцентриста и присталица уласка Украјине у европске интеграције, поручио је: „Председник се прави да нас и не слуша, а већ сутра могло би му се десити да не стигне до радног места, пошто су тамо сада наши људи. Учинићемо све што морамо не би ли наши захтеви били испуњени”, закључио је пред масом која га је с одушевљењем поздравила.

Да мисли озбиљно, Кличко је показао пре свега као лидер партије УДАР (Украјинска демократска алијанса за реформе), објављивањем списка „противника промена”. На том списку су судије, иследници, сарадници специјалних служби, посебно припадници јединице „Беркут”, најангажованије ових дана у разбијању демонстрација. Једнако као и током „наранџасте револуције” 2004.

Виталиј Кличко, или како га многи зову – „доктор челичне песнице”, што због изузетног боксерског знања (дуго је био шампион света), што због високошколске титуле коју је стекао, родио се 19. јула 1971. у месту Бјелободске, у Чујској области у Републици Киргизији. Висином од преко два метра уливао је страх и трепет спортским противницима. Сада га се клоне и политички опоненти.

У политичке воде кренуо је 10. децембра 2005, у време избора за парламент Кијева. Са својим „Блоком Виталија Кличка” ушао је у коалицију с још неким мањим партијама. На градским изборима 2006. освојили су 14 мандата и Кличко је ушао у парламент украјинске престонице. Истовремено се кандидује и за градоначелника и осваја 23,7 одсто гласова.

На следећим изборима, 2008, његов блок осваја 15 посланичких места. Те године објављује и намеру да његова партија учествује на општим парламентарним изборима.

Све поменуто показало се као добра одскочна даска за даљу политичку каријеру и стицање статуса једног од најугледнијих представника опозиције у Украјини. Такође, када се на Западу расправља о судбини бивше совјетске републике, Кличково име изговара се, углавном, са завидним поштовањем.

Као што смо већ навели, бивши боксерски шампион своје политичке потезе каналише кроз партију УДАР, а као приоритети наводе се: поштовање слободе и права, потреба и интереса, јединство државе, јединство нације, право на самоорганизовање и заједничка дејства и интеграција у модеран развијени свет. Под овим се, наравно, подразумева и улазак у Европску унију. У том смислу Кличко тражи модернизацију система централне власти, већа пуномоћја месних органа и економију једнаких шанси за све делове земље.

Слободан Самарџија/Политика