Обећавају нам више посла ако буду лакше отпуштали

Држава и послодавци очекују да ће измене прописа о раду смањити незапосленост и побољшати пословни амбијент, али синдикати очекују талас отпуштања и даље осиромашење радника

Да ли ће убудуће радници у Србији заиста једноставније добијати отказ него до сада, а послодавци се заузврат лакше одлучивати да их запошљавају? Око овог главног питања на које би одговор требало да да нови закон о раду, чије се усвајање очекује у јануару, још нема сагласности. Синдикати, послодавци и држава на ову и многе друге дилеме, које је отворила промена прописа о раду, и даље гледају потпуно различито. И тако је већ годинама.

Најпре послодавци већ дуго јадикују над важећим Законом о раду говорећи да од радника прави „беле медведе”, како је то једном рекао један од највећих привредника у нашој земљи. И додао да им се тиме истовремено чини и медвеђа услуга. Претерана заштита радника не допушта послодавцима да лако запосле новог. Њихова логика је – ако не могу лако и јефтино да отпустим, онда без преке потребе нећу ни да запошљавам. Да ли је баш тако?

Јер синдикалци, са друге стране, поручују да ништа од овога није тачно. Привредници већ годинама, кажу, отпуштају како им је воља, а као доказ томе користе податке по којима је у Србији, од почетка кризе, без посла остало неколико стотина хиљада људи. Ко каже да је газдама до сада ико бранио да отпуштају људе, питају синдикати.

Држава је, пак, веома дуго била неми посматрач и покушавала да балансира између ове две крајности. Али, дошло је крајње време да се радно законодавство реформише и тај задатак је запао садашњој владајућој гарнитури, хтела то она или не. Осим тога, цела ова прича је и исполитизована, као што то код нас обично бива, а пацке на наш рачун редовно стижу са свих страна. Још се сећамо да је и Мајкл Кирби, амерички амбасадор у Србији, пре неколико месеци рекао да је овде готово немогуће било кога отпустити”.

Како ће тачно изгледати нови закон о раду, још се не зна, јер би јавна расправа о предлогу требало да почне 18. децембра. Али, многе контуре новог прописа већ се назиру и чини се да је не мали број њих близак баш ономе што су послодавци годинама тражили. Шта се налази у Предлогу новог закона о раду?

У Министарству привреде кажу да ће се најпре покушати са изменама које би могле да омогуће запошљавање радника са пуно година радног стажа.

– То ћемо постићи тако што ће се предвидети да се отпремнина плаћа само за године стажа проведене код тренутног послодавца. Треба омогућити флексибилне облике радног ангажовања, али их користити као изузетак, а као правило промовисати рад на неодређено време. Да би то било могуће, морамо да омогућимо послодавцима да раскину радни однос у случају пада привредних активности без административних зачкољица које сада омогућавају запосленима да их суд после више година врати на рад уз обавезу послодавца да надокнади све зараде које би он у међувремену примио – објашњава Душан Васиљевић, посебни саветник министра привреде Саше Радуловића.

Предвиђа се и да накнада за годишњи одмор не садржи бонусе и регресе из претходних месеци, како неко ко је на одмору не би примио већу плату него колега који је тај месец радио. Такође, бришу се одредбе према којима се одмор морао користити у највише два дела. Рад на одређено време ће по свој прилици бити продужен са 12 на 24 месеца. Али више неће бити могуће да послодавац „шета” запосленог по наводно различитим радним местима више година. Ако после две године жели да задржи радника, мораће да закључи уговор на неодређено време. Осим тога, биће смањена и сума која се исплаћује приликом одласка у пензију и то са три на две плате.

– Има елемената са којима се послодавци неће у потпуности сложити и других које не подржавају синдикати. Неслагања између њих су велика, а механизми социјалног дијалога неразвијени. Разлике нису „испеглане” кроз дијалог, већ су репрезентативни синдикати иступили из радне групе. Ипак, усаглашена верзија ићи ће у јавну расправу и влада би Предлог закона могла да упути у Скупштину око нове године – наводи Васиљевић.

У Министарству рада, такође, кажу да се морају мењати одредбе које се односе на исплату отпремнина или продужавање рада на одређено време.

– То не треба чинити уз стриктне услове. Обрачун накнада зарада требало би да буде према висини основне зараде, а не према заради у последња три месеца. Ту су и јаснији отказни разлози у случају повреде радне обавезе и проширивање круга санкција, како се отказ не би давао у свим ситуацијама. Треба појачати улогу Инспекције рада и повећати износ новчаних казни за прекршаје – појашњава Зоран Мартиновић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, објашњавајући како они виде будући механизам добијања отказа, односно запошљавања.

– Закон о раду не даје додатни основ за отпуштања радника. Ни садашњи закон то није могао да спречи, па не може ни будући, ма какав да је. Будући може да релаксира послодавце да се брже одлуче за доношење одлуке о технолошким вишковима, јер висине отпремнина треба да буду ниже. То опет значи да се ти исти вишкови лакше могу запослити код других послодаваца, јер они неће имати страх да ће им плаћати високе отпремнине у случају престанка потребе за њиховим радом. Свакако да планиране процесе решавања вишкова запослених у предузећима у реструктурирању не треба доводити у везу са овим законом – закључује Мартиновић.

Синдикати одбијају овакве предлоге. Како каже Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, нови закон, уколико се прихвате све најављене промене, довешће до масовног отпуштања, али ће и додатно осиромашити раднике.

– Запрепашћени смо предлогом да се не само отпремнине, већ и минули рад плаћа само за године проведене код последњег послодавца. Знамо да се радници у Србији тешко одлучују да промене фирму, а ово ће их још више демотивисати – наводи Орбовић, додајући да предлогом закона није предвиђено оснивање агенција за изнајмљивање (лизинг) радника, што је била једна од главних примедби синдиката.

Јасно је да синдикати очекују да у Србији наредне године уследи талас отпуштања. Али, држава, привредници и странци, који воде пројекте унапређења пословног амбијента у Србији, тврде да се то неће догодити. Коме веровати?

– Страх синдиката да ће доћи до таласа отпуштања када нов закон о раду буде усвојен није оправдан. Искуства других земаља показују да ће флексибилнији закон о раду заправо довести до стварања више радних места. Да ли ће поједини губиташи из јавног сектора морати да отпусте одређен број радника? Да, али та предузећа ће морати да отпуштају раднике без обзира на то да ли је донет нов закон о раду или не. Са друге стране, нови закон ће подстаћи успешне приватне фирме да запосле више радника – објашњава Џо Лаутер, директор америчке агенције УСАИД, Пројекта за боље услове пословања, додајући да садашњи закон уништава радна места.

– О Закону о раду углавном разговарам са малим привредницима из Србије и могу вам рећи да они трпе негативне последице строгих прописа и непотребних трошкова које им држава намеће при запошљавању радника. Мала предузећа немају ни административно особље, ни новац да се баве обавезама које намећу Закон о раду и други прописи којима се уређује запошљавање. Ја бих рекао да су они, заједно са незапосленима, највеће жртве садашњег закона – закључује Лаутер.

И после свега, да ли ће нас заиста више запошљавати уколико нам лакше буду делили отказе? Надлежни и послодавци нам то обећавају, а међународна искуства то и потврђују. Али, како је Србија у транзиоционом периоду често показивала своје особености, нема доказа да тако неће бити и сада.

Стефан Деспотовић/Политика