Шиптари засипају мејловима „гугл“ и „јаху“ да Косово препознају као државу

Дигитална дипломатија ново је оруђе Албанаца са Косова који покушавају да на интернету добију признање, па велике ИТ компаније попут „Гугла” и „Јахуа” свакодневно засипају мејловима са захтевом да Косово третирају као засебну државу.

На хиљаде мејлова однедавно стиже на електронске адресе „Ибеја”, „Амазона”, „Скајпа” и других технолошких гиганата који становницима Косова не дозвољавају да се региструју као грађани Косова већ као грађани Србије, а у неким случајевима чак и као грађани Албаније. Већина ових компанија не препознаје Косово као државу иако им је седиште у Америци која је признала косовску независност.

Заговорници независности Косова зато ступају у контакт са компанијама путем платформе „Дигитално Косово”, то јест сајта digitalkosovo.org који већ има састављена писма на енглеском језику, а од посетилаца само тражи да изаберу фирму којој желе да се обрате и оставе име, презиме и свој мејл.

Ови захтеви се не упућују само на адресе корпорација из Силиконске долине, већ и у редакције листова попут „Њујорк тајмса” или „Фајненшел тајмса”, који од својих читалаца траже да се пријаве, али им не остављају могућност да се региструју са Косова. Такође, корисници светске мреже који желе да као грађани Косова отворе налог на „Јахуу” то не могу да учине, јер овај сервис не нуди Косово у падајућем менију са избором земаља. Слично, поручилац књига или неке друге робе на „Амазону” не може да од ове виртуелне продавнице тражи да му пакет стигне у државу Косово.

Унапред написана писма на сајту „Дигиталног Косова” упућују се различитим примаоцима, али им је структура иста: потписник каже да је редовни корисник услуга дотичне фирме и да је веома разочаран што она у свој падајући мени није уврстила и његову државу.

Овако састављени мејлови које смо пронашли на сајту „Дигиталног Косова” позивају се на земље које су признале Косово, као и на одлуку Међународног суда правде 2010. да косовско отцепљење од Србије 2008. није прекршило међународно право. За случај да корпорације не уваже овај аргумент, предочава им се и то да на Косову велику већину чине млади и информатички писмена људи, дакле корисници дигиталних услуга.

„Дигитално Косово” подржавају косовско Министарство спољних послова, Фондација „Ипко”, „Бритиш кансил” и Норвешка амбасада у Приштини. Платформа рачуна на младе људе блиске новим технологијама, а како је 70 одсто становништва млађе од 30 година, проналажење дигиталних амбасадора не би требало да буде превише тешко.

Највећи успех ових дигиталних лобиста је онај на „Фејсбуку” –најпопуларнија друштвена мрежа на свету прошлог месеца је препознала Косово као државу. За само 24 часа, више од 200.000 корисника „Фејсбука” променило је пребивалиште и изабрало – Косово. Пре тога, алгоритам је становнике Приштине препознавао као грађане Косова/Србије или Косова/Албаније. Такође, сервис за приказивање мапа „гугл мапс” уврстио је Косово као државу, али, опет, и даље приказује Србију са Косовом.

Сајт „Дигитално Косово” објавио је списак компанија код којих је лобирање дало резултате, као и списак оних чије сандучиће и даље треба затрпати мејловима. Следећи велики корак је притисак на „Гугл” да одобри косовски домен, вероватно google.ks или google.ko.

Ј. Стевановић/Политика