У Србији настава усмерена на бубање, а не на размишљање

Ако је судити према резултатима највећег међународног тестирања ученичких постигнућа на свету, најбоље резултате постижу ученици из Кине, Сингапура, Кореје и Јапана, што је за 150 и више бодова у односу на оно што су на ПИСА тестирању 2012. показали ђаци из Србије.

На изненађење многих, Финска се само једном нашла међу великом петорком. Ово су земље које уједно имају и највећи број ученика који су способни да реше најкомпликованије задатке и који ће сасвим сигурно ићи на факултете по завршетку средње школе.

Истовремено, ђаци из Србије су најчешће сврставани на први и други ниво постигнућа (од шест), што по речима националне координаторке ПИСА тестирања др Драгице Павловић-Бабић значи да је наш образовни систем оријентисан ка вредновању знања на нивоу репродукције. Ђаци који се налазе на највишим нивоима постигнућа и који имају академских планова, код нас су реткост.

Драгица Павловић-Бабић сматра да је проблем у нашим наставним програмима који су обимни, да се ученици суочавају са градивом које је пренатрпано различитим чињеницама и које није међусобно повезано и да недостаје примена.

– Да би се стање поправило неопходне су измене у систему образовања, то јест да се начин рада, градиво, рад у учионици, прилагоди и промени, да се наставницима да слобода и одговорност за резултате – истиче Павловић-Бабић.

А на питање у чему је тајна успеха првопласираних земаља и шта можемо да научимо из њихових примера, један од наших највећих стручњака у области образовања академик, професор др Младен Вилотијевић одговара да је кључ у улагању и другачијем моделу наставе.

– То су развијене земље које много улажу у образовање, тако да и ту треба тражити једно од објашњења зашто су најбољи на свету. Наш основни проблем јесте традиционална, репродуктивна настава, док се рецимо у Јапану примењује потпуно други модел – интерактивна, развијајућа настава, негује се размишљање, па искуство, постави се проблем да би деца размишљала, а код нас је обрнуто – објашњава др Вилотијевић, иначе дугогодишњи декан београдског Учитељског факултета и члан Руске академија образовања и Српске академије образовања.

Кина такође не робује традиционалној школи, додаје наш саговорник, а оно што је заједничко свим земљама које су на врху ПИСА постигнућа јесте да уче децу како да уче и како да мисле.

На наше питање да ли је изненађење то што Финска није на првом месту, професор Вилотијевић одговара да није и нуди објашњење:

– Концепт ПИСА тестирања је амерички систем мерења, цеђења знања из појединца тестовима, што није карактеристично за фински образовни систем. Финци негују систем без притиска, тамо нема оцењивања пре петог разреда, а ПИСА тест им је практично једини тест током школовања, иако је њихов завршни испит веома тежак.

Иако у Финској негују размишљајући, а не традиционални концепт, овде је ипак значајно утицао рад у стресној ситуацији на коју ученици нису навикли.

Бранислав Павловић, члан Националног просветног савета и председник Синдиката образовања Србије (СОС), на питање ко је на ПИСА тесту подбацио, ученици или наставници су одговорили да ми реално нисмо ни могли да очекујемо боље резултате, све док у образовање не уђе више новца.

– Питање је колико је наш наставник стимулисан да ради по другој методи. Они сви раде класично, деца набубају и то је то. А право је питање какво нам је оцењивање, зашто имамо толико вуковаца и зашто они после ништа не покажу – пита Павловић.

Када је реч о ранг-листи најбољих, саговорник објашњава да је у овим земљама образовни систем прилагођен таквом начину тестирања, али и да је у питању менталитет – то су једноставно људи који много раде, што просечном Србину није јача страна.

– Ми смо у контакту са колегама и из других земаља, колико знамо, у азијским земљама се чак и кроз приватне часове спремају за „пису”, јер је њима то јако важно, више него САД која зна да ће људи доћи на школовање без обзира на то какви су амерички ПИСА резултати – додаје председник СОС-а.