Kaд ће Вокри опет на „Маракану“

Јозеф Сеп Блатер, председник Фифе, који се плаши да фудбал на Косову “не замре”, не одустаје од покушаја да се репрезентацији те непостојеће државе одобри играње бар пријатељских утакмица. То, засад, није могуће, пошто званичне утакмице могу да играју само земље чланице Уједињених нација, а Косово то није.

И поред тога, г. Блатер у овом случају показује изузетну упорност, те се може претпоставити да је корумпиран, уцењен или је једноставно фудбалски ентузијаста (што му, свакако, и спада у опис посла). Или он само испуњава налоге Стејт департмента, алергичног на правила и прописе који не одговарају његовим плановима, а увек спремног да их не поштује и заобилази.

С друге стране, слично залагање г. Блатера за утакмице косовских фудбалера изостаје у једном другом, и не сасвим различитом случају. Он се, наиме, нимало не потреса што се репрезентацији Републике Српске не дозвољава (јер није ни држава ни чланица УН) да одигра пријатељску утакмицу против Србије, те тако и у њој, ваљда ,“замире фудбал”, а што председник Фифе, изгледа, не примећује или му је мање важно.

Јавност у Србији свакако памти да су се пре отприлике месец дана у Цириху састале делегације ФСС-а и ФСК-а, које су у разговору који је трајао 45 минута констатовале тренутно стање, и договориле се да се поново састану крајем новембра, а уочи Конгреса Фифе.

Случајно или не, тек на дан „Светог Авноја“, празника некадашње земље братства и јединства, најстарији дневни лист на Балкану “сазнаје” (из ненаведеног извора) и обавештава читаоце како “Србија пристаје да репрезентација Косова игра пријатељске мечеве под условом да наступа без икаквих државних симбола, што подразумева и извођење химне”. Из текста се затим види како ће тај став председник ФСС-а Томислав Караџић заступати наредне седмице (заправо, 5. децембра) на конгресу Фифе у Бразилу, а којом би приликом репрезентација Косова могла да добије дозволу за пријатељске утакмице са земљама које су признале њену независност.

Знајући колико ће ова вест о промени става ФСС-а пренеразити нашу не само фудбалску јавност, „Политика” је поновила објашњење Т. Караџића како све остаје по старом, да се не могу играти званичне утакмице, већ само пријатељске, а и оне искључиво без државних обележја.

Није тајна да је г. Блатер пре неколико месеци боравио у Београду, где се сусрео са премијером Србије, а затим се, задовољан, вратио у Цирих. Како он своје намере ни тада није скривао, може се закључити да је том приликом успео да се договори са г. Дачићем како да се фудбалска игра на Косову сачува од “изумирања”, а и да Србија у исто време још једном и одлучно одбије да призна албанску републику на својој територији.

“Политика” затим додаје да је измењени став ФСС-а делом резултат и консултација ФФС-а са представницима Владе Србије, уједно објављујући и разговор са Фадиљем Вокријем, председником ФСК-а. Он, разумљиво, изјављује да је задовољан што ће косовска репрезентација добити дозволу да игра утакмице, али о поменутом услову да наступа без државних обележја не каже ништа.

Два-три дана пре овог интервјуа, а по свему судећи у склопу одушевљених проусташких скандирања и певања више десетина хиљада навијача на утакмицама у Загребу и Сплиту, председник Ногометног савеза Хрватске Давор Шукер предложио је да репрезентације Хрватске и Косова одиграју пријатељску утакмицу у Приштини. То би, како је г. Вокри у разговору са дописником “Политике” рекао, за њега била велика част. У што не треба ни сумњати. Једино је питање: за коју би страну овај сусрет представљао већу част?

И тек што су читоци “Политике” и телевизијски гледаоци с огорчењем почели да коментаришу промену става ФСС-а, оцењујући га као још један велики пораз Србије, на телевизији – исте вечери – а у “Политици” сутрадан, објављено је званично саопштење ФСС-а, којим се оповргава вест од 29. новембра. Нико не путује у Бразил на поменути састанак, став није промењен, нема утакмица ФСК-а без сагласности ФСС-а, све је измишљено, а дозвола се може дати тек после пријема Косова у Уједињене нације. Извор на који се најстарији дневни лист на Балкану позвао, очито, није баш много поуздан, али му се у атмосфери која влада код нас, ето, лако поверује.

Читајући ова два супротстављена текста, присталице теорије завере закључиће како су, заправо, присуствовали пуштању пробног балона. Прво обавештење послато је са намером да узнемири и наљути јавност, за њом је стигао деманти који ће је умирити и успавати… Поступак ће се затим понављати по истој шеми… док, напослетку, фудбалска репрезентација Косова не истрчи на терен са свим својим обележјима и химном.

Присталице теорије завере, међутим, вероватно највише забрињава део изјаве ФСС-а у којој стоји како Савез чека од Владе Србије инструкције о даљем раду. Досадашње искуство најбоље им говори одакле стиже највећа опасност, те их уопште не би изненадило да Фадиљ Вокри, који је својевремено играо утакмице на Звездиној Маракани, ускоро на њу доведе и репрезентацију Косова. Зато за њих више није питање да ли ће до тога доћи, већ када.

Војислав М. Станојчић / НСПМ