Шта хоћете? Због чега хоћете да вас волимо? НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их…

На Првој научно-стручној конференцији која је одржана у Градишци у организацији Европског дефендологија центра Бања Лука, Центра за стратешка истраживања националне безбедности Београд и Удружења приватних послодаваца Републике Српске Бања Лука, је одржан округли сто на тему „Партнерска сарадња Републике Српске и Републике Србије са тежиштем на безбедност и економију“.

Циљ ове и будућих конференција је унапређење веза Републике Српске и Србије у свим областима као и изналажење конкретних модела унапређења односа у свим областима. На конференцији је учествовао и потпредседник Републике Српске, Емил Влајки који је изнео свој став и запажања, као и 25 еминентних стручњака из научне, безбедносне, економске и привредне области, а као што су: Стефан Каргановић, Раде Биочанин, Предраг Дашић, Слободан Наградић, Даниел А. Романо, Џевад Галијашевић, Слободан Нешковић, Петар Кунић, Младен Бодирожа, Марко Тодоровић, Милутин Ђуричић, Драган Колев и многи други. На отварању конференције потпредседник је у уводном излагању упознао присутне са геополитичком ситуацијом у односу Републике Српске, Србије и Русије са освртом на ЕУ и НАТО.

Уводно излагање потпредседника Републике Српске Емила Влајкија:

– Увек сам се бавио политичком економијом и не могу никада запоставити ни политички ни економски моменат, а ја сам по свом основном образовању завршио параелно факултет политичких наука и економскми факултет, али касније сам се усмерио на политичке науке које сам магистрирао и докторирао и сада сам на функцији потпредседника Републике Српске. Милсим да је у овом часу политички моменат најбитнији за разумевање онога што ће се дешавати и што ће можда омогућити да овај и слични скупови успију, као што ће можда и онемогућити да се овакви скупови више никад не одрже. Ово је врло тешко време и могло би се рећи да се у овом часу води борба на живот и смрт. Води се борба у том смислу, иако постоје, мада више на папиру него у стварности, специјалне паралелне везе између Републике Српске и Србије. Може се врло лако десити да се те везе прекину и да Срби са једне и друге стране Дрине крену у супротним смеровима, да не кажемо непријатељским смеровима једни према другима. То је једна реална опасност која се у овом часу догађа и која нажалост има више шансе да успе него да се српско пријатељство са једне и друге стране Дрине, између осталог пословни, политички и сваки други односи успију и да буду оно што би било природно, а то значи једно спајање или стапање свега онога што јесте дио српског народа са једне и друге стране Дрине.

Дакле ствар стоји овако. Ви сте сви свесни да су главни и други медији у овом часу, а и неки електронски медији почели медијску кампању за улазак у НАТО. Ја то не причам због тога што сам ја против НАТО-а посебно, мада јесам. Иначе ја сам живио у НАТО земљама преко двадесет година, према томе мени то не смета, отприлике нисам се превише осећао угроженим са оне друге стране. Додуше задњих десет година било је једно међувреме где практично ова друга страна није представљана никакву опасност.

Али сада од како је на челу Руске Федерације дошао онај ко је требало да дође, односно председник Путин, који је донио достојанство у односу на оно што је било за време Јељцина или Горбачова. Сада се ствари веома компликују. Оне се компликују због тога што се у овом часу води права битка и на подручју Србије и на подручју Републике Српске за улазак у НАТО. Није ствар у томе што неко хоће да уђе, већ што се води пропаганда да се уђе у НАТО, посебно у Републици Српској.

Нажалост свеучилишни професори који су на Факултету политичких наука врше отворену пропаганду у корист НАТО-а, а исто тако и медији у Републици Српској који пишу читаве серије чланака о предности уласка у НАТО. Као што знате, они то јавно објављују, а то су „Глас Српске“ и „Независне новине“ и неки електронски медији који то мало прикривеније раде.

У чему је проблем да се уђе или не уђе у НАТО? Проблем је у томе што Срби сада имају избор. Република Српска нажалост није држава, али има доста карактеристика државе, више него неке друге на свету. И Република Српска и Република Србија су у тешкој економској ситуацији. Та тешка економска ситуација се не може решити некаквим хапшењима која се сада у Србији спроводе и које се демагошки прави као нешто јако посебно, него се може решити помоћу финансијске помоћи. Та финансијска помоћ не долази са запада. Ја сам недавно разговарао са неким званичницима „запада“ и они су ме питали зашто ми не волимо НАТО и „запад“. Ја сам рекао шта хоћете?! НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их, откидао територије, уцењивао итд. Због чега хоћете да вас волимо? Али сам рекао и следећу ствар. Убаците у Републику Српску рецимо две милијарде евра и ја ћу постати први натовац на подручју Републике Српске. Они су рекли, знате потпредседниче ми немамо пара имамо кризу, ми то не можемо урадити. Онда сам рекао, па добро шта хоћете? Не дајете никакву помоћ. Унутар БиХ од пристигле помоћи у протеклих двадесет година, свега 17% је било за Републику Српску. Дакле, чак сте се маћехински у том економском смислу односили према Републици Српској. Због чега хоћете да Република Српска пристане на НАТО? То је то што је тај НАТО, или запад, урадио за Србе било са једне, било са друге стране Дрине. А треба да се уђе у ту неку ЕУ која више ни сама себе не може да издржава.

Са друге стране, они који истински пружају финансијску помоћ у овом часу, колико год да је она минорна, то је капитал који улази у Републику Српску од стране Русије и са друге стране помоћ у облику Јужног тока и неких кредита који ће вредити милијарде евра. Али у чему је проблем. Проблем је у томе што Руси врло јасно кажу. Нема никаквих проблема да ви уђете у ЕУ, у коју ми никада нећемо ући, ни БиХ ни Србија, узгред речено, него је проблем у томе што ако ви уђете у НАТО ми прекидамо сваку помоћ. А ако Русија прекине помоћ у овом часу Републици Србији у којој постоје снажне тенденције да се минира Јужни ток, онда Србија нема никакве перспективе и економског развоја, а ако Србија опет остане неутрална као што пише у Уставу, а БиХ уђе у НАТО, односно надвлада један глас бошњачке опције која је, мислим пронатовска, као и хрватска опција у Федерацији БиХ јер су њихова браћа Хрвати са друге стране већ у НАТО-у. Практично неће бити више никакве везе између Републике Српске и Републике Србије. То је оно што хоћу да кажем и то је тај неки рефернцијални оквир унутар којег се овај скуп или слични скупови одржавају.

Према томе имамо избор. Или ћемо ићи према једној фикцији за коју чак западни економисти кажу, ако БиХ икад уђе у ЕУ, то ће бити за 20-25 година, што би се практично рекло, то је шега од перспективе. Са друге стране, неће никад ући зато што не улази ни Турска. Турска не улази због тога што ЕУ није луда да преко Турске дође ко зна колико десетина, стотина хиљада људи који припадају једној другој цивилизацији и које ЕУ практично не жели. Према томе она практично из истих разлога не жели ни БиХ те је очито јасно да и по недавно спроведеном попису у овом часу Бошњаци надмашују и Србе и Хрвате заједно.

Дакле имамо избор. Или да се они који имају свест о ономе што ја говорим, да идемо према тамо где има капитала, где има ресурса, где има тржиште, а то је ова источна страна, или да се бавимо неким фикцијама према западу и да једна мала категорија становништва која је потплаћена, а то врло одговорно говорим, врши пропаганду за одлазак према ЕУ која ће „добро“ живети, а ови сви ће цркавати и бити и под влашћу једне друге цивилизације, која није наша цивилизација. Ово би био један референцијални оквир.

Вања Савићевић / Глас Русије