Сезона поделе ордења у Српској Православној Цркви

Како је Александар Вулин прешао пут из црвене партије у црквену братију, зашто му је додељен орден Светог Саве, у чије име игуман Сава Јањић посредно признаје лажну државу Косово, шта му је рекао амерички потпредседник Џозеф Бајден приликом последњег сусрета у Дечанима, кога је све одликовао патријарх Иринеј и за чији рачун је убеђивао Србе у Косовској Митровици да гласају против Устава Републике Србије, а за државу која не постоји? На сва ова питања српска јавност и православни верници још нису добили одговор. У међувремену, однарођени врх СПЦ чини шта год му је воља, само ако је то добро плаћено.

Игуман манастира Дечани, Сава Јањић, недавно је честитао младој косовској Албанки, Мејлинди Келменди, на освојеној златној медаљи на Светском првенству у џудоу за репрезентацију непризнате државе Косово. Ово су на сва звона објавили албански медији у Приштини, као доказ да је у питању „грађанска држава„, упркос томе да Срби немају ни основних људских права, а о грађанским и да не говоримо..

Тако је овај високи свештеник Српске православне цркве) СПЦ, једним непримереним гестом признао да је Косово туђа земља, заправо, признао оно што ниједан Србин признати не може, да је оно што је одувек било српско, чак и под турском окупацијом, данас постало туђе!

Треба се сетити да је и игуман Сава Јанић до пре неколико година и сам био мета сталних напада Албанаца, да је манастир Дечани био циљ антихришћанског и антицивилизацијског насиља. Шта се то десило па је овај свештеник Српске православне цркве напрасно постао лојалан непризнатој албанској творевини на уставној и историјској територији Србије? Или то уопште није било напрасно?

На жалост, и дечански калуђери, на челу са игуманом Савом Јањићем, још раније су признали такозвано „независно Косово„, што су у мају прошле године, једним срамним чином и показали, кад су затражили (и добили) документа самопроглашеног албанског Косова.

Чак и лаици који су површно упућени у црквена превирања, виде да су међу владикама завладали отворени јеретици. Сад постаје јасно зашто је прогон владике Артемија био онако жесток.

Подсећања ради, владика Артемије је тужио земље чланице НАТО пакта које су пасивним односом према мартовском погрому 2004. године над српским народом и његовим светињама, омогућили још један талас етничког чишћења.

Владика Артемије се тада нашао на путу многима, а пре свега онима који су на Косову и Метохији хтели да перу новац, па све до великих босова нарко-мафије међу којима су и чланови бивше администрације Била Клинтона и Европске уније. Али, Артемије је пре свега засметао својој некадашњој браћи у Христу, корумпираном делу свештенства које се данас бави пословима антихриста, признаје албанско Косово, мимо воље верника, мимо воље целог српског народа и против слова Устава Републике Србије.

Колико је далеко отишла ова однарођена група свештеника, најбоље говори и податак да је у последњих неколико месеци СПЦ одликовала највише државне функционере који су сву своју снагу употребили како би натерали Србе на Косову да гласају за албанску државу и останак у њој.

Тако су Томислав Николић и Александар Вучић добили орден Светог Цара Константина. Патријарх Иринеј је сасвим искрено рекао да су груди министра Велимира Илића мале да приме сва црквена одличја која је заслужио (са колико је „добротворних“ средстава министар Илић подстакао патријархово одушевљење?).

Слици јадног лицемерја и најгорег блата у коме се СПЦ данас налази, додата је и сцена доделе ордена Светог Саве Александру Вулину, дојучерашњем атеисти-комунисти, човеку који не зна ни да се прекрсти, али зна како да се бави издајом, и хомосексуалцу. Он, који је за рачун сулуде политике режима из деведесетих све чинио да уништи националне интересе.

Чудно да је у овим почастима за продају Косова и косовских Срба, заобиђен и игуман дечански, Сава Јањић, који је дао незаобилазан допринос признавању самозване албанске државе Косово. Али, како је кренуле, неће њега заобићи ни ордење СПЦ али ни ордење окупационих власти на Косову. Уосталом, није ли Сава Јањић за своју лојалност већ похваљен са највишег места у Вашингтону? Зар није код њега лично дошао и легендарни србомрзац, потпредседник САД, Џозеф Бајден, стиснуо му руку и рекао: „Оче, хвала Вам за све што чините за нас…“?

И док Томислав Николић дели ордење свима редом, Арапима и Азербејџанцима из користољубља а руским министрима из страха од хладног ветра из Сибира, СПЦ се захваљује само донаторима. Док су великодостојницима СПЦ „пуне бисаге“, дотле су лојални сваком режиму.

На жалост, чињенице говоре да је то тако. И сам патријарх Иринеј, који се, колико до прошле године истицао повременим изјавама да је Косово српско и да ће увек бити српско, свом снагом је помогао Александру Вулину да убеди преостале Србе у Косовској Митровици и у још две општине, да остану у албанској држави, признају је и гласају за њу.

Кад је већ почела сезона дељења ордења, колајни и одличја, не би било никакво чудо да Српска православна црква додели и орден Светог Саве албанској влади у Приштини. Како је кренуло, ни тај датум није далеко.

©Гето Србија