Посланици у црногорској скупштини: „Нема смисла од Његоша Србина правити Његоша Црногорца“

Подгорица – Чланови скупштинског Одбора за политички систем, правосуђе и управу нису јуче подржали владин предлог измена закона о државним и другим празницима, којима је предвиђено да 13. новембар, дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, буде државни празник.

За владин предлог гласали су посланици Демократске партије социјалиста (ДПС) и посланици Социјалистичке народне партије (СНП), док су против били представници Демократског фронта (ДФ), а као уздржани изјаснили су се посланици Позитивне Црне Горе и Социјалдемократске партије (СДП).

Предлог измена закона о државним и другим празницима, како је рекла представница Министарства културе Драгица Милић, предвиђа да 13. новембар, дан Његошевог рођења, буде празник црногорске културе.

„Дан ће бити посвећен Његошу и биће означен као црногорски дан културе. Сваке године ће се 13. новембра организовати манифестације које би биле посвећене Његошевом делу”, казала је она.

Посланик ДФ Славен Радуновић рекао је да је „Његош последњих година био по страни због свога дела, јер је власт креирала другачију климу”.

„Његош је обележио историју Црне Горе, али његошевска Црна Гора одудара од данашње државе и политике владе”, оценио је он. „Називање 13. новембра црногорским даном културе покушај је накнадне промене Његошевог идентитета. То је покушај да се Његош преведе из једне етничке структуре у другу. Уколико влада жели да добије подршку за предлог онда се мора променити назив празника у Његошев дан културе Црне Горе. А да се од Његоша Србина прави Његош Црногорац то нема смисла.”

Према речима Владислава Бојовић из ДФ-а, предлог закона нема уставно утемељење и он се, како је рекао, од стране власти користи у дневнополитичке сврхе. „Замолио бих власт да не увлачи Његоша у блато дневне политике, јер власт није достојна Његоша.”

Јован Мартиновић из ДПС-а рекао је да Његоша треба штитити од митоманије.

„То се односи на све године када је опозиција представљала Његоша као већег Србина него Црногорца. Слажем се формулацијом да је Његошев дан празник црногорске културе. Опозиција хоће да љубоморно чува Његоша као већег Србина него Црногорца, а ипак су ствари другачије”, казао је Мартиновић.

За Драгињу Вуксановић из СДП-а неприхватљиво је да се Његош слави само један дан и ту манифестацију, како је навела, „треба назвати Његошевим данима културе а не да се слави само један дан као празник”.

Посланица Позитивне Црне Горе Азра Јасавић рекла је да ће та партија подржати закон уколико буду прихваћени њихови амандмани. „Требало би славити Дан уметника, и да се у Рожајама слави Исо Калач, у Бијелом Пољу Авдо Међедовић и многи други књижевници у осталим градовима.”

Председник одбора Рифат Растодер казао је да уз уважавање мотива за доношење закона има резерве према њему.

Милићева је рекла да је намера министарства била добра, да је Његошев идентитет интригантно питање, и да се „расправа о томе води у дневнополитичке сврхе, а лако се може утврдити какав је био његов идентитет”.

„Постоји Његошев тестамент у коме се обраћа Црногорцима, а у Његошевом пасошу пише да је Црногорац, то су два документа која говоре о његовом идентитету”, констатовала је Милићева.

Радуновић је на те тврдње реаговао и упитао Милићеву: „Ко је вас питао шта мислите о Његошевом идентитету? Да ли сте Југословенка ако имате југословенски пасош. Не може чиновник владе да држи предавање о било чијем идентитету.”