Зашто се ћути о претњама запосленим у Јасеновцу

РИЈЕКА – Зашто ћуте хрватска полиција, председник Иво Јосиповић и најуицајнија опозициона партија ХДЗ, о претњама ирелевантне, али отворено профаштичке Хрватске чисте странке права (ХЧСП), упућеним директорки и запосленима у Спомен подручју Јасеновац, пита ријечки „Нови лист“.

У коментару листа констатује се да је председник ХЧСП Јосип Миљак своје писмо мржње директорки Спомен подруцја Јасеновац потписао са „за дом спремни“, узвиком под којим је у Јасеновцу убијено више од 80.000 људи.
„Зашто полиција ћути о пошиљаоцима смртних претњи директорки и кустосима Спомен подручја Јасеновац? Зашто председник ћути о најтежем усташком инциденту у последње време? Зашто ћути ХДЗ? „У име обитељи“, вуковарски стожер и цркву нећемо ни питати: од људи који креирају ускраћивање мањинских права тешко је очекивати да осуде оне чије су методе различите, али циљеви – само амбициознији“, пита аутор коментара Борис Павелић.

Он подсећа да је портпаролка Полицијске управе Сања Квасничка најавила још у понеђељак да ће дан касније бити конференција за новинаре.
„Није била. Зашто? Ако полиција није пронашла починитеља, зашто је најављивала конференцију? Ако га је пронашла, зашто је није одржала? Али све су то формалности – јер, починилац се потписао! Јосип Миљак…Спомен подручје постоји да се злочин не заборави. Његова директорка, којој су онде страдали и чланови породице, тај мучни али важни посао обавља што боље може“, наводи се у коментару.

То су, указује се, нове усташе 60 година касније – у земљи која је недавно постала део демократског света – чуварима истине о Јасеновцу запретили начином на који је десетине хиљада баш онде послато у смрт – то је порука страве од које би целој нацији требало да се следи крв у жилама.
„А није. Јавне су реакције минималне. Председник Републике ћути. Политика ћути. Јавно су проговорили само Иван Фумић и Данијел Ивин, партизани који као да говоре у ветар. И Милорад Пуповац, који је претње назвао „нечувеним и незабележеним“, позивајући на реакцију „најдиректинијим и најрестриктивнијим механизмима““, пише Павелић и додаје да није чак ни јасно да ли је полиција саслушала Јосипа Миљка.

Истовремено, наводи, претње су озбиљно схваћене – директорка и кустоси добили су целодневну полицијску заштиту. Први пут од послератног отварања, меморијал ће добити сталну заштиту.

Запослени музеја, додаје, трпе страшан стрес непрекидне зебње. Некима од њих, након што су претње стигле, затребала је помоћ хитне помоћи, а радно време музеја је привремено скраћено – кад падне мрак, у пољу туге више нема никога.
„Замрчивање Јасеновца као да је почело“, примећује аутор и констатује да се којим случајем тако нешто догодило у Немачкој или у Аушвицу, цео свет би се дигао на ноге.

„Када се догоди у малој и неважној Хрватској, мало ко се узнемирује. Сами морамо заштитити сећање на Аушвиц Балкана. Сами морамо казнити усташки напад на сећање, на истину, на достојанство жртава, на наше суграђане, на нас саме. Нападе из мржње сами морамо зауставити. Не учинимо ли то сада, будући ће бити још опаснији. Мржња неће устукнути сама. Супротставити јој се може само сталан, активан и непопустљив отпор. Ако то још нисмо научили, ништа нисмо научили“, закључује Павелић.

Танјуг