Независно Косово можда у свим поглављима преговора са ЕУ

БЕОГРАД – Чланицама Европске уније преостало је две седмице да усагласе Преговарачки оквир за вођење приступних преговора са Србијом, а дилема која и даље постоји јесте да ли ће питање нормализације односа Београда и Приштине бити садржано у једном поглављу, што је исход који Србија прижељкује, или ће бити хоризонтално постављено у више поглавља, на чему инсистирају неке чланице ЕУ.

Решење овог питања, како наглашавају у Београду, није само формалног карактера, већ ће имати суштински утицај на начин и динамику преговарања са ЕУ.

Шефица тима Србије за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић објаснила је у изјави Тањугу да је основна логика која стоји иза става Србије уверење да процес евроинтеграција и процес нормализације односа са Приштином треба међусобно да се оснажују, а не да се блокирају.
„Државе које сматрају да је боље да питање Косова буде хоризонтално постављено имају зазор да би, ако све што је везано за нормализацију ставимо у поглавље 35, то блокирало нормализацију, односно да би процес нормализације теже текао. Ми, напротив, сматрамо да, ако се ово питање налази у сваком од поглавља, онда имате још једну адресу за разговоре, а то је Приштина, у сваком од поглавља“, рекла је Мишчевић.
„Шансе су на страни добре аргументације, а ми имамо јако добру аргументацију и то нико не спори. То ми даје наду да ће преговарачки оквир бити такав да нам
омогући несметано вођење оба процеса“, рекла је Мишчевић.

На основу порука које је европски комесар за проширење Штефан Филе упутио приликом посете Београду у јулу ове године, непосредно пошто је формулисан нацрт Преговарачког оквира, може се закључити да тај документ неће бити битно другачији од Преговарачког оквира за Црну Гору, и да ће једина суштинска разлика бити управо питање нормализације односа са Приштином.

Представници власти у Београду су протеклих седмица били у дипломатској офанзиви како би утицајне државе ЕУ придобиле за своје становиште, па су тако крајем прошлог месеца Мишчевић и министар без портфеља задужен за евроинтеграције Бранко Ружић разговарали са администрацијама у Берлину, Лондону, Паризу и Риму, а прошле седмице је у Немачкој и Великој Британији, између осталог и овим поводом, био и саветник председника Србије Марко Ђурић.

Ђурић је Тањугу изјавио да ЕУ нема разлога да у Преговарачком оквиру фокус превише ставља на питање односа Београда и Приштине, зато што би то значило пребацивање значаја са питања реформи које наша земља треба да спроведе на
питање нормализације односа са Приштином.
„Процес евроинтеграција Србије не треба да буде талац решавања питања наших односа са Приштином“, истакао је Ђурић, објаснивши да циљ у евроинтеграцијама мора бити фокусирање на реформске процесе у Србији, а не да оне буду оптерећене политичким питањима или потребом да задовоље појединачне интересе неких чланица ЕУ.

„Споре евроинтеграције на Западном Балкану нису у интересу ЕУ и уверен сам да нису ни у интересу ниједне од појединачних земаља које утичу на креирање политике ЕУ. Очекујем да се то одрази и на одлуке које ће ЕУ доносити везано за почетак преговора наше земље“, нагласио је Ђурић.

Према његовим речима, српска дипломатија, када је реч о Преговарачком оквиру, води тешку и озбиљну борба око великог броја детаља, како би се изнашло решење које је најбоље и за Београд и за Брисел.
„За нас је веома важно како ће да изгледа Преговарачки оквир, јер он ће умногоме да утиче на унутрашње друштвене односе у нашој земљи, а увођење
поглавља 35 које се тиче одлука Београда и Приштине може да утиче и на нашу
преговарачку позицију у тим односима. Због тога је наше настојање да што више проширимо маневарски простор“, закључио је Ђурић.

О Преговарачком оквиру ће државе чланице, према прелиминарном распореду, финалне разговоре имати 16. и 17. децембра, када ће о том документу дискутовати министри за европске послове и министри спољних послова на седницама Савета за спољне послове и Савета за опште послове, а документ би 20. децембра требало да усвоји Европски савет.

Усвајањем тог документа стичу се претпоставке за сазивање прве међувладине конференције Србије и ЕУ, односно за формално отпочињање приступних преговора,
што би се теоријски могло догодити истога дана.

ТАНЈУГ