Сарајево: Србе замениле Санџаклије и вехабије

Попис 2013. Шта показују прелиминарни резултати и каква је демографска слика у РС (9): Од предратних 156.000 Срба остало десетак хиљада. Замениле их Санџаклије и вахабије

БАЊАЛУКА – Попис становништа у БиХ показао је да у Сарајеву, највећем граду у БиХ, данас живи 436.000 становника, или око 90.000 мање у поређењу са резултатима пописа из 1991. године.

Али, још ће бити занимљивије када се озваниче и подаци о националној и верској структури. Засада је процена да од предратних 156.000 Срба у Сарајеву живи десетак хиљада. Град који је некада био познат по мултикултуралности, данас је постао бошњачка касаба.

У граду где су одржане зимске Олимпијске игре 1984. године, где су живели Здравко Чолић, Горан Бреговић, па режисер Емир Кустурица, певали „Индекси“ Даворина Поповића и скечеве снимали „Надреалисти“ Нелета Карајлића, сада више нема ни трага од заједничког живота, или братства и јединства. Такав град отишао је у историју. Данас у Сарајеву постоји шеријатска полиција. На амбасаде пуцају вахабије. А само се понекад неко присети да каже да је у Сарајеву пре рата живело више од 150.000 Срба.

Ратна дешавања су учинила да Срби буду етнички очишћени из Сарајева, а њихово место заузеле су Санџаклије и разне групе које су долазиле из исламских земаља да ратују у БиХ. За лојалност су награђени останком у Сарајеву. Они данас представљају вахабијски покрет.

Срби који су протерани из Сарајева свој нови дом су пронашли у Источном Сарајеву, које чини шест општина: Соколац, Пале, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Трново и Источни Стари Град, а у којима живи око 90.000 становника.

– Ево један од података, који је занимљив. Данас у Сарајеву имате 250 џамија, а пре рата их је било 78. Сарајево је сада бошњачки град у којем нема места за Србе. Смешно је да о Сарајеву сада причају људи који до пре неколико година нису знали да ходају по Сарајеву без туристичког водича. А с друге стране, ми рођене Сарајлије смо протерани из града само зато што смо Срби – истиче Јовичић.

Он наводи да у Сарајеву нема више ни српских доктора, који су били понос медицине региона.

– У Сарајеву недостаје око 600 доктора српске националности. Они су били крем друштва и понос града. Али у рату су отерани и убијани – наводи Јовичић.

Колико је Сарајево очишћено од Срба свесни су и у Демократској иницијативи сарајевских Срба. У овој организацији наводе да је Сарајево најочитији пример прогона Срба, који се наставио и након рата.

– Срби не могу да се запосле у Сарајеву. Гурнути су на маргину друштва – наводе у овој организацији.

БЕЗ ЋИРИЛИЦЕ ДА нема будућности за Србе у Сарајеву јасно показују и подаци о упису деце у школе. Тако у појединим сарајевским школама нема уписаног ниједног српског ђака. А оно мало ђака што се и упише, мора да учи хисторију и да пише латиницом, јер ћирилице више нема.

С. МИШЉЕНОВИЋ/НОВОСТИ