Српска духовна вертикала на успењском гробљу (ФОТО)

На ових, не више од 100 метара, сахрањени су највиђенији војвођански Срби, који су својим животима сведочили Српску идеју, да бисмо ми могли да сада овде говоримо српским језиком. Најмање што можемо да урадимо јесте да их посетимо, обиђемо и одамо им почаст. У тишини, без празника, задушница, камера и помпе. Светозар Милетић, Јаша Томић, Васа Стајић, Јосиф Руњанин, Стеван Брановачки, Јован Хаџић (Милош Светић), Ђорђе Натошевић, Михаил Полит Десанчић, породица Батут, породица Виловац… и многи други знани и незнани Срби су своје урадили. А ми? Шта смо ми; не урадили; него бар и помислили да урадцимо – да би нашој деци и онима који долазе после нас било боље. Екремизована Србијо запитај се куда ходиш…

Сви ови заслужни људи сахрањени су на православном гробљу које се налази скоро у самом цетнтру Новог Сада, у улици Новосадског сајма. Гробље је настало 1860. године. Данас заузима површину од око 4 хектара. Капела је подигнута 1921. године од материјала са Свето Јовановске цркве која је тада срушена. Посмртни остаци многих знаних, али и незнаних Срба и Руса пренети су 1921. године са Јовановског гробља на Успенско, а овде се налази и заједничка гробница многим помрлим заробљеницима из Првог светског рата. На Успенском гробљу постоји и тзв. Руска парцела, део гробља где су сахрањени руски емигранти. Царски официри, научници, уметници и њихове породице.

Успенско гробље је споменик културе и налази се под под заштитом Завода за споменике култре и Градског завода за обнову градитељског наслеђа. За сахрањивање је било отворено до 1974. године.

Овде ћемо навести 78 истакнутих Срба заслужних за развој Новог Сада и српске културе, духовности, али и привреде и других области живота на овом простору, који творе српску духовну вертикалу. Навешћемо њихове основне биографсе податке и ознаку парцеле где су сахрањени. Па ако неки намерни или ненамерни пролазник прође овуда ево прилике да обиђе ове значајне људе, чији посмртни остаци леже на само пет минута пешачења од хотела “Парк“ и на седам минута од зграде “Новосадског сајма“, кога годишње обиђе стотине хиљада људи. Не дозволимо да наши истакнути преци буду тако близу очима, а тако  далеко од срца. И знајмо да не  требамо ми њима већ да они требају нама.

 

1. АДАМОВИЋ др СТЕВАН (1870-1945), адвокат, градоначелник;

један од оснивача Адвокатске коморе; пионир спорта.

VI/01-002 Г

2. АДАМОВИЋ АЛЕКСАНДАР (1838-1906), велетрговац, велики

виноградар – специјалитет ″Карловачки бермет″.

VI/01-008 Г

3. АДАМОВИЋ АЛЕКСАНДАР (1877-1938), оснивач ″Фрушкогорца″

– фабрике шампањца и десертних вина, први увезао нове сорте

грожђа на америчкој подлози (после филоксере), са оцем

учествовао у формирању ″Адамовићевог насеља″.

VI/01-008 Г

 

4. АЛЕКСИЋ ТЕОДОР (1825-1891), витез од Мајне и зет господара

Јована Обреновића.

I/02-006 Г

 

5. 5. БЕЉАНСКИ ЂОРЂЕ (1905-1966), предратни новинар, дописник

″Политике″ из Будимпеште, послератни шеф дописништва

″Политике″ у Новом Саду.

V/02-020

 

6. БИОГРАДАЦ ЈОВАН (1812-1889), писац, официр, новинар;

уредник ″Комарца″, главни уредник ″Недељног листа″ у Новом

Саду.

III/02-077

 

7.

БИГА ПЕТАР (1811-1879), генерал у аустроугарској војсци,

учесник у Буни 1848/49. године, бранилац Србобрана.

I/02-059 Г

8. БРАНКОВИЋ ЛУКИЈАН (1860-1941), комедиограф и новелиста. . I/03-035 Г

 

9. БРАНОВАЧКИ СТЕВАН (1804-1880), адвокат и политичар,

градоначелник Новог Сада, председник Матице српске, један од

оснивача Српског народног позоришта.

V/01-002 Г

 

10. БРАНЧИЋ БЛАГОЈЕ (1860-1915), професор гимназије у Новом

Саду, преводилац са мађарског на српскохрватски језик и аутор

српскохрватских и мађарских двојезичних речника; писац

мађарске граматике.

I/03-048

 

11.

ВАНДРОВСКИ ПЕТАР ИВАНОВИЧ (1897-1971), инжењер. III/03-082

12. ВРХОВАЦ РАДИВОЈ (1863-1946), професор, филолог,

председник Матице српске, директор гимназије у Сремским

Карловцима, писац многих расправа из области педагогије и

филозофије.

I/05-008 Г

 

13. ВУКИЧЕВИЋ ЂУРА (1838-1910), публициста, политичар,

историчар, адвокат; аутор радова из области уставног и црквеног

права и из историје Војводине.

I/05-012 Г

 

14. ВУЛКО АЛЕКСАНДАР (1859-1921), архитекта, пројектовао је

више зграда у Новом Саду; посебно му је успела зграда Српског

учитељског конвикта.

VI/01-006 Г

15. ГРЧИЋ ЈОВАН (1855-1941), професор новосадске гимназије и

књижевник, аутор историје српске књижевности; аутор, оснивач и

уредник часописа ″Стражилово″, ″Ново позориште″, саставио

мађарско-српски речник.

I/01-006 Г

16. ДИМИТРИЈЕВИЋ МИЛОШ (1824-1896), политичар, члан

Угарског сабора, председник Матице српске, краљевски

саветник, краљевски државни школски надзорник, витез

краљевског српског Ордена светог Саве II степена, витез

књажевства црногорског Данилова.

 

17. ДОБРЕНОВ МИЛАН (1902-1972), професор на Пољопривредном

факултету у Сарајеву, а затим у Новом Саду, управник Завода за

повртарство, агротехничар поврћа и цвећа.

VI/01-015 Г

18. ДОБРИЋ НАНКА (1829-1912), прва српска дилетанткиња у

Новом Саду, у име српске пречанске омладине на Мајском

сабору 1848. године у Сремским Карловцима поздравила војводу

Стевана Шупљикца; написала неколико занимљивих прилога из

прошлости Новог Сада.

I/05-003 Г

19. ЂУРИШИЋ др СЛАВКО (1911-1966), професор гинекологије и

акушерства Клинике за гинекологију и акушерство Медицинског

факултета у Новом Саду.

VI/01-004 Г

20. ЕШКИЧЕВИЋ ВАСА (1867-1933), сликар, за време светског рата

прешао у Србију где делује као ратни сликар, после рата стално

боравио у Новом Саду, радио портрете, жанр-слике, а по

наруџбини и иконе. Урадио иконостас војничке капеле у

Петроварадину.

I/02-066

21. ЖИВОЈНОВИЋ ЈОВАН (1870-1927), професор, писац и први

градоначелник у Новом Саду после уједињења 1918. године,

директор новосадске гимназије, писац уџбеника, песама и

драмских састава.

I/05-029 Г

22. ЖИВОТИЋ ДУШАН (1892-1964), глумац, редитељ, управник

СНП-а у Новом Саду, водио путујуће позориште.

VI/01-018

23. ЗАМУРОВИЋ ЕМИЛ (1909-1946), грађевински инжењер,

руководилац радова на изградњи моста ″Маршал Тито″.

I/05-026 Г

24. ИВКОВИЋ ЂОРЂЕ (1858-1920), књижар и новосадски штампар. I/01-015 Г

25. ИГЊАТОВИЋ ЈАКОВ (1824-1889), књижевник, приповедач, први

реалиста у историји српске прозе, уређивао ″Летопис Матице

српске″, ″Весник″, ″Недељни лист″; један од идеолога

националног романтизма, мемоарист; једно време бавио се

адвокатуром; написао више познатих романа.

III/02-054

26. ЈЕЛЕСИЋ др ЗДРАВКО (1919-1964), доцент Медицинског

факултета у Новом Саду, начелник Радиолошког одељења

Пастеровог завода у Новом Саду.

I/03-008 Г

27. ЈОВАНОВИЋ ДИМИТРИЈЕ (1840-1908), сенатор новосадски и

рођени брат Јована Јовановића Змаја.

III/01-026 Г

28. ЈОРГОВИЋ КОСТА (1882-1918), сликар, сарадник ″Заставе″,

оснивач листа ″Занатлијско коло″; као сликар познат по својим

портретима, пејзажима и иконама.

III/02-062

29. ЈОВАНОВИЋ ТОДОР-ТОЗА (1915-1964), градоначелник Новог

Сада, председник Савета Универзитета, директор

″Житопромета″, заслужан за пробијање булевара у Новом Саду и

почетак стамбене изградње, члан Извршног већа Војводине.

I/02-011

30. КАЛЕНИЋ др РАДИВОЈ (1881-1956), лекар, специјалиста за

зубне болести, први уводи најсавременије методе зубно-

лекарског лечења (конзервативно лечење зуба, лечење канала

корена); управник Главне покрајинске болнице у Новом Саду,

доживотни почасни председник Српског лекарског друштва у

Новом Саду.

II/01-043

31. КОВАЊКО АЛЕКСАНДАР АЛЕКСАНДРОВИЧ (1889-1926),

потпуковник, пилот, конструктор авиона, сарадник стручних авио-

-часописа у Београду и Новом Саду.

III/03-059 СПИСАК ЗАШТИЋЕНИХ ГРОБНИХ МЕСТА

УСПЕНСКО ГРОБЉЕ

 

32. КОНДОРОШИ ЂОРЂЕ (1821-1891), адвокат и професор

новосадске гимназије, народни посланик. Познати позоришни

дилетант из групе Константина Поповића Комораша.

VI/01-002 Г

33. КУТЕЈНИКОВ НИКОЛАЈ АНАТОЛИЈЕВИЧ (1888-1927), ваздухо-

пловни пуковник у авијацији Краљевине СХС.

III/03-058

34. ЛОБАЧЕВ ПАВЕЛ АРТЕМИЈЕВИЧ (-1921), руски генерални

конзул у Македонији.

VI/01-013

35. ЛУКИЋ ХРИСТИНА-ТИНКА (1862-1911), глумица СНП-а у Новом

Саду; остварила велики број запажених креација.

III/01-025 Г

36. МАЛЕНЧИЋ РОДОЉУБ ст. (1903-1959), правник, полицијски

инспектор, написао више књига из криминалистике, после рата

успоставио рад београдске полиције и реорганизовао Милицијску

школу у Сремској Каменици; један од пионира уметничке

фотографије и аматерског филма код нас, аутор првог

аматерског филма у Југославији (″Хепи енд″); истакнути

спортиста и предратни репрезентативац у атлетици и фудбалу.

II/01-062 Г

37. МАРКОВИЋ ЂОРЂЕ-КОДЕР (1806-1891), песник бујне маште и

необуздане склоности експериментисању језиком и стилом;

полиглота и полихистор.

III/02-034

38. МАРКОВИЋ ЈОВАН (1811-1897), протојереј и сликар; радио

иконе, зидне композиције и портрете, нарочито успеле у

Успенској цркви у Новом Саду.

III/03-078

39. МАРОДИЋ АКСЕНТИЈЕ (1838-1909), сликар, представник

романтизма и академизма у српском сликарству друге половине

XIX века, радио портрете, историјске композиције и иконе, радио

иконостас манастира Ковиљ; бавио се писањем.

I/04-011 Г

40. МАТИЋ АНДРИЈА (1851-1925), професор новосадске гимназије,

предавао математику и природне науке; писао уџбенике из

математике и две расправе о електрицитету.

I/06-010 Г

41. МАТИЋ др МИЛАН (1887-1942), адвокат, један од оснивача

Адвокатске коморе Војводине 1921. године; почасни председник

Музичке школе ″Исидор Бајић″; у периоду између два светска

рата радио на оснивању добровољних ватрогасних друштва

широм Југославије.

IV/02-001 Г

42. МАЧВАНСКИ ПАВЛЕ (1822-1914), правник и градоначелник у

Новом Саду, јавни тужилац и државни првобранилац средином

19. века у Новом Саду, сарадник Светозара Милетића и

Штросмајера.

43. МИЛАНКОВИЋ ЛУКА (1801-1857), правник и добротвор, градски

чиновник у Магистрату новосадском; заједно са сестром оснивач

стипендијске задужбине; своје имање оставио Српској

православној црквеној општини и болници.

I/01-001 Г

44. МИЛЕТИЋ СВЕТОЗАР (1826-1901), правник, политичар и први

уредник ″Заставе″, вођа српског националног покрета у другој

половини 19. века, народни посланик, оснивач Народне странке;

утицао на развитак књижевности у младости, писао поезију;

посланик Српског црквеног сабора, а такође и Угарског и

Хрватског сабора.

IV/01-001 Г

45. МИРОСАВЉЕВИЋ ВЕЉКО (1868-1930), публициста и велики

познавалац црквене уметности, написао неколико брошура о

новосадским парохијама; ексхумирао Јовановско гробље.

I/03-001 Г

46. МОРФИДИС-НИСИС АЛЕКСАНДАР (1810-1878), композитор и

хоровођа, први је увео нотално певање и сложио прву српску

литургију, наставник музике многих угледних новосадских

породица.

 

47. НАТОШЕВИЋ др ЂОРЂЕ (1824-1887), лекар и педагог;

реформатор школа, први писац уџбеника према Вуковом

правопису, председник Матице српске, аутор школске уредбе,

покренуо први педагошки лист ″Школски лист″, први дечји лист

″Пријатељ српске младежи″; народни посланик.

V/01-001 Г

48. НЕДЕЉКОВИЋ МИЛУТИН (1894-1968), учесник Балканских и I

светског рата; међу првима ушао у Нови Сад са српском војском

1918. године; за учешће и заслуге у рату одликован са више

ордена и медаља, за време II светског рата био у

заробљеништву у Нирнбергу.

III/01-018

49. НЕДЕЉКОВИЋ ФИЛИП (1788-1872), добротвор Матице српске и

новосадски грађанин.

IV/02-010 Г

50. НЕНАДОВИЋ др ЈОВАН (1875-1952), лекар, примаријус, шеф

Дерматолошког одељења у болници и управник Јодне бање у

Новом Саду.

I/06-008 Г

51. НОВИЋ ЈОКСИМ ОТОЧАНИН (1807-1868), књижевник, песник и

приповедач Омладинског доба, предан романтичарским

схватањима, популарни су били његови епски спевови; сарадник

тадашњих листова, написао ″Лазарице″, ″Бирчанин Илију″,

″Карађорђа″, ″Хајдук Вељка″ и др.

Напомена: Гроб му је

прекопан.

Претпоставља се да

су посмртни остаци

на месту I/03-081G,

где се на-лази

породична гроб-ница

Димитријевић

Милоша и Марије

52. ОБЕРКНЕЖЕВИЋ ФИЛИП (1839-1911), професор класичне

филологије у новосадској гимназији, преводио класике, написао

″Преглед грчке и римске митологије″.

I/01-033 Г

53. ОБРЕНОВИЋ ЈОВАН (1786-1850), дивизиони генерал, брат

кнеза Милоша Обреновића.

I/02-007

54. ПАВЛОВИЋ др МИЛОРАД (1919-1972), судски медицинар,

покрајински секретар за здравље, оснивач Дечјег села у

Сремској Каменици.

I/06-003

55. ПЕЈХЕЉ ВАСИЛИЈ АЛЕКСАНДРОВИЧ (1888-1964), професор,

један од креатора реформе основног образовања у Краљевини

Југославији, водио експерименталне разреде, тзв. ″нове школе″,

преводилац више дела са руског, професор руског језика и

књижевности на Вишој педагошкој школи у Новом Саду, објавио

више књига из педагогије и педагошке психологије.

III/07-112

56. ПЕТРОВИЋ ЖИВОРАД (1891-1927), потпуковник авијације,

командант Првог ваздухопловног пука у Новом Саду и један од

оснивача и утемељивача модерне авијације код нас.

I/03-012 Г

57. ПЕТРОВИЋ др МИЛАН (1879-1952), професор новосадске

гимназије, председник Матице српске, класични филолог, писац

латинске синтаксе и српске граматике.

IV/01-007

58. ПОЛИТ ДЕСАНЧИЋ-МИХАЈЛО (1833-1920), публициста,

политичар, адвокат; сарадник наших и страних новина, писац

мемоара, путописа, драматичар, приповедач, социолог; вођа

Либералне странке, посланик и управник ″Браника″.

II/03-102 Г

59. ПОПОВИЋ-ПЕЦИ ЕМИЛ (1882-1951), агроном и писац, покренуо

и уређивао ″Пољопривредни гласник″.

I/01-012 Г

60. ПОПОВИЋ-ПЕЦИ СТЕВАН (1845-1909), правник и

градоначелник; за његово време изграђене су нове зграде:

пошта, гимназија, болница и многе трговачке куће и банка,

уређен Штранд и др.

I/01-012 Г

61. Породица БАТУТ, породична гробница монументалног изгледа. I/05-006 Г СПИСАК ЗАШТИЋЕНИХ ГРОБНИХ МЕСТА

 

62. Породична гробница ВИЛОВАЦ

ВОЈИСЛАВ (1872-1941), глумац, од 1901. члан СНП-а у Новом

Саду, тумачио карактерне улоге.

КАТИЦА (1877-1942), и ЗОРА, глумице.

I/06-006 Г

63. Породична гробница КРАНЧЕВИЋ

ДРАГОМИР (1878-1958), редитељ, глумац и оперски певач

СНП-а у Новом Саду.

РУЖА (1887-1963), глумица, играла најзапаженије улоге у СНП-у

у Новом Саду.

VI/01-017

64. ПУШИБРК ВАСА (1836-1917), професор, писац и директор

гимназије у Новом Саду, написао ″Историју новосадске

гимназије″.

I/01-020

65. РАВАСИ СИНИША (1911-1948), глумац, редитељ и писац,

остварио низ запажених улога на новосадској сцени, играо на

филму, написао драму ″Жртве слободе″.

VI/01-016

66. РАЈКОВИЋ ЂОРЂЕ (1824-1886), књижевник, учитељ и уредник

многобројних листова у Новом Саду; писао песме, чланке,

сакупљао народне умотворине, писац педагошких уџбеника.

 

67. РАКИТИН ЉВОВИЧ ЈУРИЈЕ (1882-1952), редитељ у СНП-у у

Новом Саду, био је наставник у глумачким школама, члан

царских позоришта у Петрограду и члан Московског

художественог театра.

II/04-123

68. РУЊАНИН ЈОСИФ (1821-1871), официр и композитор,

компоновао хрватску химну и једну песму Ивана Трнског.

IV/02-008 Г

69. СКОРОПАДСКИ ГЕОРГИЈ ВАСИЉЕВИЧ (1873-1925), члан

руске Државне Думе (Парламента); члан избегличког Руског

савета у Истанбулу.

III/05-031

70. СТАЈИЋ ВАСА (1878-1947), професор и писац, историчар Новог

Сада, уредник више часописа, председник Матице српске

IV/01-006

71. СТРАТИМИРОВИЋ РАДИВОЈ (1816-1860), правник и градски

капетан; књижевник, много допринео сређивању прилика у

Новом Саду после Буне.

II/01-014

72. ТЕОДОРОВИЋ др НЕСТОР (1895-1953), лекар, хирург, управник

Главне покрајинске болнице, шеф II хирушког одељења.

III/01-034 Г

73. ТОМИЋ ЈАША (1856-1922), књижевник и политичар, новинар,

вођа Радикала, уредник ″Заставе″; једна од најзначајнијих

личности међу Србима крајем 19. века и почетком 20. века.

IV/01-001 Г

74. ТРИФКОВИЋ КОСТА (1843-1875), адвокат и комедиограф,

веома популаран и много извођен.

III/01-004 Г

75. ХАЏИЋ ЈОВАН (МИЛОШ СВЕТИЋ) (1799-1869), један од

оснивача Матице српске и њен први председник, песник, писац

историјских и филолошких расправа, преводилац, адвокат;

уређивао часопис ″Огледало српско″; радио на изради Устава

Србије, водио полемику са Вуком око језика.

I/02-001 Г

76. ЧАКРА ЕМИЛ (1837-1887), публициста, писац, песник,

приповедач, уредник и сауредник листова и алманаха.

III/01-001 Г

77. ЧЕРНОЈАРОВ ДИОДОР НИКОЛАЈЕВИЧ (1864-1929),

председник Руске колоније у Новом Саду 1923-26, васпитач

принца Александра Карађорђевића у Паженском корпусу у

Петрограду.

III/05-038

78. ЏИГУРСКИ ОЗРЕН (1909-1963), лекар, оснивач Стоматолошке

клинике Главне покрајинске болнице у Новом Саду, први

максилофацијални хирург у Војводини, коаутор ″Геровитала″

СН-30 са Румунком др Аном Аслан, аутор више значајних

радова.

СПИСАК ЗАШТИЋЕНИХ ГРОБНИХ МЕСТА

УСПЕНСКО ГРОБЉЕ

Извор: (″Службени лист града Новог Сада″, број 11 од 28. јуна 1993. године)

Небојша Кузмановић