Вештачка „црногоризација“ и у НАТО без референдума

Руски грађани намеравају да подрже Србе који живе у Црној Гори. У Подгорици међународни фонд Ока је потписао споразум о наменској добротворној помоћи са Матицом Српском.

О црногоризацији, референдуму поводом ступања у НАТО и украјинским паралелама Глас Русије разговарао је са председником фонда Ока, доктором политичких наука Татјаном Полосковом:

Нама се чини актуалном подршка развоја српске културе и језика, очување јединства руског и српског православног света. Ми смо изабрали магистралне правце рада – културне, хуманитарне и образовне акције, везане за пример са проширивањем представе о односима међу нашим народима. Састајали смо се и са представницима Српске православне цркве у Црној Гори, разматрали смо наше учешће на манифестацијама посвећеним значајним историјским догађајима. На њих ће почети да долазе црквени хорови из Русије, биће организоване изложбе.

Црногорску православну цркву која јача позиције као што се зна, не признаје ни једна аутокефална Православна црква. Ипак ЧПЦ је занимљивије разматрати не са религиозног становништва, већ са политичког.

Ми смо управо разматрали ситуацију у Украјини. Она изазива живо интересовање, зато што је превише паралела. На који начин је од 1991. године Украјина градила и гради своју политику у погледу руског језика и РПЦ Московске патријаршије, исто тако делују и црногорске власти у погледу српског језика и СПЦ. Чине то људи који гурају земљу у НАТО. Имамо друго виђење развоја региона, које се не подудара са том доктрином.

Очигледно да је ваша помоћ подршци српској култури истовремено и покушај да се супротстави тоталној вештачкој „црногоризацији“ земље, за шта добар пример може да послужи увођење црногорској језика уз скоро 50% становништва које говори српски.

Сматрам да је то вештачки процес који има јасан политички задатак. Такви процеси се дешавају на постсовјетском простору, и то је још једна потврда тезе да се у бившој Југославији примењивао исти модел као и у бившем СССР. Неоспорно је да је Црна Гора суверена држава, али овде постоје озбиљне политичке снаге које се залажу за јединство спрског народа и не може им се одузети право на своју тачку гледишта. Сада српско становништво Црне Горе не осећа се пријатно.

У Подгорици, па и у Београду на различите начине су реаговали на недавне изјаве амбасадора РФ у Србији Александра Чепурина поводом „мајмунске политике“ неких држава. Ипак чињеница остаје чињеница: Русија је против проширивања НАТО-а, значи против ступања Црне Горе у Алијансу.

Ова идеја и овде изазива оштро неприхватање, зато власти желе да избегну референдум а одлуку да донесу путем гласања у парламенту. Ми планирамо да негде почетком наредне године спроведемо у Црној Гори анкету, при томе не само да привучемо руске и локалне експерте, већ и стручњаке из САД, који су такође изразили жељу да учествују и који сматрају да проширење НАТО-а није добро. Потребна је објективност – ми ћемо је представити, укључивши у анкетирање неколико страна одједном.

Подаци анкетирања јавног мњења су занимљиви. Они када су објављени у медијима могу некако да утичу на расположење грађана, али да ли ће фасцикла са тим процентима лећи на сто господина Ђукановића или господина Кривокапића?

Ради се о томе да ако се више од половине учесника искаже против НАТО-а, а власти одрже референдум и утврде да је код њих 90% за ступање, то се може користити као аргумент да се ситуација мало разликује од оне коју нам представља званична Подгорица. Све зависи од тога како инструмент буде кориштен. Ја то не могу да учиним. Могу да спроведем анкетирање, некакве акције, али нисам грађанка Црне Горе и не могу да учествујем у политичком животу.

Тимур Блохин / Глас Русије