Поново напади безбожника на Владику Артемија

“Онијех који мрзе на ме ни за што, има више него косе на глави мојој;

осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји.

Што нијесам отимао, ваља да вратим.“ (Пс.68,4)

      Када је у лето 1941.године, надбискуп смрти Алојзије Степинац рекао Епископу горњокарловачком Сави Трљајући, да мора да напусти “Хрватски“ Карловац или ће бити ликвидиран, он му је одговорио: “Главу дајем ал’ свој народ не остављам“. Одмах, након тога ухапсили су га усташе и после двомесечног зверског мучења, убијен је са још 8000 Срба. После скоро седамдесет година, такав је одговор дао Епископ Артемије, екуменистима у СПЦ, који су од њега тражили да КиМ препусти шиптарима, а Православну веру архијеретику папи. Једина разлика између Степинца и његове браће по папи, данашњих екумениста у СПЦ, што је он своје безакоње спроводио отворено, а они своје сада спроводе подмукло, користећи најтеже лажи да би оправдали свој злочин.

У фебруару 2010.године, почео је отворени прогон верног Христовог стада од стране јудиних потомака екумениста у СПЦ, а први на удару је био онај ко спречава издају вере Православне и земље Србске, Владика Артемије. За време Часног поста када ми Хришћани приносимо Господу покајање и молитву, екуменисти показују право лице, као најгори лешинари су напали старца и његову духовну децу, јер су одбили да уђу у њихово издајничко коло. Са невиђеном хајком “ухвати лопова“, износећи лажи на којима би позавидео и отац лажи сатана, а све са циљем да оправдају свој издајнички злочин, припреман је терен за линч Владике Артемија. И онда, на мајском Сабору СПЦ, на срамоту целог Србског рода, без икаквог суђења донета је пресуда да се он са својом духовном децом протерује из свог дома Епархије рашко призренске и да му је забрањен одлазак на КиМ. Ту срамну и лажну пресуду су својим личним потписом прихватили и потврдили сви архијереји СПЦ, потврђујићи да им је важнија митра на глави него истина. А, једини злочин Владике Артемија, истинског ревнитеља Православља, који завете Свете Цркве чува по цену сопствене крви, састоји се у томе што је истински наследник Христових Апостола и што свим бићем пламти за Христа. После неколико месеци, када је безакоње достигло врхунац (Патријарх Иринеј у Бечу признао да је јеретик, односно екумениста и пацифиста, а позивајући сатаниног изасланика из Ватикана, показао да је он папин, а не Христов), добри пастир више не може да ћути и да у тишини трпи недаће, он мора бранити истину и гласно сведочити, мора бити исповедник, он поступа једино исправно како налажу Црквени канони: “А, они који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборног разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православним пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепикоспе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.“(15. канон Прво-другог Цариградског Сабора)

Тада Владика Артемије, прихватајући пуну одговорност која му је дата од Бога, као добри пастир, ради чувања чистоте Православне вере и слободе уређења унутрашњег црквеног живота коју нам је Христос дао као завештање, а немајући другог излаза у којем се нашла СПЦ, одваја се са верним народом од  екумениста и не признаје синодско јеретичко безакоње. Услишене су молитве верног Христовог стада и Господ је за Свој одабрани народ сачувао Епископа који није пристао да изда своју веру ради мира са непријатељима Христове Цркве. Неустрашиви исповедник Свете Православне вере, на позив народа Србског, Владика Артемије широм Србије оснива храмове за последња времена, Катакомбе, које су као кошнице пуне верног народа, за разлику од узурпираних храмова СПЦ које због екуменистичког безакоња, полако али сигурно постају пећине пусте. Има их преко двадесет, а не само једна Катакомба у Љуљацима, како лицемерно извештавају режимски медији, при томе пуштајући слике Катакомбе у Лозници код Чачка.

Ако је после овога било донекле “оправдања“ за оне које су веровали у некакво чудо “враћање на старо“, да је могуће да се екуменисти са својим гордим и тврдим срцем који служе само својим грешним страстима покају, после ових последњих дешавања око Свете Србске земље КиМ, свима је постало јасно да постоји само један избор, сарадња са претечама антихриста или бескомпромисна борба против њих као што то чини Владика Артемије са клиром и народом који га следи. Врхунац издајничке политике коју води београдски режим, је отворено признавање сатанистичке творевине државе Косово, преко шиптарских избора. У томе сигурно не би успели, да нису имали потпуно подршку екумениста у СПЦ, који су постали изузетно блиски са шиптарским терористима и светским зликовцима и који су позивом на шиптарске изборе позвали народ Србски на издају. И као врхунац свог безакоња, једног од коловођа те издаје, скојевца Вулина наградили су орденом Светог Саве, као и бившег амбасадора Норвешке у Приштини Јохана Квалеа који је лобирао за ослобађање шиптарског злочинца Рамуша Харадинаја.

Догодило се оно што нисмо могли ни сањати у најгорим кошмарима, Евроунијатски безбожнички режим из Београда гради државу без Бога, а народ који није довољно утемељен у отачкој мудрости кроз образовање и медије претвара у безличну масу која ће бити спремна да прихвати господара овог палог света антихриста. Такозвани Патријарх Иринеј и остали архијереји у СПЦ помажу безбожницима у тој изградњи активно или одобравањем (ћутањем) и тако сами учествује у рату против Бога, хуле на Бога заједно са њима. Постали су бирократе у мантијама, који су спремни да на сваки начин прилагоде спољашњим приликама ради стицања сигурног, лаког и безбрижног живота у безбожничкој држави. То је издаја Христа, заснована на споразуму са духом овог света.

Истовремено са спровођењем издајничког плана уништење државе Србије и увођења народа Србског у унију са претечама антихриста, евроекуменистичка коалиција је покренула хајку на Владику Артемија јер им се супроставио, позвао је народ да не излази на издајничке изборе. Поново је покренута лавина лажи из 2010 године, о некаквим финансијским малверзацијама владике и његових блиских сарадника, а које је Грчки Врховни суд Аеропаг, када је београдски режим тражио изручење о.Симеона Виловског, одбио уз образложење да је то чист политички прогон. Страшна су настала времена, док евроекуменистичка коалиција отворено устаје против Христа и Његове Свете Цркве спроводећи свој богохулни план, при томе уз невиђену подршку сатанизованих медија почиње гоњење народа који је остао веран Богу и роду, за то време Србски народ “поклопљен језивом тамом туђинском са лепим именом и шареном одећом“(Св.Николај Србски), мртвим сном спава. Уместо да устане и брани своју веру и своју земљу, да стане под Светосавски барјак који је подигао Богом дан вођа Владика Артемије, Србски народ ћути изгубљен у екуменистичко-глобалистичким интеграцијама и то пре свега из два разлога. Са једне стране имамо богоборце у виду духовне и световне власти, разних квази аналитичара и медији великог брата који се утркују коће више лажи изнети и већу хулу на Бога учинити, а са друге стране имамо духовнике и разне хришћанске интелектуалце који се представљају као антиекуменисти, а убеђују народ да се у СПЦ не дешава ништа посебно и да даље треба да остану у општењу са јеретицима и издајницима Бога и Рода.

Док се небом пролама клетва Светог великомученика кнеза Лазара, а земља подрхтава натопљена крвљу мученика за Православну веру и отечество која само што није прокључала, запитај се Србине да ли је то због тебе? Србине брате, надаш се добру, а да ли сам добро чиниш? Да ли испуњаваш, две највеће Божије заповести о љубави према Господу и према ближњем. Кажеш да љубиш Господа, а у молитвеном си општењу са јеретицима који хуле и прогоне Господа, екуменистима у СПЦ. Кажеш да љубиш ближњег свог, а гледаш како прогоне верно Христово стадо са владиком Артемијем на челу, а са њиховим прогонитељима се молиш  и у свој дом примаш. Србине уместо што покушаваш да умириш своју савест затварајући очи и правећи компромисе са палим светом, упамти следеће речи:

“Ми хришћани, морамо бити војници Христови. Бог је дозволио, због наших греха да имамо безбожничку и световну и духовну власт, али ми не смемо њима служити и помагати у рату против Бога, то је грех, неопростиви грех! Не можете служити Христу, а у исто време у друштвеном и породичном животу прихватати и говорити лажи, радити оно што је неправедно, користити насиље и сањати о земаљском рају. Верници морају да пречисте Цркву од лажне браће и лажних пастира (издајника епископа и свештеника) у складу са заповешћу светог Апостола Павла:“Избаците злога између вас самих“(1 Корић.5,13). Једино је после тога чишћења могућа регенерација Цркве.“

Напомена: приликом писања овог текста , коришћена је дивна књига “Светитељи Руске Катакомбе“која је посвећана Светим исповедницима и мученицима за Православну веру.

Дана 18.11/01.12.2013. лета Господњег. 

С љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,                                                                                         

Братство Светог краља Милутина- Шабац