Америчко прислушкивање на Балкану

Последња прича у јавности око активности америчких система за глобално праћење постало је прворазредно изненађење за целокупну стручну и општу јавност, а поготово у време када се је сазнало или када је изашло на светлост дана да су прислушкивани телефони свих, укључујући и канцеларку Немачке.

Када се је сазнало да је и она прислушкивана, онда се је све окренуло уназад. Испоставља се да је много битније што је праћен телефон немачке канцеларке него што су праћени телефони или везе десетина милиона других људи. Они су праћени и прате се и биће праћени од стране тих система.

Следеће што је врло значајно у свему томе јесте да је за тако нешто потребна врло значајна опрема, почевши од опреме која ће пратити, која ће филтрирати и која ће достављати те податке. Сада је велико нагађање у стручном свету где се налази та опрема и како та опрема функционише. Људи који су пратили ситуацију на овом балканском региону, схватили су да је пре извесног броја година направљена амбасада САД у Загребу која је по својим корисним површинама већа него заједно амбасада САД у Москви и у Пекингу. Сви се чуде зашто је то тако. Међутим све је јасно. Ту треба инсталисати сву ту опрему и одатле то радити. Дакле, то је то централно место, и када је и то изашло у јавност, онда се поставља питање, е како баш ту? Врло је интересантно да немачки системи који то сигурно знају, где се налази таква опрема, једноставно ћуте или немају снаге или не смеју да кажу ништа о томе, иако Американци то и даље раде, без обзира на све што је изашло на видело о томе.

Исто тако је карактеристичан случај да су Немци хтели да доведу Едварда Сноудена из Русије у Немачку да би га као испитали, али наравно Сноуден као и сваки паметан човек је схватио да би то било изручење директно САД-у и није прихватио без обзира што су дали одређене гаранције његове безбедности. Према томе, ово је посао који се ради, који се дешава и који ће се дешавати у наредном времену и биће веома актуелан, а посебно у Европи и на овим просторима.

У јавности се појављују разна нагађања, где, шта и како, тако да су људи једноставно и кроз медије сагледали где се налазе одређене тачке на југоистоку Европе, па су у тим тачкама и лоцирали та средства за прислушкивање, односно праћење података, што наравно није тачно.

Интересантно је да се је ту и појавила једна од тачака, Сарајаево, где Американци сигурно немају ту опрему и где сигурно одатле у том обиму то не раде, изузев за мале, односно локалне потребе.

Следећа ствар која је врло значајна у том глобалном праћењу ситуације, јесте да ће она да се настави, и да је углавном основни циљ држање Европе под контролом, а други циљ је узимање што више података из Русије до којих могу доћи. Овако нешто што је изашло у Европи говори да нису успели да се пробију према Русији, али ће то бити активност у наредном времену, што је сигурно. Због тога имамо те велике локације овде у појединим земљама које су амерички сателити и те локације се и даље користе.

Када се говори о самој опреми, она је веома мало позната чак и у најужем кругу стручних људи. То је најновија опрема која излази из њихових лабораторија и на тај начин ће та опрема да се и даље развија и ми ћемо можда кроз коју годину имати одређени увид у те уређаје који ће бити приказани јавности, али они ће већ тада бити далеко, ван употребе.

Када говоримо о активностима САД на простору Републике Српске и Федерације БиХ, односно у Сарајеву, они покушавају још увек да држе под контролом Републику Српску и да буду нека врста логистичке, обавештајне па и војне подршке муслиманском фактору и то ће наставити да раде у наредном времену.

Када говоримо о простору Србије, у америчкој амбасади у Београду, која се налази на Дедињу, предвиђен је смештај, како тврде стручњаци, за регионални центар ЦИА. Комплекс на Дедињу се простире на више од 40.000 квадратних метара и састоји се од седам зграда у којима је поред осталог инсталирана и најмодернија шпијунска опрема помоћу које се прате сви телекомуникациони канали у Србији.

Међутим гледано на глобалном нивоу, то је један мали простор и он ће се врло лако мењати. Међутим, велики простор који се налази у другим центрима је веома опасан и он полако излази у јавност, али врло споро, и врло је интересантно да велике европске земље као што су Шпанија Француска Немачка немају још увек снаге да се томе супроставе и то им остаје увек мач над главом.

Вања Савићевић/Глас Русије