ХОЋЕ ДА РАСПАРЧАЈУ СРБИЈУ: Ко су екстремисти из комшилука који нам прете?

Екстремне десничарске странке из Мађарске, Бугарске и Румуније, које имају представнике у Европском парламенту, све чешће исказују територијалне претензије према Србији

Србија и њена територија у последње време “трн су у оку” многим екстремним националистичким групама држава у окружењу, који све јасније заговарају заустављање евроинтеграција Београда, као и отцепљење појединих територија од Србије.

Тако су се поред питања Косова и Метохије, пред Владом Србије нашли и изазови у виду отимања Влаха од стране Румуније, питање Мађара у Војводини, а најновији је захтев десничара у Бугарској да јој се припоје делови Србије и Македоније у којима живе Бугари!

Екстремно десничарска политичка партија у Бугарској Атака, која пружа подршку власти и у Европском парламенту, има два посланика, а затражила је у Скупштини да се делови Србије и Македоније у којима живе Бугари, припоје Бугарској, као и да се то питање реши пре даљих евроинтеграција Београда и Скопља.

Конкретно, Атака жели да део Бугарске буду Босилеград и Димитровград у Србији, односно Струмица с околином у Македонији.

У декларацији коју је Атака представила у бугарском парламенту наводи се “понижавајући” Нејски мировни уговор из 1919, који се по мишљењу ових бугарских неофашиста, не односи на Србију и Македонију, које они не сматрају правним наследницима Краљевине СХС.

“Србија и Бивша Југословенска Република Македонија не могу се сматрати легалним наследницама државе Словенаца, Хрвата и Срба. Србија није прихваћена као наследница Југославије у Уједињеним нацијама и међународној зеједници, док БЈР Македонија чак није призната под својим уставним именом”, наводи се у декларацији коју је Атака представила у парламенту.

Попут Атаке, мађарска неофашистичка странка Јобик подржава актуелну власт у својој земљи, али је њен утицај далеко већи, пошто је трећа политичка снага у Мађарској. Некада делује да Јобик говори оне ствари које десничарска влада премијера Виктора Орбана не сме да гласно каже због Брисела. Јобик и Атаку повезује и мржња према ЕУ, али ни Јобику та мржња не смета да има три добро плаћена европарламентарца.

Кристина Морваи, посланица ове мађарске десничарске странке у Европском парламенту и њен кандидат за председника државе, затражила је да се Србији не дозволи пријем у ЕУ све док се не реши питање људских права Мађара у Војводини!

Она је заједно с послаником екстремно десничарске партије Јобик из Мађарске Тамашом Гауди-Нађом и представницима мађарске националне заједнице из Војводине организовала Јавно слушање о повредама права Мађара у Војводини у седишту Европског парламента у Стразбуру.

На скупу је приказан документарни филм под насловом “Кривац од жртве?”, у којем су приказани напади на Мађаре у Војводини, с посебним освртном на случај “нових темеринских момака”, који су у притвору више од годину дана након туче у кафани.

Јобиковци су антисемите, а братске односе у Хрватској гаје с неоусташком Хрватском чистом странком права. Омладински покрет “64 жупаније” у Србији је познат у последњих десетак година и одговоран је за распиривање међунационалне нетрпељивости у Војводини. Овај покрет носи назив по 64 жупаније које су чиниле мађарску државу која је поражена у Првом светском рату.

Све чешће помињање “влашког проблема” и покретање тог питања од стране Румуније још једна је од претњи блокаде европског пута Србије, а могло би и да поремети односе Београда и Букурешта. Томислав Николић, међутим, поручује да Србија неће прихватити асимилирање влашке мањине.

Румунија већ годинама покушава да влашку мањину прикаже као своју и тим питањем намерава, како Телеграф сазнаје, да закочи европски пут Србије. Тако Букурешт, осим добро познатог “стопирања” одлуке да се Србији додели статус кандидата за ЕУ, већ годинама држи и блокиран Споразум о асоцијацији у Сенату због тог питања.

У Министарству спољних послова кажу за Телеграф да влашко питање неће нарушити одличне односе које Србија и Румунија имају.

– Београд и Букурешт имају традиционално добре односе. Румунија није и неће признати Косово и Метохију, па ни питање влашке мањине неће нарушити добре односе које две земље дуго одржавају – кажу у министарству.

Из Владе Србије поручују да захтеви десничара из Мађарске и Бугарске нису званичан став тих држава и да их као такве не треба узимати озбиљно.

Још један од проблема и “шамара Србији” у низу је и прослава Дана заставе – национални празник Албаније у Прешеву, јуче, који је окупио велики број Албанаца на тргу који су тражили да им се врати споменик подигнут борцима ОВПМБ.

Скендер Дестани каже да у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи има између 50.0000 и 60.000 хиљада људи, припадника албанске националне мањине.

Он је додао да ће Албанци с југа Србије остварити право истицања националних симбола Албаније, поред симбола државе Србије, што ће, према његовом мишљењу, бити право решење за Србе и Албанце и да “другог пута нема”.

Д. З./Телеграф