Бугари решили да отму део Србије

Бугарски националисти траже да прикључење Србије ЕУ Софија услови предајом територија. На мети опозиције из Софије су општине Димитровград и Босилеград. За Бугаре из Србије иницијатива изнета у Собрању – није реална нити озбиљна

ЗАХТЕВ ултранационалистичких десничара у странци Атака да Бугарска у замену за подршку евроатлантских интеграција Србије и Македоније добије подручја око Босилеграда, Димитровграда и Струмице, може бити и назнака сценарија политичког престројавања на југу Балкана. Ова идеја, која захтева пажњу власти у Београду, засад нема подршку званичне Софије, али ни бугарског народа у Србији.

Лидер бугарске опозиционе странке Атака, Волен Сидеров, подношењем поменуте декларације није објаснио основе тог наводног приступа у изградњи добросуседства по европским стандардима. У средишту иницијативе је својеврсна ревизија Нејског уговора из 1919. којим су исцртане границе Бугарске после Првог светског рата.

Делове Србије око Димитровграда и Босилеграда бугарски националисти сматрају својом западном покрајином, а захтев за проширење темеље на нестанку Краљевине СХС, која је потписник споразума у Неју, али и појавом државе Македоније која пре није ни постојала.

Последња иницијатива подсећа на низ захтева који се из суседних држава испоручују Србији у форми услова за прикључење ЕУ. Румунија, тако, већ месецима подгрева тзв. влашко питање, Хрватска потенцира нерешено питање границе на Дунаву и питање тужби за геноцид, док је Мађарска тражила признавање жртава из Другог светског рата.

Бугари из Србије насељени на подручју на које претендују националисти из Софије, међутим, сматрају да декларација о проширењу изнета у Собрању – није реална нити озбиљна. Председник Националног савета мањине Зоран Петров наглашава да иницијативи странке Атака не треба придавати велики значај.

– Србија са Бугарском већ годинама има добру дипломатску и економску сарадњу, а Софија је јасно рекла да ће нашој земљи да помогне на путу ка Европској унији – објашњава Петров. – Иницијатива ове странке је непотребна и без разлога уноси пометњу. Бугарску мањину, као и остале грађане Србије, занимају питања бољег живота и стандарда.

Сличан став дели и Владимир Захаријев, председник општине Босилеград, у којој 75 одсто становништва чине Бугари. Он напомиње да је мапа Атаке, која овај део Србије смешта у Бугарску, неозбиљна и неутемељена у народу овог краја.

– Ми Бугари волимо нашу мајку Бугарску подједнако као и домовину Србију у којој живимо и у којој се осећамо слободни и равноправни са Србима и осталим народима – истиче Захаријев. – Планове о било каквом прекрајању граница не подржава званична Бугарска, али ни ЕУ.

Бугарски националисти имају аспирације и према Македонији, од којих се тражи Струмица. Планови бугарских националиста зато се помно прате у Скопљу, где доминира коментар да лидер Атаке није рекао да ли је то „његов рецепт за добросуседство и начин помоћи суседима“. Македонске анализе отварају и питање Грчке, која је такође 1919. добила бугарске територије, али и која није обухваћена спорном декларацијом. У томе се чита избегавање конфликта, па чак и нека врста партнерства Бугарске са Атином.

АТАКА НИЈЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЗАХТЕВИ Атаке нису изненађење у Бугарској, нити у суседним државама. Све иницијативе за поништавање Нејског споразума из 1919. биле су неуспешне и објективно без озбиљније политичке подршке. Лидер Атаке Сидеров је пре две године претио владајућој коалицији у Бугарској да ће блокирати границу са Србијом, јер су му на међи заустављени аутобуси са члановима Атаке, упућени у „западну бугарску покрајину“ – Димитровград.

R. Dr. – M. S./НОВОСТИ