Миладин Шеварлић: Узгајање и промет ГМО производа није здравствено безбедно

Београд — Србија не треба да дозволи узгајање и промет ГМО и производа од ГМО јер то још увек није здравствено безбедна технологија хране, упозорено је у Крагујевцу.

„Досадашњи резултати и експериментална истраживања показују на погубне последице по здравље експерименталних животиња у другој, трећој и четвртој генерацији, што значи, пренето на људе, да ће се први симптоми озбиљнијих болести јавити у другој, трећој или четвртој генерацији“, рекао је председник Друштва аграрних економиста Миладин Шеварлић.

Шеварлић, аутор и копредлагач декларације, оценио је да технологија производње ГМО није у складу са природом и да долази до значајног уништавања других аутохтоних сорти и хибрида ствараних деценијама, али и до уништавања корисних инсеката и осиромашења биодиверзитета.

„На 160 милиона хектара ораница у свету, на колико се данас дају генетски модификовани организми, налази се свега тридесетак ‘модела’ генетски модификованих организама и они су уништили око 40.000 аутохтоних сорти и хибрида и стотине милиона других биљних врста које нису укључене у процес пољопривредне производње, и то су катастрофалне последице по биодиверзитет“, нагласио је Шеварлић.

Наглашавајући да је и економија разлог зашто не треба дозволити увоз али и сам промет ГМО, како се залажу поједини политичари, Шеварлић је рекао да би то нанелу штету српским произвођачима и потрошацима, јер би Србија, практично, предала на тацни део тржишта.

Истичући да девет десетина пољопривредног земљиста у свету није под ГМО, Шеварлић је упитао „зашто би Србија била међу првацима“ и истакао „да генетичари знају једну трећину структуре ГМО, другу трећину наслућују, а за трећу трећину немају појма шта је“.

Он је за 4. децембар најавио протест грађана из целе Србије у Београду и изразио наду да ће надлежни у држави уважити став грађана из више од 90 општина, који су освојили декларацију против ГМО.

„На територији где је усвојена декларација живи око 70 одсто становништва Србије и то су градови попут Ниша, Београда, Новог Сада, Суботице и Чачка“, рекао је Ссеварлаћ.

Предлагач декларације „Крагујевац без ГМО“, председник Пчеларског друштва Милутин Петровић саопштио је да су крагујевачки пчелари декларацију упутили Скупштини града 13. новембра и да се нада да ће је локални парламент усвојити.

„Ако би се у Србију пустило генетески модификовано биље, то значи да пчела која доноси полен, не зна да ли је тај полен генетски или није, и на дуге стазе, негативно би утицао на пчеле“, рекао је Петровић и додао да би то значило и да у целој ЕУ не би могли да извозимо мед, ако би у њему било генетски модификованог биља.

Он је навео да ће Србија и ове године, као и прошле, извести око 3.000 тона меда, што је, како је рекао, 10 пута више него што је извезено меса у 2013. години.

Монсанто би да гради фабрику, али..

Буенос Аирес — Чланови синдиката и еколошки активисти који у Аргентини протестују због изградње фабрике америчке компаније Монсанто сукобили су се данас.

Представница qктивиста који се боре против Монсанта Ванина Барбоса оптужила је раднике Аргентинског синдиката грађевинара да су напали простестни камп близу фабрике, повредили 20 људи и украли њихове личне ствари.

Директор Монсанта Адријан Вилалба оптужио је активисте да су уништили аутомобиле радника.

Монсанто, познат по производњи генетски модификованих организама (ГМО), гради постојења за обраду кукуруза, али су радови обустављени у октобру када су енвајроменталисти почели да ометају доставу материјала.

Барбоса је рекла да ће активисти наставити да блокирају путеве и приступ фабрици.

Радници, с друге стране, кажу да им еколошки активисти уксраћују средства за живот.

Танјуг / Бета